Народно благостање
4 новембар 1933.
Maksim Goranović
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 707
__ МАСТАЕЈЕ 1 5ТУАВЕМОЗТ O PROIZVODNJI o, ULJANIH BILJAKA KOD NAS
U nekim srednjeevropskim zemljama u poslednje vreme vođi se živa akcija za povećanje proizvodnje uljanih biljaka, u prvom redu kao zamena pšenice.
U prošlom broju doneli smo, da nemačko-mađarski trgovinski ugovor, sklopljen pre nekoliko meseci, predviđa, liferovanje 250.000 metc. lanenog semena, po ceni za 45% iznad
hamburške. Zatim o anketi banske uprave u Ljubljani, u cilju.
proučavanja mogućnosti proširenja kulture lana u Sloveniji. 1 u Čehoslovačkoj je pre neki dan objavlien plan, kojim bi se omogućilo povećanje kulture uljanih biljaka, na mesto žitarica.
Stoga smatramo za potrebno da iznesemo niz podataka o stanju uljanih biljaka kod nas i o izgledima za njihovu budućnost. |
Uljane biljke su one, čiji su plodovi i seme bogati sa uljem. One imaju još mnogosiranu upotrebu. Od njih se dobija više vrsta ulja i to ulje za ishranu i spravljanje konzervi, zatim za.industrijske svrhe (mazanje mašina i motora, spravljanje Tirnaiza, linoleuma i uljanih boja, mirišljivih sapuna, parfema itd.). U medicini se takođe primenjuje. Ricinusovo ulje je nezamenjljivo za avijonske motore, pošto se ne smrzava. Neke uljane biljke mogu se upotrebiti i za dobijanje vlakna potrebnih za spravljanje raznih ·tkanina. Ostaci, dobijeni posle fabrikacije, u Osušenom i presovanom stanju, zovu se uljani kolači, i.služe Као jedna od najboljih hrana za stoku. Njihova biološka vrednost je za 2—3 puta veća nego kukuruzne jarme i krupnih mekinja, zbog toga što od ovih sadrže 2—3 puta više belančevine i masti, neophodnih za životi, dok ugljenih hidrata sadrže u pola manje.
Ulje se može dobiti još i iz maslinovog ploda. Danas ima veliki broj uljanih biljaka, od kojih su najvažnije, s obzirom na
naše klimatsko-terenske prilike: mak, lan, konoplje, kikiriki i
tikva. Ulje se dobija iz semena. Osim toga u toplijim tropskim predelima ·gaje se kokosovi i palmovi orasi i druge biljke za dobijanje ulja.
Za nas je važno znati mogućnost gajenja ovih biljaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir poljoprivrednu i ekonomsku stranu. |
Prema ispitivanjima nekih siručnjaka, a i prema sop-
stvenom iskustvu, postoji povoljna mogućnost za gajenje skofo
svih uljanih biljaka kod nas. G. Milan Dunjić, načelnik poli.
odelenja Banske uprave u Nišu, kaže, da najbolje uspeva uljana:-
repica u Drinskoj, mak i sezam u Vardarskoj; lan u Savskoj i suncokret u Dunavskoj banovini. Ali pojedine kulture imaju mnogo šire područje za uspešno gajenje.
Kultura. uljanih biljaka ima za poljoprivredu i drugih
prednosti. Jedna od najvažnijih jeste da većina od njih ima
kratku vegetaciju od četiri meseca, što je u poljoprivredi vrlo važno, jer se mogu pre i posle njih gajiti predusevi, kao što su muhar i druga stočna zelena hraniva.
Zatim, rad oko njihovog gajenja iako traži uvežbanost i poznavanja, može brzo svaki poljoprivrednik da postigne. Izdaci za oranje, prašenje, čišćenje nisu veći nego kod okopavina, ali
su nešto veći oko berbe i spremanja semena. Prinos po hektaru ·
kod nas dosta varira za različite biljke. Kreće se na pr. kod suncokreta oko 900 kg semena po hektaru i olajne repice 600900 kg. Ovde se mora istaći, da je kod većine uljanih biljaka prinos po hektaru kod nas poslednjih 4—5 godina stalno opa-
dao, na pr. kod olajne repice sa 840 kg po ha u 1928 god. na o rentabilnosti ovih kultura pod režimom slobodne konkurenciie o
400 Кот. и 1932 8. 1. |. та роја је орао. То se može tumačiti sla-
bijom negom, đubrenjem, kao i lošijim kvalitetom semena. Prinos .
je manji za 20—50% nego kod pšenice. Pri intenzivnoj obradi, on bi se u velikoj meri mogao da poveća, čak u nekim slučajevima i da dostigne prinos pšenice.
