Народно благостање

Страна 748

mil. oraha, a za šljive nema tačnih podataka. Prosečan Li iznosio je kod jabuka 1,6 miliona; Кака 965 јада 1 огаћа 437.5 hilj. met. centi.

ZADRUGARST VO

— Južnosrbijanski proizvođači duvana zaključili su da osnuju zadrugu za izvoz duvana, koja će raditi u sporazumu sa Upravom državnih monopola.

INDUSTRIJA

— Na molbu Udruženja oo. ти malih strugara ц Sarajevu Ministarstvo šuma i rudnika je preduzelo reviziju šum= sk:h taksa prema članu 7 Zakona o zaštiti domaće šumske industrije. -

— Banatski industrijalci poveli su akciju za osnivanje vlastitog udruženja u Vel. Bečkereku.

— Kako „Jugoslovenska Pošta” javlja obustaviće #Opionica gvožđa u Zenici rad па dan 24 decembra: o. g.

— Prema vestima iz inostranstva postignut je sporazum - između englesk;h, holandskih, američkih i ruskih petroleumskih društava o prodaji ruskog petroleuma na evropskim tržištima. Koninklijke, Šel i Standard Oil sporazumeli su se da se. rusko ulje prodaje po tržišnoj ceni i da ga po istoj ofkupljuju. Kao što je poznato, na ovome sporazumu radilo se već nekoliko god:na.

— „Obzor” donosi da:je pilana šumarsko-industrijskog preduzeća u Dobrljinu ovih dana počela sa radom, posle prestanka od 2 i po meseca. Zaposleno: je око 700 radn:ka.

— Mađari osnivaju fabriku nitrogena'i veštačkog đubreta u Turskoj. Detalji o tome su raspravljani prilikom poslednjeg boravka pretsednika mađarske vlade u Ankari. Inžinjeri za izgradnju fabrike su već u Turskoj. Mađarski stručnjaci će Voditi preduzeće dve godine, a tek onda: će ono' preći u svojinu turske države.

TRGOVINA

— Za prvih osam meseci o. g. Italija je uvezla (cifre u zagradi odnose se na isti period 1932): žive živine 94.026 metc. (110.969), zaklane živine 14.976 metc. (30.506), jaja 52.138 metc. (307.762). U istom periođu izvezla je: žive živine 5.623. metc. (6.194), zaklane živine 2.981 metc. (4.610), jaja 9.527 metc. (35.540).

— Austrijska vlada snizila je carinu za uvoz naše pšenice sa 16 na 12,8 zlatnih kruna za 100 kg.

TRGOVINSKA POLITIKA

— U engleskom parlamentu podneta je interpelacija na Ministra finansija o nemačkim skriptima.

— Sistem kontingentiranja u Francuskoj, prema pisanju „Jaurnće Indus:rielle” od 10. ov. m. nailazi na velike poteškoće. Podela tri četvrtine, dosadanjih kontingenata na osnovi reciprociteta iziskuje ozbiljnu studiju inostranih tržišta. Za sprovođenje nove politike kontingentiranja se {iraži centralizovanje podele kontingenata i dobijanje dozvole za uvoz u Francusku. Na 1. jan. 1034 prelazi podela uvoznih kontingenata, koja je dosada većinom pripadala inostranim uredima, na samu Francusku. Ova se mera uvodi zbog spekulacije i podizanja cena, koje su se pojavile kao posledica dosadanjeg sistema. Isto tako će se iz osnova izmenifi i sistem podele dozvola za uvoz u Francusku. ·Uvoznici će u buduće morati predavati svoje ponude zapečaćene i za pojedine zemlje i za pojedine vrste robe. Uvozne dozvole će se podeljivati onima čije ponude budu' najpovoljnije. To će nesumnjivo uticati na pad cena.

