Народно благостање

Страна 730

POLJOPRIVREDA

— U poslednje dve godine smanjena je. sadnja „duvana u Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji za 60%. Uporedo sa ograničenom sadnjom smanjena je i cela od 60 za najbolji, 6 za najgori, ranijih godina, na 33 za prvu klasu i 1,50 dinara za пајgori ove godine. Ove godine daće Hercegovina oko. 200 vagona, Dalmacija 27, Crna Gora 18, svega 250. Ovu kolićinu dao je srez Ljubiški 1930 godine. -

— Ministar poljoprivrede podelio je banskim upravama iznos od 420.000 din., kao pomoć države proizvođačima za unapređivanje kulture žitarica u pasivnim krajevima.

— Ministarstvo poljoprivrede dalo je 50.000 dinara pomoći banskoj upravi u Splitu za dovršenje paviljona za ispitivanje buhaća. |

— U celoj Dalmaciji berba masline je već započela. Ovogodišnji rod je izvrsnog kvaliteta. Cena novog zejtina je 9 dinara.

— Pošto novi zakon o saniranju zemljoradničkih dugova u Mađarskoj obuhvata samo posednike, zakupci su podneli vladi predlog da i oni budu obuhvaćeni ovim zakonom.

—.U Argentini je donet zakon prema kome се зе озпоvati „Nacionalna direkcija elevatora žita” kao samostalna ustanova sa zadatkom da u narednom petogodišnjem periodu izradi mrežnu elevatora.

— Od 1 do 3 decembra tek. god. održaće se и Novom Sadu živinarska izložba. |

— Duvanska berba u Južnoj Srbiji je završena. Iznosi oko 4 mil. kg., što pretstavlja 40.38% prošlogodišnje. Pojedini duvanski rejoni, kako „Poliika” javlja, dali su sledeće količine: skopski 1,100.000, prilepski 750.000, kumanovski 700.000, preševski 450.000, tetovski 200.000, kočanski 150.000, strumički 110.000, bitoljski i vranjski po 100.000, radoviški 70.000, štipSki i veleški po 50.000, đevđelijski 4.000' kavadarski 20.000 kg. duvana u listu.

— Radnička partija-it Norveškoj, koja je pobedila na poslednjim parlamentarnim izborima, podnela je vladi predlog o proglašenju moraftorijuma za dugove poljoprivrednika i ribara.

— Kao u Francuskoj, Nemačkoj i čehoslovačkoj tako su cene pšenici pale i u Itaiji pošto je i ona podigla. proizvodnju pšenice na nivo domaće potrebe. Cena je već u mažftu 0. g. pala na 111, prema prosečnoj ceni od 114 prošle godine. Posle prvih povoljnih vesti o ovogodišnjoj žetvi navalili su proizvođači sa rezervama na tržište tako, da su cene pale na 96 u junu. Posle nove žetve cena je pala ispod 80. Momentano su cene nešto bolje, pošto se Italijanska banka izjavila spremnom da daje lombardne kredite na zalihe,

— Savez poljoprivrednih i šumarskih društava u Austriji podneo je predlog vladi da se uvede plaćanje poreze u naturi.

U memorandumu se napominje da su neke zemlje uvele pla- ·

ćanje poreze pšenicom i drvetom.

— Prema najnovijim podacima bavi se kod nas pčelarstvom oko 120.000 ljudi; na 20 ljudi dolazi jedna košnica, a po prostoru na 40 ha po jedna.

— farmeri slabo nagrađuju očinske brige Ruzveltove. 1 ako je on preduzeo najnovije monetarne mere njima za ljubav, štrajkuje i dalje veliki deo njih. Radikalno raspoloženje farmera najbolje ilustruje memorandum, koji su predali guverneri najvažnijih agrarnih država ministru poljoprivrede, u kome farmeri zahtevaju: prvo, minimalne cene najvažnijih agrarnih produkata, drugo NIRA Cod za poljoprivredu, treće neograničenu inilaciju, i četvrto, razduženje prezaduženih gazdinstava.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ОБАВЕТ ТТАЈНА СЛУЖБА

| ____Брг 46

— Kao farmeri pamuka, tako i proizvođači kukuruza

treba da dobiju lombardne kredite. Ovi će iznositi 45 centa po

bušelu.

