Народно благостање

Страна 712 фикату. Цертификат који се не буде заменио у предвиђеном року застарева. (У идућем броју донећемо објашњење овог уговора на примерима).

ЕНЕН ВИТНЕЈ

Valutna politika jugoslovenske vlade

Pariski finansiski list ,,L'Information” donosi sledeći interesantan dopis iz Beograda: „Priznajući važnost zlatnog važenja i stabilnosti valute |ugoslovenska vlada je pristupila deklaraciji država, koje se obavezuju da održe zlatno važenje. U stvari politika Jugoslavije u ova dva pitanja nije nikad varirala. Sve su vlade bez izuzetka od _ stabilizacije dinara smatrale za dužnost, da štite nacionalnu valutu ostajući verne zlatnom važenju i izjašnjavajući Se energično protiv inilacije.

Iz službenih izjava i razgovora u merodavnim krugovima kao što je JugosloVenska Narodna banka zaključuje se da odgovorni faktori Jugoslavije idu i sada energično istim putem. Jugoslavenska vlada i dalje je nepristupačna savetima i zahtevima za inilacijom, radi lečenja ekonomske krize i uklanjanja nestašice novca. Jugoslovenska vlada je pretpostavila politiku jake štednje smanjenjem budžeta izdataka. Setimo se da je današnji budžet manji, od onoga predratne Srbije i ako je teritorija pet puta veća, i ako stanovništvo iznosi 14 miliona, budžet je manji od onoga varoši Pariza. To je herojski napor. Vlada pretpostavlja to stezanje riziku inflacije. Jer po njenome shvatanju јако је паризЕн zlatno važenje ali se stvar komplikuje, kao što su to događaji dovoljno pokazali, čim se pokuša povratak istom.

Posledice inHacije su dobro poznate. Jugoslovenski seljak, 80% stanovništva, plaćajući rđavim dinarima primio bi u zamenu još manju količinu industrijskih proizvoda neophodno potrebnih za život, što znači da ne bi bio više u stanju da plati dugove i da bi osiromaš:o i bio bačen u bedu. U trgovini se ne bi proizveo polet, koji očekuju inflacioniste, jer bi nastala velika marža između cena i dohotka, a naročito onih

. Činovnika i radnika. Opalaj bi kupovna snaga velikog dela stanovništva. Inflacija. ne bi koristila ni spoljnoj trgovini. Ona može da izazove prividnu i prolaznu hosu cena i time bi momentalno favorizirala izvoz. Ako bi se htelo stalno pomaganje izvoza, bilo bi. potrebno da se inflatorna operacija ponavlja. To smo lepo mogli posmatrati u Nemačkoj. Dosadanji događaji ne samo da nisu pokolebali jugosiovenske državnike već su ih šta više ubedili, da freba da produže dosadanjim putem, jer finansijsko ozdravljenje i napredak trgovine nisu mogući bez stabilnoz novca. Jugoslavija je, zajedno s ostalim državama verna zlatnom važenju, energično odlučena da preduzme sve mere u tom cilju. Vlada jugoslovenska zajedno s Narodnom bankom vodi mudru politiku, koja joj omogućava da spreči sve manevre protiv nacionalne valute. Ta politika nije samo u interesu zemlje, ona je jedan zdrav element međunarodnosti, jedina koja će omogućiti povratak normalnom stanju međunarodnog ekonomskog života, koji je danas tako dezorganizovan,

те РЕНЕ ТЕ АНЕ.

