Народно благостање

11 новембар 1933,

gacijama. Ako jugoslovenska vlada ne bi ispunila tačno sve obaveze, onda bi imaoci nastupili potpuno u svoja prvobitna prava. Naša se vlada obavezuje da transferira sume potrebne za izvršenje ovog ugovora u mesečnim ratama pre sviju drugih isplata. Za periodu od 14 oktobra 1932 godine do 30 oktobra 1933 godine rate će biti izračunate tako, da pokriće bude konstituisano 29 septembra 1933 god. Isto tako će se isplata vršiti i sumama koje ima naša Narodna ђапка од Осе де Сотрепsation u Parizu za uvezenu robu iz Jugoslavije — do 20% ukupnog tog iznosa potraživanja.

Ako bi jugoslovenska vlada emitovala nov zajam Javnim upisom, imaoci fundinga imaju pravo da ovima uplate nov zajam bez ogranićenja i po nominalnoj vrednosti.

Sve uštede usled isplata u funding obligacijama polagaće se Narodnoj banci u Beogradu na specijalan račun i upotrebiti

za izvođenje jednog programa monefarne i lHinansiske sanacije.

Tumačenja ovoga ugovora davaće jugoslovenska vlada u sporazumu sa delegatom imalaca francuskih portera pri našoj Samostalnoj monopoiskoj upravi. A svaki spor između portera i naše vlade rešavaće naročiti izborni sud od koga jednog sudiju bira jugoslovenska vlada, a drugog Association Nationale. Aku ne mogu da se slože, onda će rešavati izborni sudija, koga odredi preisednik federalnog suda u Lozani. Troškove toga suda snosi stranka, koja je izgubila parnicu. ј

Наша делегација је отпутовала за Рим да преговара са Италијом о промени трговинског уговора. Према обавештењима наше штампе иницијатива за преговоре произашла је од Италије јер жели да заштити тржиште поновним повећањем царина на стоку и месо. Нама се ово обавештење не чини много вероватним. Садашње царине су тако високе, да на дужи период времена делују прохибитивно. На пр., од 25 априла 1932 износе царинске тарифе по комаду за коње 700 лира; говеда 350, телад 200, свиње 110 лира по ком. и за живину 120: 100 кг., заклану живину 170, свеже прерађено месо 140, свињску маст 150 ли то де

Приближну претставу о висини ових царина добићемо, ако их упоредимо са вредношћу тих производа за Италију како је она исказана у статистици о спољној трговини. Вредност једног коња износи 880 дин. италијанска царина 2300 дин. (према службеном курсу, плус 281, % прима). Код говеда износи вредност 1600, а царина 1400, код телади 310, царина 800, код свиња 880, царине 440, код живине 1100 (100 кг.), царине 480. Видимо да су царине већ сада ултра прохибитивне. Италији уопште није потребно да их даље диже. Што смо последних година и уз ове царине извозили стоку, објашњава се нечувено ниским ценама, које износе на пр. за кг. живе мере код волова 3—4 дин.

Још један други знак говори зато, да заштита домаћег тржишта не може бити повод намераваног подизања царина. У исто време, када је Италија отежала извоз наше стоке, подигла је њен увоз из Мађарске. Тако је увоз мађарских говеда у Италију у првих шест месеци тек год. износио 31.000 комада, док је у целој 1932 г. износио свега 38.000 комада. Југославију, која је до тада била највећи лиферант стоке за Италију, потиснула је Мађарска са првог

Ревизија нашег трговинског уговора са Италијом.

места. Непознати су нам царински ставови по којима Мађар- ·

ска увози, услед мистериозних подземних преференцијала, које садржи мађарско-италијански трговински уговор. Са сигурношћу можемо да тврдимо, да су много нижи, јер само тако се може да објасни пораст мађарског увоза у Италију.