Već su započeli pregovori oko ukidanja inostranih ureda za podelu kontingenata. Ipak pojedine inostrane države žele da zadrže pravo vlastite podele kontingenata, a spremne su da to pravo napuste samo u tom slučaju ako im: se sa francuske strane učine profivustupci. -

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Bp. 47

— Društvo Naroda u Svojoj publikacıji „Situation Economique Mondiale” za 1932/33, pored ostaloga, iznosi vrlo interesantnu statistiku carinskih prihoda u pojedinim zemljama. Indeks ovih prihoda u 1932 prema 1929, koja je uzeta za 100, iznosi: Holandija 115, Engleska 1309, Danska 82, Belgija 118; Švajcarska 116, Nemačka 101, Austrija 80, буваака. 90; Balija 80, Сећозјомаска 62, Mađarska 40, Poljska 34; Ausaalij 63; Argentina 67, Sjedinjene Američke Države 54, Španija 81. Najveće povećanje carinskih prihoda imamo kod zemalja Које зи pre današnje krize: bile liberalne. 4

— U Londont se razvila živa trgovina nemačkim: 'skriptima. Holandski i švajcarski kupci nude 51 i po do 52 i po: od'st6, pošto je između obe zemlje s jedne i Nemačke — s druge strane sklopljen ugovor o unovčavanju skripta na bazi 100'od sto.

— Holandski prefsednik vlade Colijy, koji je ı Ženevi najodlučniji branioc klaužule najvećeg povlašćenja, izjavio je u. Holandskom parlamentu među ostalim i sledeće:

„Mi se nalazimo:'pred preorijentacijom privrednog siste-" ma. Danas je potrebno jedno ceniralizovano vođsfvo. Izvoz se po mogućnosti mora čuvati, a uvoz ograničiti. Klauzula najve=" ćeg povlašćenja više ne postoji. Osnova buduće trgovinske polike mora biti princ:p reciprociteta”.

NOVČARSTVO -

— U Parizu je osnovan Comptoir Europćen de.Crčdit čiji je zadatak da unapređuje francusko-rusku razmenu robe. Gornja institucija pretstavlja akceptnu banku koja će davanjem žira učinitt mogućim diskontovanje ruskih menica na pariskom tržištu..

— U Turskoj je osnovana gradska banka sa kapitalom od 1.5 mil. 4ur. funti, koji je pribavljen na taj način što su svi gradovi već više godina ulagali 5% svojih prihoda u specijalni fond. Zadatak je banke da vrši finansiranje javnih radova gradskih

- opština i istima daje kredite sa rokom od 1 do 10 godina.

— 13 novembra: održana je sednica Banke ха тедипаrodna plaćanja na kojoj su raspravljena interna pitanja. Na sed-. nici je podnet i izveštaj o mogućnosti plasiranja movca kojim raspolaže banka. Bilans bančin sa 2 milijarde franaka. u maju

„1931 pao je na 675 mil. u oktobru.

— Veliki deo vredmosnih papira je isključen od prodaje na peštanskoj berzi. To je počelo da utiče katastrofalno na pojedina preduzeća, te je pretsednik efektne berze predložio, da se svi vrednosni papiri, izuzev akcija banaka, mogu ponovo ргодаvati na brzi, da ne bi bilo daljnih štetnih posledica ха тадагsku narodnu privredu.

— Berlinski odbor za vrednosfi koje se ne nofiraju slu-. žbeno javlja, da se kuponi 41/_% srpskog zajma od 1909 god., čija isplata treba da usledi, više ne skidaju.

— Akcionari „Chase National Bank” su podigli tužbu protivu bivšeg preisednika banke Alberta H. Wiggim-a i 135 direktora i traže oštemu u iznosu od 100 mil. dolara zbog rđavog vođenja bankovnih poslova.

SAOBRAĆAJ —

— Na konferenciji pretstavnika komore i Direkcije železnica u Subotici održanoj prošle nedelje usvojene su neke manje promene reda vožnje pulničkog i teretnog saobraćaja.”

— Snižene su za 10% сепе родуоха Сећозјоуасков“ ftranzitnog šećera kroz našu zemlju za Trst.

SOCIJALNA POLITIKA

— Privatnom inicijativom obrazovano je u Mariboru društvo za zbrinjavanje rekonvalescentnih radnika. Društvo će zbr:njavati u prvom redu rekonvalescente i one bolesnike, koji u toku boles”i budu iscrpli kod Ureda sve zakonom predviđene poiipore.

— Holandija je snizila” dofačiju opštinama za pomaganje. nezaposlenih sa 75 mil. for.u ovoj godini na 46 mil for. u 1934.