Народно благостање

_ 4. новембар 1933. _

цесионог система, високог царинског оптерећења (21% од вредности), великих такса бановинских и општинских (25% од продаје карата) најновија железничка тарифска реформа претставља нов утук за аутобуски саобраћај. Ефекат ове реформе биће свакако повећање броја путника на кратким одстојањима.

Најзад, садања реформа железничке тарифе уводи и две новине. Прва је увођење повратних карата на кратким пругама са дводневном важношћу. Друга је скраћивање одстојања за издавање карата на 5 км. Овом другом реформом жели се појачање промета у непосредним околинама великих градова (за излете и за снабдевање градова животHHM камирницама). И од ове реформе може се очекивати извесно повећање промета путника.

Према томе, нова тарифска реформа имаће за последицу на једној страни смањење, а на другој страни повебање броја путника. С обзиром да се повећање односи само на кратка одстојања није искључено да ефекат смањења буде већи. Последица тога биће умањење фреквенције возова и следствено железничких прихода. Према томе, лечење кризе железнице не лежи на страни прихода, већ расхода — при чему на првом месту мислимо на извесне · саобраћајно-техничке реформе (увођење моторних кола и тлд.). j

Dr. Beneš je u svom govoru od 31 old. 6. 2 pred OdbOrOm 2а spoljašne poslove dao programatsku izjavu odnosno Ekonomske Male Antante, koja ide mnogo dalje od svih dosadđanjih programa. Evo majvažnijih mesta toga govora (po „Politici”):

„Маја Атата izradiće jednogodišnji program za пајintenzivniju izmenu robe na bazi kontingentiranja. Čehoslovačka već je izgradila konkretan predlog o zavođenju jedinstvenog transporinog sistema, o kombinovanim saobraćajnim tar:fama, i utanačenju zajedničkih pravnih normi i o normalizaciji propisa na svim poljima, o formalnom ujedinjenju car:nske tarife i carinske nomenklaiure, o ujednostavljenju carinskih formalnosti i O saradnji na statističkom polju itd. I važne ustanove treba ujediniti i staviti privredni saobraćaj na jednu novu Oorganizacionu bazu. To ne znači da ćemo mi i naši prijatelji napustiti

druga tržšta i da ćemo u ma kojoj formi raskinuti odnose sa · drugim državama. Izgrađuje se plan o izvozu stoke i žita iz država. Male Antante pod vodstvom i uz pomoć država, pri čemu se o svima interesima vodi računa. Čehoslovačka industrija mora shvatiti, ako hoće da izvozi u Rumuniju i Jugoslaviju da i te države sebi moraju da traže iržišta za svoje produkte, naročito sirovine. Prostim trgovinskim ugovorima taj se program ne da ostvariti. I političke partije moraju naučiti da na probleme gledaju sa gled.šta države kao celine, a ne sa uskog partijskog gledišta. Na tom delu obnove treba da sarađuju i one.

Poljoprivredu i industriju treba postaviti na novu bazu, _рп Сети ве пе gubi nada da će se pridobiti i ranija potrošačka

tržišta, van granica triju država.

Povoljniji izgledi za izgradnju Ekonomske Male antante

== ia =

Pri izrađivanju toga programa neće se raditi o tome da se konzumiraju svi suvišci poljoprivrednih proizvoda saveznika, niti o tome da ti saveznici primaju celokupni industrijski izVOZ Čehoslovačke. Svake godine biće utvrđen jedan izvesan deo za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ove dve zemlje u Čehoslovačku, i zbog toga mora b'ti povišen i povečan kapacitet Čehoslovačke za poljoprivredne proizvode, da bi se mogle primiti izvesne sirovine, kao što su mineralna ulja, vegetalna ulja, gvozdena ruda, metali i mineralije, hemijski polufabrikati, biljke za medicinske svrhe itd., da bi se na taj način postigao najveći mogući obim uvoza i izvoza. Time će se postići da će i Rumunija i Jugoslavija za Čehoslovačku postati daleko veći potrošači

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7 09

nego što su bile za poslednje dve godine. Isto će tako i Čehoslovačka više kupovati od t.h država nego do sada”.