Могућно би било и ово мишљење да Италија повећањем царина хоће да изравна пасиван трговински биланс, нарочито откако у Италији неки трговински политичари зах-

_НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 725

тевају изједначење трговинског биланса. Против те тезе говори околности да се наш извоз и увоз у Италију у последњим годинама јако приближио, пошто је наш извоз много јаче пао од увоза. Наш извоз пао је од 1 милијарде 919—1930 на 705 мил. — 1932, а на 533 у првих 9 месеци о. г., док је увоз пао са 783 — 1930 на 362 — 1932 и на 330 у првих 9 месеци 0. г. 1932 износо је увоз из Италије 41% нашег извоза, сада нак 62%.

Ако се обистини намеравано повишење царина, онда

би се то могло објаснити једино жељом Италије да резерви-

ше евоје тржиште стоке искључиво за Мађарску. Али ова мера била би у опречности, како са трговинско-политичким тако и са политичким држањем Италије. Морамо признати — а то смо неколико пута нагласили — да је Италија у трговинској политици била независна од политике. Са једностраном применом ових мера према нама, напустила би Италија ову линију. И то у моменту када је узима за основицу свог меморандума, о потреби лечења кризе свих средње европских држава.

Италија је водила либералну трговинску политику у доба, када је важила у свету за много мање мирољубиву но што је данас. Ако би се Италија у својој трговинској политици руководила политичким мотивима, тим би се појачале, не само привредне супротности, него и политичке у Средњој Европи,

„зенит СЕН А оија је паргауџа рјап о ге gulisanju proizvodnje svinja i već ga je stavila na shagu. Kao motivacija navodi se ogromni porast proizvodnje svinja u Austriji, tako da on premaša domaću potrebu. Zbog toga se pristupa ograničenju proizvodnje sv:nja. Kod ovoga se artikla

Hriza svinjogojstva u Austriji

ponavlja sve ono što je bilo oko proizvodnje mleka. I tu su

morale biti preduzete mere, da ne bi nastupila katastrofa cena. Ograničenejm proizvodnje svinja sprečava se velki pad cena. Ali je sada nastalo veliko pitanje, šta će da rade oni koji su isključeni iz svinjogojstva, ili im je taj posao znatno smanjen.

Onaj kome je poznato da smo mi 1932 godine izvezli u

Austriju preko 200 hiljada komada svinja, na toga će gornja” 'vest dejstvovati kao pr.ča iz „Hiljadu i jedne noći”. Doduše, na

austrijskom tržištu nije sve u redu. Baš ovih dana je na snazi ograničenej našega kontingenta sa molivacijom da je tržište preopterećeno. Ali s druge strane činjenica da i faj smanjeni kontingent iznosi 1200 komada nedeljno, nameće se pitanje: kako je moguće da pri stanju proizvodnje u Austriji, koja premaša domaću potrebu, Jugoslavija može da uveze ovoliku količinu svinja (a Mađarska, Rumunija i Poliska takođe. su uvoznice)? To se može objasniti jedino činjenicom da se komercijalno pod izrazom svinja razumeju dva potpuno različita artikla, naime, masne i mesnate svinje. One se razlikuju po rasnim i mnogobrojnim fiziološkim osobinama. A što je najglavnije, za njihovo gajenje potrebni su različiti prirodni i ekonomski uslovi.

Austrija neguje u prvom redu mesnate svinje i za to ima najviše uslova. Za ishranu fih svinja upotrebljava se: posno mleko, surutka i krompir, kao i razni drugi otpaci. Za сојепје masnih svinja potrebna je, pak, zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz. Ovoga pak Austrija nema.

Statistika kojom mi raspolažemo ne pokazuje velik porast svinja u Austriji. Od 1,840 hiljada u 1923 godini popelo se blizu 2 miliona u 1930 godini. Mora da to povećanje pada u poslednje vreme.

Od 1929 godine, maksimalnog uvoza (oko 925 hiljada komada i brzu 20 hiljada tona svinjskog mesa, opada uvoz i mesnatih i masnih svinja. U 1932 uvož se svodi na svega 560 hiljada komada svinja i oko 5 hljada tona mesa. U ovoj godini izgleda đa je pad još i veći. Pri tome je mnogo veći pad uvoza

-Ћћ