' ZADRUGARSTVO

— Na skupštini Glavnog zadružnog saveza održanoj prošle nedelje u Novom Sadu donesena je rezolucija u kojoj se između ostalog veli da zadrugarstvo treba da posluži kao baza za saniranje teškog privrednog stanja. Zbog teškog položaja našeg zemljoradnika i seoske privrede u opšte treba da se donese definitivni Zakon o zašti zemljoradnika i regulisanju zemljoradničkih dugova. Kreditiranje zemljoradnika treba da se vrši preko zemljoradničkih kreditnih ustanova. Za zemljoradničke produkte treba osigurati cene koje će odgovarati proizvodnim troškovima, osnovice za odmeravanje poreze prilagoditi stvarnim prihodima koje daje zemlja. Istaknuta je potreba donošenja jedinstvenog Zakona o privrednim zadrugama, oslobođenje poštanske takse, zadružnu štednju treba osloboditi rentovnog poreza itd.

INDUSTRIJA

— Mađarska topionica gvožđa u Diosgyoru poručila je 200 hiljada tona gvozdene rude iz rudnika Ljubije. Ove liferacije kompenziraće se mađarskim gotovim proizvodima.

— Kudnik zlata „Slišane” a. d. saopštio je, da se svima akcionarima broj upisanih akcija smanjuje na polovinu.

— U Beogradu se oniva Pokućanstvo a. d. sa glavnicom od 500.000 dinara. Zbor akcionara održan je 5 novembra о. g.

— U Austriji se radi na ujedinjenju čitave industrije hartije, koja, zbog naglog opadanja izvoza, zapada ı sve težu krizu. |

— „lron Age” piše da je uposlenost američke gvozdene industrije u prvoj nedelji novembra pala. na 31.8%. kapaciteta prema 39% u poslednjoj nedelji oktobra.

i — Potrošnja ugija u Japanu ceni se ove godine па 33.78 mil. tona ili 4.5 mil. tona više no u prošloj godini.

— 24 i 25 novembra o. g. održaće Centrala industrijskih kotporacija u Beogradu svoj 17 godišnji zbor. Prvi dan biće posvećen internim pitanjima organizacije, a drugi javnosti. Podneće se izveštaji o svefskoj privrednoj konferenciji u Londont, o opštim privrednim pril.kama u svetu i kod nas, o radu, teškoćama i željama naše industrije itd.

.— Rudnik zlata Blagojev kamen prešao je u ruke francu-

skog društva za iskorišćavanje rudnika u Peku. Sedište društva

je-u Parizu. Glavnica iznosi 16 mil. franaka. Od toga otpada na rudnik Blagojev kamen 4 mil. franaka: I rudnik maznezita u Sredojevcima prešao je u ruke Evropskog rudarskog društva, čije je sedište u Parizu. Akcionarski kapital iznosi 5 mil. franaka. Prelazom rudnika u francuske ruke omogućena je prodaja magnezita u Francuskoj. - . ·

TRGOVINA

— Carinski kontingent za izvoz od 800 vagona suvih šljiva u Nemačku, koji je utvrđen dopunskim ugovorom od 14 septembra o. g. iskorišćen je do sada u iznosu od 400 vagona.

— Odelenje poreza Ministarstva finansija izdalo je obja-

šnjenje, prema kome se svaka izmena žitarica za brašno van

mlina smatra prodajom brašna, i podleži skupnom porezu na poslovni promet. · | | — Carinska tarila izmenjena je u toliko, što se od зада

neće moći primati garantna pisma i uložne knjižice banaka ovla-

šćenih za rad devizama i valutama, kao obezbeđenje carinskih dažbina. i _ ;