Народно благостање

Страна 731

11, новембар 1933. — Prema izveštaju hemijske laboratorije novosadske trgovačko industrijske komore iznosio je naš izvoz mljevene paprike ove godine 149.239 kg. та је količina 50 puta veća, od izvoza Ра godina.

— Američki Cod za trgovinu na malo Odd da se roba ne sme prodavati ispod troškova proizvodnje plus troškovi za lagerovanje. Cod je upravljen pre svega protiv obićaja Velikih trgovačkih kuća, da robu rasprodaju, u reklamne ciljeve, daleko ispod cene koštanja.

__ Prema službenim podacima do kraja septembra 0. izvezeno je.iz Jugoslvije 388 tona hmelja u vrednosti | 30,736.000 dinara. Prosečna cena ovogodišnjeg hmelja bila je 79 din. 100 kg.

__— Uvoz pamuka i Japan 1931/32 bio |e 3.318.091, a u 1032/33. 3.205.776 bala. ·

_ Povodom donošenja statafa o trgovini na malo u AmeTiCi nastala {e prava borba između Nire i farmera. Nira je predlagala da cene u trgovini na malo budu 10% veće od troškova pro'zvodnje. Farmeri su međutim ustali odlučno protivu ovoga bojeći se da će {rgOVCI, koristeći se ovom odredbom, |oš više smanjiti prođu poljoprivrednih proizvoda. U ovoj borbi pobedili su farmeri, {er je, po njihovoj želji, zabranjeno trgovcima da robu nude 'spod {roškova proizvodnje.

— Епојезка је za vreme od 1 novembra 0. g. do 28 Tebruara 10934 smanjila uvozni kontingenj slanine i šunke za 16%. Ova mera naročito je pogodila Dansku. Kao razlog ograničenja uvoza navodi se povećanje domaće proizvodnje.

— U Zagrebu se osniva Metro-Goldwyn-Mayer d. d. za promet filmova sa glavnicom od 500.000 dinara. Glavna skupština održana |e 4 novembra o. god.

· — Zbog slabog roda jabuka u Atstciji dozvolila je austrijska vlada slobodan uvoz. Prema tome određeni genti gube važnost.

___Grčka vlada povisila je carina na Žito za 0,25 drahmi, tako sada carinsko opterećenje žita iznosi 2,3 drahme po oki. — Izvoz građevnog drveta pao је od 7376 vagona u av-

gustu, na 5883. u septembru o. g., ali još uvek je za 1027 vago- '

na veći nego u istom mesecu prošle godine. U prvih devet meseci ove godine izvezeno je za 475 mil. din. drveta, što je za 105 mil. dinara ili 28.4% više nego ı isto vreme prošle godine.

— Prema slažbenim podacima izvezeno je do 25 oktobra o. g. svega 5500 vagona šljive. Ovogodišnji izvoz “мес је od prošlogodišnjeg za 70%. Od ukupnog izvoza 70% otišlo je u Čehoslovačku, a ostatak u Austriju, Polisku i Švajcarsku. Cena ovogodišnje šljive kretala se između 80 do 200 dinara po metr. centi. -

— Francuska vlada produžila je rok aranžmana O uvOZu

našeg kukuruza do 31 decembra 1933 g

У — Austrijski ured za kontrolu uvoza stoke i svinja smanjio je naš dosadašnji kontingent za izvoz debelih svmja od 2000 na 1200 komada ili za 40%. Ovo smanjenje. stupilo je na snagu 7 novembra 0. Z.

— U Španiji je osnovana ustanova sa ciljem održavanja cene pšenice. Svi će proizvođači biti dužni da se kod svojih opština upišu i označe količine za prodaju, koja će svakom proizvođaču otvoriti račun. Za pokriće troškova ove akcije plaća se 1%. prodajne cene od čega polovina pada na kupca, a polovina na prodavca. Cene pšenice od 26 oktobra ove godine do 31 maja. 1034 utvrđene su od 50 do 59 pezeta za 100 kg. Isto tako predviđeno je i utvrđivanje cena brašnu.

— Engleska je u septembrti o 70.000 tona ПАСА pšenice, a za prvih osam meseci 0. tona u istom periodu prošle НЕ 78 oktobar-decembar pred-

· viđa se uvoz daljih 25.000 tona.

