Народно благостање
Страна 728
тистиком и т. д. На свима изложбама видећете дијаграме, чланке по часописима, читаве књиге, слике и т. д., од свега тога на овој изложби није било ни трага, Али зато је био добар бифе. Следствено ко не познаје добро ту нашу при-
вредну грану, није могао на изложби добити никакву сли-
ку о њој.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
5. Дванајест велетрговаца и велепроизвођача (Артур .
"Дедерер —
— Горња Радгона, „Фрушка Гора" Београд, Подрумарство Људевит Шулхофер — Падеј, Јоцо Нешић — "Смедерево, Јосип Поповић — Сремски Карловци, Педељковић — Вршац, Гудуричка брдска вина, Подрум »Џамбас" фирма коју нисмо забележили) са неколико виноградарских задруга доминирали су изложбом вина, јер су заузимали преко +,
Подрумарство из властелнских винограда —“ Чока, Винара Колић — Дубровник-Београд, Клотар Бувије' — Сремски Карловци-
Жупа-Београд, вино Мозер — Земун и још једна“
простора, тако, да су се мали произвођачи међу:
њима губили. Исти је случај и са јабукама код којих је до-:
минирала колекција Сађарског и вртљарског друштва из:
Љубљане, као што је изнето и у горњој исправци.
i.
6. Према „Политици“ од 11 и 12 октобра на изложби“ је за вино и винске дестилате награђено и похваљено 145. излагача (многи као чланови задруга и друштава), а од њих | 85 отпадају на: Сремске Карловце (20), Белу Цркву (25), Жупу (18), Вршац (17), и Шибеник (15 и то као чланови“
шибеничког друштва виноградара). похвала добили су излагачи из Беле Цркве и Сремских Карловаца. А: познато је да то нису ни из далека наши најбољи и најпознатији винородни крајеви.
Значи, 2, награда и.
7. Већина велеизлагача имали су вина из поменутих '
неколико места (Бела Црква и Срем. Карловци и т. д.), који су однели несразмерно много награда и похвала. Ово није случајно.
То је потврда нашем тврђењу, да је изложба ма-.
лом броју излагача највише користила. И послужила им као.
добра реклама за будућу продају. А и највећи део изложе ног грожђа био је из истих места.
8. Истина је да је главна карактеристика изложбе не-
сразмерно велики удео скупоцених вина и јабука. Већина поменутих велеизлагача, који су доминирали изложбом, као што је познато продају скупља квалитативна.«вина. У то смо се и ми уверили, пошто смо се интересовали код излагача. Исти је случај и са јабукама, а сад додајемо и са грожђем и крушкама. То су видели, као и ми, сви посетиоци по цедуљицама на изложеном воћу, у колико их је било. Цедуљица са јефтиним ценама нисмо видели, а било је воћа и без њих. Пре нисмо тврдили да су цене од 30 дин. по кгр. (а било их је и 35 дин.) за јабуке-и крушке СУД | али то тврдимо сада.
На изложбама продате ствари остају док се изложба не закључи, иначе, није то изложба, него. продавница. Г. Станаревић, у поменутом напису тврди да су последњих дана,
кад је он посетио изложбу, многи сандуци јабука већ били.
однети, пошто су били продани. Онда нам је јасно зашто се могло догодити да неке изложене објекте нисмо приметили. Ту ствар је боље било за приређиваче да прећуте, пошто су нам овим, поред већ побројених, пружили још један "доказ, који потврђује нашу интимну мисао, да је излага-
чима много више било стало да што пре инкасирају продату
робу, него да репрезентују наше воће и вино. Што се тиче осталих ситних, мање спорних тачака,
ми можемб учинити Савезу то задовољство, да капитули-;
рамо. Нама је стало до тога да покажемо, да то није била изложба југословенског воћа и вина у пуном смислу речи и да се из тога извуку конзеквенце. Ако су излагачи добили субвенцију за тај циљ из јавних средстава, конзеквенца била да исту врате натраг,“
"онда би прва ~
Бр. 46
У. +:
Proslavu desetogodišnjice Turske republike propratila je svef= ska štampa dugim člancima punim pohvala, u kojima su naročito naglašeni uspesi Turske u spoljnoj politici, na: kultur. polju, a manji na privrednom. Ali i u tom pogledu Turska ima razloga da slavi. Pre svega ova može da zabeleži kao uspeh u privrednoj oblasti, dve činjenice: prvo,
"Turska privreda poslednjih deset godina
naar ramo
· veliki polet narodne privrede od 1921 godine na ovamo, a drugo,
relativno Žlav otpor.protiv sadašnje krize.