Рузвелт поново уноси

узбуђење у светске финансије

Кад је европска штампа коментарисала Рузвелтов говор на радиу од претпрошле недеље, нарочито је подвукла да се у његовом говору не налази ни једно место, из кога би се дало закључити, да он

намерава да купује злато и ван земље. Он је изрично казао, вели се, да ће да одреди цену ново произведеног злата у

Америци. Ми смо,једини били, који смо писали, да с обзиром на цео говор Рузвелтов, нарочито на онај део, који се односи

„на цене, и на утицај девизних курсева и на куповну снагу

долара у земљи, мора се претпоставити, да ће он прићи девизној политици и да ће у најмању руку у земљи купљено

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

злато употребити за тај циљ. Неколико дана доцније 29. октобра објављен је коминике са једне седнице, коју је одржао Рузвелт са 10 својих финансиских саветника, у коме се вели, да је одлучено, да Рефико купује од сада злато и у иностранству.

Сад поново штампа везује најфантастичније комбинације за ову најновију одлуку Рузвелтову. Једни, на пример, тврде да је Рузвелт решен да долар стабилизира. То међутим стоји у пуној супротности са његовим валутно-политичким „вјерују“. Ок је од почетка присталица индеке-важења, по коме валута мора бити лабилна, да би цене биле стабилне, и у последњем говору на радију он је то гледиште јако подвукао. Други кажу да је много вероватније да ова политика циља на јачу депресијацију долара на страним берзама, да би тиме убрзао обарање његове куповне снаге у земљи. То може да има велики утицај на друге земље, али не у области кретања злата, већ у оној робног промета, као што ћемо мало час видети. Неки тврде, да ће то имати за последицу огромни прилив злата у Америку. Не знамо зашто. Чиме ће Америка куповати злато на страни, ако не доларимаг У кслико буде више нудила доларе, утолико ће бити иностранство мање вољно, да их купи; утолико ће моћи мање да се купи злато за исту суму долара. Много ће више права имати они који тврде, да ће то имати за последицу још већи одлив злата из Америке. Само и то треба узети са много резерве. Питање је како стоји биланс плаћања Америке. Узгред буди речено, трговински биланс је још увек активан, а и биланс плаћања изгледа, да је још активан, нарочито због великог одлива европских хартија од вредности из Америке. Ниски курсеви тих папира на американским берзама учинили су да их Европа све више купује. Али при томе остаје необјашњеко питање, колико је од тога злата, добивено за про-

дају папира, остало у Европи, јер се са свију страна тврди,

да Американци извозе своје капитале у иностранство у главном тезаурирајући противвредност артикала које извозе, а ту спадају и хартија од вредности. Последњу годину извезено је за милијарду и по хартија од вредности, али се цени на милијарду долара краткорочан депо Американаца у Европи.

Централно питање после ове американске одлуке је, да ли Америка на, овај начин угрожава дефлациону политику европског златног блока. Другим речима, да ли ће Америка успети, да у будуће одређује светску цену злата. Ако би Америка успела у томе, онда би то била опасност за валуте европског златног блока, пошто би Америка радила свом силом на обарању цене злата. Али, као што смо у почетку рекли, искључено је да Америка може купити веће количине злата. Јер она га на светском тржишту може куповати у конкуренцији са земљама златнога блока. Али као што рекосмо, она за злато може дати само доларске де-

визе, а ако те девизе не буду хтеле куповати Француска ни

Енглеска ни остале земље златнога блока, онда се свакако не може већи износ доларских девиза пласирати у свету. При томе треба још имати у виду, да би цена при сваком даљем паду долара услед велике понуде на светским берзама и бегства капитала из Америке била све већа. Французи с правом тврде да Америка не може куповати више од 10 милијарди франака, а то је тек једна осмина француске златне резерве. | Америка би могла да покуша и са властитим својим

златим стоком да обара светску цену злата, Само то би био

сада најопаснији експеримент, јер би то могло да је тиши

"злата, а да повећа златне стокове код осталих земаља. Дапас

светска цена злата зависи од цене коју плаћа Француска банка. Тај француски утицај може само д се појача у случају да Америка покуша да обара цену злата, На тај начин

"међународна валутна борба не би дуго трајала, она би се

брзо. пренела на робни промет. То је болна тачка Енглеске, о К ђ 5 ei КАЈ 4 )