______БАРОДНО_БЛАРОСТАЕ_

· brašno.

kontin- .

. 123.000 tona prema 95.000.

— Amefikanci su u Braili kupili velike količine mađar-

ke raži, koja će biti upotrebljena za proizvodnju alkohola.

— Španija troši godišnje oko milion tona kukuruza, od čega domaćom proizvodnjom pokriva 500.000. tona. U narednoj godini, zbog rđave žetve, uvozni kontingent je povećan na 450.000 fona. Povećani deo uvoza odobren je Argentini i to radi realizovanja zamrznutih potraživanja.

— Objavljeni sa rezultati kompenzacione trgovine Poljske. Ovaj sistem u spoljnoj trgovini primenjen je pre godinu i po dana i danas postoji 45 proizvoda, kojima se može kompenZirati uvoz kolonijalnih proizvoda i južnog voća. Poslovi su se obavljali na taj način što je izvoznik na bazi obavljenog izvoza dobijao dozvolu da uveze kolonijalnu robu i južno voće po nižim carinskim stavovima. Time je uvoz kolonijalne robe i južnog voća oporezovan u periodu mart-decembar 1932 sa 1,9, a u prvom polgođu ove godine sa 1.1 mil. zlota u korist premija izvoznicama. Uvoz pomenute robe u 1932 plaćen je izvozom u vrednosti 16 mil. zlota sa premijom 12.5%. „Industrie und Handel” veli da se ovde radi o jednoj originalnoj formi izvoznog dempinga.

— Između Čehoslovačke i Ramunije zaključen je kompenzacioni sporazum sa važnošću do konca godine. Sporazum obuhvata promet u visini 77 mil. kruna. Od ovoga će 62 mil. kruna biti kompenzirano,:a ostahh 15 mil. kruna određeno je

: za realizovanje zamrznutih potraživanja. Čehoslovačka će uvesti

pšenicu, kukuruz, svinje, mineralna ulja, 215, jaja i 'koštano | __ Spoljna trgovina Francuske za prvih O meseci pokazuje ove rezultate: uvoz 16.5, izvoz 19.1 milijardi franaka.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Na osnovi novog trgovinskog ugovora sa Austrijom Ministarstvo trgovine i industrije odredilo je za izvoz živine količinu od 75% od kontingenta, za one firme koje su izvozile u god. 1931, a ostatak od 25% za sve ostale.

— Povodom stupanja na snagu nove carinske tarife u Poljskoj, Ministarstvo trgovine i industrije upozorilo je industriju da nove.carine imaju za cilj zaštitu domaće industrije od prekomernog uvoza, ali da ne smeju biti iskorišćene za podizanje cena. Na slučaj da se primeti povećanje cena vlada се odmah vratiti stare carine na snagu. “

— U Engpleskoj je osnovan naročiti komitet — Market Supply Committee — ·sa zadatkom da proučava sva pitanja u vezi sa snabdevanjem enpleske pijace poljoprivrednim proizvOdima. HIC

— Komitet petorice u Belgiji, čiji je zadatak da prouči glavne osnove privredne politipe zemlje, izdao je svoj prethodni izveštaj u kome veli, da se mora i u buduće voditi slobodnotrgovinska. politika. Ograničenje .se može činiti samo na slučaj opasnosti po nacionalnu industriju. Protivu dempinga i protekcionizma drugih zemalja moraju se preduzeti protivmere. Komitet preporučuje reviziju trgovinskih ugovora da zemlja ne bi irpela štete od protekcionističke politike drugih država.

— Austrija je privela kraju pregovore sa Mađarskom odnosno prilagođavanja razmene robe ugovornom odnosu 1:1.5 u korist Mađarske. 'Najvažniju tačku pretstavlja povećanje austrijskog kontingenta drveta sa 1.2 na 1.4 mil. metc. Sa Poljskom je potpisan trgovinski ugovor, ali će ostati bez dejstva dokle god ne stupe na snagu predviđeni preferencijali, jer mnoge države čine smetnje. Prema Italiji Austrija teži da pojača izvoz drveta i da proširi kreditne povlastice i na druge ргоizvode, ~