U brzom razvoju privrede sudelovale su sve privredne grane. U poljoprivredi je prosečno povećanje proizvodnje iznosilo, za prošlih deset godina 60%. Ovaj uspeh postignut je osnivanjem zemljoradničkih kreditnih banaka, zadruga, poljoprivrednih škola, unapređenjem agrarne {ehn:ke, a specijalno velikim radovima za veštačko natapanje.
Najjači porast bio je kod proizvodnje jaja, koji je narastao od 5000 tona 1923, na 2500 tona 1932 godine. Još očigledniji nego u poljoprivredi, je razvoj u industriji. 1923 Turska gotovo u opšte nije imala industrije, a sada ima znatnu tekstilnu, cementnu, cigljarsku, šećernu, kožarsku i mlinarsku industriju. Prilikom sadašnje proslave, prema zvaničnim podacima, porasla je proizvodnja u periodu od deset godina, pamučnih tkanina od 3700 na 9100 tona, vunenih od 400 na 1700 tona, зуЏе од 2 па 92 tone, šećera od 5800 na 45000 fona, cementa od 24000 na 129000 tona. Saobraćaju je Turska posvetla specijalnu pažnju. Željeznička mreža povećana: je od 4 na 6 hiljada kilometara, trgovačke mornarice od 100 hiljada na 175 hiljada tona.
Otpor protiv krize manifestovao se u tome, što je budžet pokazivao manje deficite. Dalje, u tome, da je izvoz ostao isti.
Od 1923 do 1931 porastao je izvoz za 186%. U godinama krize je pao samo za 36%, dok se izvoz ostalih zemalja smanjio za 61%.
U štampi je češće tvrđeno da Turska ima da zahvali svoj povoljan položaj u doba krize, strogom ograničenju stranog uvoza. Kad bi to bilo tačno, svima bi zemljama danas bilo dobro. Jer u metodama ograničenja uvoza ne zaostaju ostale zemlje za Turskom. Savremene metode u spoljnoj trgovini, koje izravnavaju trgovinski bilans, bile su za Tursku povoljne, jer je ona do 1931 imala jako pasivan bilans. Ali da je izvoz relativno malo pao, rezultat je sistematske politike za unapređenje spoljne trgovine. Glavna sretstva pri tome bila su pobolišanje kvaliteta izvoznih artikala i jaka inicijativa u trgovinskoj politici.
Istu pažnju i sistematsku pol:tiku kao kod unapređenja izvoza, posvetila je Turska svim ostalim privrednim granama, u prvom redu u industrijskoj politici. Doduše, Turska je još i danas pretežno agrarna zemlja, (82%). Ali pošto su izgledi za najvažnije poljoprivredne artikle, kao duvan, jaja, nepovoljni, počela je sve više kao i ostale agrarne 1 sirovinske zemlje, preorijentaciju na industriju. Brojevi koje smo gore naveli, najbolje ilustruju nagli razvoj industrije. Naročito forsira Turska one industrijske grane, čije su sirovine u zemlji. U cilju izbegavanja grešaka u investiciji Turska je sebi rezervisala odlučujući uticaj na celokupnu industrijsku proizvodnju. Sem Rusije i možda sad Amerike, ni jedna država nema tako izrađen kontrolni aparat za industriju kao Turska. Upozoravamo na Zakon o državnom industrijskom brou od prošle godine. Doduše, glavni zadatak njegov je kontrola i upravljanje svim preduzećima, u kojima je i država zainteresovana, ali ipak ima preko Industrijske kreditne banke, koja spada u njegovu nadležnost, velik utica| i na privatnu industriju.
Za prošlih deset godina Turska je vodila tipičnu merkantillstičku politiku. Državno osnivanje i unapređenje industrije, izgrađivanje saobraćajne mreže, nastojanja za unapređenje izVoza i Ograničenje uvoza, sve mere koje su nam poznate iz doba merkantilizma. 5 obzirom па njezinu primitivnost, na pro-
i | : '