Izjava Dr. Beneša sadrži za Ekonomsku Malu Antantu više koncesija nego što se moglo očekivati po dosadašnjim programima i po privrednoj strukturi triju zemalia. Dr. Beneš je rekao da Čehoslovačka mora da proširi kapacitet za preuzimanje stanov:tih artikala iz Rumunije i Jugoslavije, što znači da je spremna da reducira svoju agrarnu proizvodnju. Doduše, u nizu artikala koje je on naveo, nije spomenuo za nas najvažnije: stoku i pšenicu. Ali on misli da viškove u stoci i pšenici zemalja Male Antante prodaju zajedničkom akcijom na tržištu izvan ove zajednice. Ovaj plan mi pozdravljamo, jer je viškove lakše zajednički prodati, nego pojedinačnim naporom.

Govor g. Beneša potvrđuje glasove u stranoj stručnoj štampi o velikoj plansko-privrednoj akciji u Čehoslovačkoj. Radi se o tome da Čehoslovačka namerava da reducira površinu pod pšenicom ispod potrebe domaće potrošnje. U prvi momenat nismo mogli da poverujemo u ovaj plan, jer je upravo glavni napor Čehoslovačke agrarne politike išao za povećanjem površine pod pšenicom. Prema gornjem govoru 2. Beneša uzimamo ga ozbiljnije i prema tome smatramo da ga treba Opširnije izložiti. - |

Prinos od pšenice treba da se smanji godišnje za 2—3 mil. kv. To bi značilo, da će za dve godine prinos biti manii, nego prosečni iz godina 1921—25 od 9,8 mil. kv. pošto je prosečni pranos poslednjih godina iznosio oko 13,3 mil. kv. Štampa naglašuje da je ograničenie prinosa potrebno, ne samo zbog sređenja cena, nego takođe u interesu izVOZA, koji opada s opadanjem uvoza pšenice. Dalje, zahtevaju interesi Male Antante da Čehoslovačka postane uvoznica pšenice.

Na mesto pšenice, treba da se seje šećerna repa. Povećana produkcija šećera treba da se upotrebi na dva načina: Manji deo za povećanje izvoza šećera, a to je moguće, pošta Čehoslovačka nije iskoristila kvotu, odobrenu od тедипагодпог kartela šećera; drugi, veći deo, za Tabrikaciju špirita. Poslednjih godina kupila je industrija špirita 200 hiljada Ку. зтоуос 5еćera. U buduće тога i više da kupuje. Zbog toga se misli na povišenje procenta špiritusa za mešanje sa benzinom u pogonske svrhe od 20% sada ,na 50% u buduće. Posledica ovoga bilo bi poskupljenje pogona za motore, od čega bi mnogo trpila. automobilska industri|{a. To će se sprečiti sn:ženjem poreza na benzin. Država neće izgubiti na porezima, pošto će uvoz pšenice dati nove prihode. _

Premda su planovi g. Dr. Beneša povoljni, ipak bi bilo preterano svako očekivanje velikih preorijentacija na pr. u ton smeru, da se iz Male Antante iskristalizuje autarkna oblast. I sam с. Вепеб паојабије, kako je gore rečeno, da se tržišta van Male Antante moraju zadržati. Dalje, nastojanje treba da ide u smeru pridobivanja Mađarske i Austrije za privrednu Malu Antantu. Takođe je teško zamisliti užu saradnju sa Austrijom i Mađarskom.

Kao što smo u početku kazali, ovako formulisan program pretstavlja veliki korak unapred. Još uvek ostaje otvoreno Ditanje, može li biti ostvaren.

Naš pravni poredak počiva na privatnoj svojini i privatnoj inicijativi. Prema tome svak je slobodan da svoju privrednu delatnost udešava onako kako sam nađe za potrebno, ali u punoj meri snosi i posledice · svojih akata. Sledstveno to važi ! та gubitke uloga kod propalih novčanh zavoda. Država, poštujući principe svoga poretka, nije se mešala. Ali na naše veliko iznenađenje napravljen je izuzetak sa iseljeničkim ulozima kod Prve srpske zemljoradničke banke, čijim je ulagačima država isplatila 40 miliona dinara.

Iseljenički ulozi na štednju

aoOBeama Sare u ЕН ДРРА БЕЕН ЧЕТРИ ЛАЛЕ ГИНЕ

Ovim je prekršeno pomenuto načelo privatne svojine i inicija-