Народно благостање

18. новембар 1933, НАРОДНО имају отплатити у року од 10 година и то првих 5 година по 8%, а других 5 година по 12% годишње, Камата износи 6%. Ако дужник не одговори својим обавезама поверилац има право принудне наплате доспеле камате и отплате.

Када се изузму из мораторијума све оне категорије, које се налазе у овоме пројекту, онда остаје врло мали број сељака којима је потребан мораторијум. У „Народном Благостању“ од 12 новембра 1932 год. ми смо донели, на основу анкете, податке о задужењу пољопривреде. На поједине категорије дугова отпада по овој статистици: Привилеговане аграрне банке 7.60%, новчаних завода 32.90%, земљорадничких задруга 12.29%, приватници 4427%. Ако претпоставимо, што нам не изгледа невероватно, да се дугови приватницима углавном односе на потрошне кредите (чему као индиција може служити и чињеница да су ови дугови највиши у крајевима у којима је зеленаштво ретка појава), онда изгледа да би овај закон обухватио углавном дугове новчаним заводима и делимично дугове земљорадничким кредитним задругама. Највише 35—38% укупног задужења сељака дошло би под удар овог закона, што износи нешто преко две милијарде динара.

Тиме би се нови мораторијум свео на кредите датих сељаку од стране банака. Овде је тежиште- пројекта г. др. Марковића. А то би значило нове тешкоће за наше приватно новчарство. Ми сматрамо да новчани заводи, који су давали сељаку зајмове, заслужују само похвалу с обзиром на степен обезбеђености и на незнатан лквидитет сељака. Кредити дати сељаку били су краткорочног карактера, на бази меница. Силом прилика они су постали средњерочни начином исплате, али су правно остали краткорочни. Због тога су банке имале могућност да мобилизирају своја потраживања. Ако би се усвојио предлог г. др. Марковића, који све ове дугове претвара у дугорочне и амортизационе онда би исти имао за последицу претварање ових банака у мањем или већем обиму у неку врсту хипотекарне банке. На страни активе новчаних установа, створила би се једна позиција без одговарајуће позиције на страни пасиве. Како наши новчани заводи главни део средстава за своје пословање повлаче из улога на штедњу, који су највећим делом кратко-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 747 рочног карактера, то би била последица примене горњег пројекта депозитни мораторијум код банака за даљих седам година, До сада је код банака правно постојао ликвидитет, јер и поред тога што дужници нису одговарали својим обавезама, менице су гласиле на три месеца и банке су их могле уновчити путем реесконта. По пројекту г. др. Марковића отпала би ова могућност, Банке не би имале могућност да мобилизирају ова срететва и она би остала без одговарајуће позиције на страни пасиве. У толико пре, јер пројекат не предвиђа могућност издавања облигација, које би биле једини пут за мобилизирање сретстава. Сем тога, пројекат г. др. Марковића сваљује терет на један привредни ред и то на онај, коме је најпре потребна помоћ. Истина он их не онеспособљава материјално, већ функционално, а то је у овом случају битно пошто је функција банака резултат њихове мобилности. Потребу правичнијег решења овог питања истакао је и претседник владе, приликом одговора на интерпелацију о земљорадничким дуговима у Народној скупштини, рекавши, да ново решење не сме бити једнострано и да мора водити рачуна о интересима свих привредних редова.

Као што смо у уводу напоменули ми сматрамо да Је сељаку и пре годину и по дана био потребан само индивидуални мораторијум. И поред погоршења стања пољопривреде помоћу индивидуалног моратодијума питање сељачког задужења могло би се и данас врло лепо регулисати и без потреса по осталу привреду. Увођење индивидуалног мораторијума био би једини начин за диференцијацију услова добијања истог, утврђивање рокова, отплата, каматне стоке и чак смањења дуговања и т. д. као што то бива путем нагодбе код осталих привредних редова. Најзад, сељак се не може дуже оставити без благодети тог правног института. Потреба за овим институтом није се могла осећати у доба повољне коњунктуре када је целокупна сељакова имовина, на случај излагања продаји, наилазила на многобројне купце. Али данас би повериоци били задовољн да сељак остане на своме имању трудећи се да одговара својим обавезама и у смањеном износу, ако његово дуговање прелази нормалне размере.

e BBB) BB

__ОБАВЕЈ POLJOPRIVREDA

— Ovogodišnji prinos šećerne repe jednak je prošlogodišnjem; iznosi 56.000 vagona. Ali pošto ovogodišnja šećerna repa ima veći procenat šećera, proizvodnja biće ove godine veća od prošlogodišnje za 500 vagona, ovogodišnja proizvodnja daće ukupno 6500 vagona. Državne fabrike šećera plaćale su u ovoj kampanji šećernu repu 18, a privatne 17 dinara po metričkoj centi plus 2% suvih il: 40% sirovih rezanaca. Prosečni prinos šećerne repe po katastarskom jutru bio je ove godine oko 120 metr. centi. Za vreme frajanja ovogodišnje kampanje bilo je zaposleno u svim fabrikama. šećera u državi oko 10.000 sezonskih radnika. Isti toliki broj radnika zaposlen je kod preuzimanja, prevoza i utovara šećerne repe. 4

/

| > 'U Somboru održaće se od 2 do 10 decembra tek. god. poljoprivredna i vinarska izložba.

— Poljoprivredno udruženje za Banat sazvalo je vanrednu skupštinu za 23 novembar o. g. Na dnevnom redu je pitanje zemljoradničkih dugova i kredita, poresko opterećenje, rasprava o mogućnosti smanjivanja proizvodnje pšenice, pitanje organjzacije udruženja po opštinama itd. |

ПТАЈНА СЛУЖБА

— Poljoprivredno živinarsko društvo u Beogradu priređuje od 16 do 21 decembra o. g. veliku zemaljsku i internacionalnu izložbu i sajam živine, golubova ı pitomih zečeva.

— Garancija cene svinja farmerima u Engleskoj imaće za posledicu, prema mišljenju stručnjaka, podvostručenje domaće produkcije već u narednoj godini. Ako bi se razvitak sadašnjim tempom nastavio kroz nekoliko godina Engleska bi se potpuno emancipovala, uvoza.

— Nemački savez hmeljara, zbog proširenja zasejane površine, doneo je odluku da se ovo ne sme dalje dopustiti. U krajnjem slučaju površina pod hmeljom mogla: bi se proširiti još za 500. ha i to prvenstveno kod sitnih gazdinstava. >

| — Kako saopštavaju sa zvanične strane iz Budimpešte, namerava austriska vlada da putem uredbe ograniči produkciju rogate stoke zbog neobičnog porasta te produkcije u zemlji i zbog održavanja odgovarazućeg prometa sa inostranstvom. Dok se još u god. 1930 moglo uvesti 224.000 komada inostrane stoke, iznosio je njen uvoz u prva tri četvrtgodišta 1933 god. samo 40.000 komada. _. — Ргета тауатспит podacima bilo je prošle godine u našoj državi 8 miliona stabala jabuka; 3,7 mil. krušaka; i 2,1