___Ргосепа« ulja u semenu kod pojedinh vrsta kreće se od 25— 50%. Najviše ga je kod soje i ricinusa. Prema količini ulja if njegovim privrednim osobinama cene se za fabrikaciju pojedine kulture.
Kulture uljenih biljaka nisu kod nas mnogo rasprostranjene, što se vidi po zasejanoj površini, koja ukupno uzevši poslednjih godina opada, dok kod pojedinih vrsta i raste. Proizvodnja se povećavala u periodu 1928—30 8., a opala u 1931—32 g., a prema izvesnim podacima, i u OVOJ godini. Za industrijske potrebe kod nas dolaze u obzir: lan, konoplja, olajna repica i mak, dok sve ostale imaju samo lokalnu upotrebu u gazdinstvu. Dve prve se. još upotrebljavaju i za vlakno i to mnogo više nego za seme, a poslednja za dobijanje ationa. Ove četiri kulture imale su zasejanu površinu: 1928 g. 63 hiljade hektara; 1929 g. 64 hilj. ha; 1930 g. 78 hilj. ha; 1931 g. 62 hilj. ha i 1932 с. 48 hili. ha. Žetveni prinos semena ovih biljaka iznosio je u Hiljadama kilograma: 1928 ge. 10.750; 1929 g. 11.280; 1930 2. 12.450; 1931 g. 7.150.i 1932 g. 3.660. Znači, postepeni porast do 1930: 2., ali naglo opadanje u 10931 g., koje je još jače u 1932 2.
Ovde vidimo pojavu suprotnu pšenici i kukuruzu, a to je da se vrši redukcija proizvodnje.
| Kad nas postoji više fabrika, koje se bave proizvodnjom ulja. Njihove potrebe za sirovinom ne mogu se podmiriti pomenutom domaćom proizvodnjom, koja pretstavlja mnogo manji deo, a u prošloj godini čak svega oko 18%. Celokupan uvoz semena uljanih biljaka za potrebe industrije iznosio je 1932 2. 20,420 hiljada kg. u vrednosti 42,28Q hiliada dinara prema 10,940 hiljada kg. u vrednosti 36 mil. din. 1931 g. i 17.000 hili. kg u vrednosti 85 mil. din. u 1930. godini. Najviše je porastao uvoz semena uljane repice sa 2,400 hilj. kg. i 5,35 mil. din. 1931 g. na 6.400 hilj. kg. u 15 mil. dinara u 1032 godini. Osim uvoza semena za indusirijske potrebe, koje stoji na prvom mestu, uvozi se još gotovo ulje za industrijske potrebe (1930 g. za 37 mil. din., a 1932 о. za 10 mil. din., i ulje za jelo 1930 g. 19 mil. фпага, а 1932 о. svega 3 mil. dinara i nešto uljanih plodova za jelo).
Mi izvozimo neka semena uljanih biljaka, za koje nema kod nas mogućnosti za preradu ili mu je povoljnija cena na nekim stranim tržištima. Na prvom mestu dolazi izvoz tikvinog semena, koji iznosi 1000 tona u vrednosti 2.29 mil. dinara 1932 g. i 826 tona u vrednosti 2.25 mil. din. u 1931 godini. Još se izvozi seme uljane repice, maka i lana u vrednosti od nekoliko miliona dinara. Uljani kolači, iako dragocena stočna hrana, izvoze se za 90%.
Prosečna cena izvezenog semena uljanih biljaka iznosila je 1930 g. oko 5 din. po kg., a kod uljane repice 3 i lana 4 din. U 1932 g:. pala je prosečna cena na oko 3 dinara, a kod repice па. 2.3 | lana 2 din. (1931 2. 35 ап.) 6. | Skoro 2а pola. UVOZ ovoga semena oslobođen je carine. Najveći deo se uvozi iz In_Фје, Капе 1 Mađarske.
Pri ovakvom kolebanju i padu cena ne može se сомот
/
их.
„У