Народно благостање

Страна 756

su proizvodni troškovi, te je njihovo sniženje omogućilo pobolišanje rentabiliteta pojedinih preduzeća. То је је= dan od razloga da su industrijske grane, naročito. one koje uživaju još i carinsku zaštitu, uspele da i u doba krize održe rentabilitet. Kod izvozne industrije, naročito drvarske, povećanje izvozne količine u 1033 prema 1932 delimično je omogućeno smanjenjem nadnica.

Na drugoj strani nadnice mpretstavljaju kupovnu snagu. Smanjenje sume nadnica, prema tome, umanjuje i kupovnu snagu, što otežava položaj industrija, koje proizvode potrošna dobra. Nesrazmerno. manji pad cena u maloprodaji, naročito u grupi hrane, doprinosi da izdaci na ovu u budđžetima radničkih porodica 'pretistav-

вв:

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

ljaju sve veći procenat. Kod naročito niskih nadnica izdaci na hranu apsorbuju čitavu nominalnu nadnicu. Kako se ovo odrazuje na potrošnju ostalih dobara treba potsetiti na fakat da 55% osiguranih radnika ima najnižu nadnicu.

Sem toga, poznato je da u nas ne postoji osiguranje na slučaj nezaposlenosti. Položaj nezaposlenih je otuda mnogo gori od položaja nezaposlenih radnika u industrijskim zemljama. Sem toga, ne postoji mogućnost vraćanja. selu, pošto najveći deo radnika potiče iz роljoprivrednih oblasti u kojima vlada prenaseljenost. Naprotiv, baš danas, u doba krize, opaža se sve veći priliv тад ка за sela.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Monopolski prihodi u septembru i prvih šest meseci budžetske godme 1933/34

Posle pauze od šest meseci produžuje Monopolska uprava sa objavljivanjem svojih mesečnih biltena o kretanju svojih priho= da i rashoda. Prihodi monopolskih artikala iznosili su u septembru 163.87 miliona odnosno za 1.86 miliona više nego u septembru prošle godine. Moramo priznati, da smo očekivali znatno smanjenje ovih prihoda, pošto smatramo, da je kupovna snaga našeg stanovništva u toku poslednje godine opala. Međutim, podaci Мопоројзке uprave ne slažu se sa tim gledištem. Prema pojedinim artiklima prihodi su sledeći:

Artikal septembar septembar — ili 1932 1933 u hiljadama dinara Duvan 113.121 116.819 — 3.698 So 19.720 20.176 + 45 Petrolej 14.234 12.880 —- 2.354 Žižice 9.837 8.158 _ __ J.678 'Hartija za cig. 3.971 5.271 — 1.300 Razni prihodi 131 572 +: 441 Svega 162.014 163.877 + 1.862

Duvan je dao sa 116.8 miliona ža puna 3.69 miliona dinara veći prihod nego u septembru prošle godine. Pošto znamo, đa je potrošnja boljih vrsta cigareta i duvana znatno smanjena, to je potrošnja lošijih, jeftinijih vrsta morala mnogo porasti, da je nadoknadila razliku u potrošnji što bi možda potvrdila i povećana potrošnja cigarpapira.

Potrošnja žižica opala je za gotovo 20%.

Elektrifikacila u toku poslednje godine nije baš mnogo napredovala, zbog čega je smanjenje potrošnje petroleja vrlo interesantno (a iznosi takođe oko 20% prema septembru pbrošle godine). Osve{lenje je manje prešna potreba i seljak je na njemu štedeo.

Interesantno je i upoređenje prihoda za poslednjih šest meseći odnosno z prvo polgođe budžeta 1933/34 godine. Dobijamo sledeću sliku:

Artikal od 1 aprila 1932 od 1 aprila 1933

do 30. sept. 1932 do 30 sept. 1933 — ili —

: u hiljadama dinara Duvan 720.832. 719.715 7 So 107.002 112.923 -_ 5.021 Petrolej 42.182 .37.089 == 5.693 · Žižice : 50.650 47.131 ==. 2.913 Нагнја ха ар. 25.198 31.397 =. 6.199 Razni prihodi 34.202 4.263. — 29.939 Ukupno 980.668 953.125 — 27.542

I kod ovih podataka je slika iznenađujuća. Za šest теseci ukupni su prihdi sa 953.12 miliona svega za 27.5 miliona manji od odgovarajućeg razdoblja u prošloj godini. Ра 1 оуоса manjka ne bi bilo, da nisu prošle godine razni prihodi bili za 30 miliona: veći nego u ovoj. To bi značilo da su sami pri-

hodi od pojedinih monopolskih artikala ove godine u stvari za

2.5 miliona veći nego lane. Prihodi od soli i hartija za cigarete veći su ove godine za po 6 miliona, dok su kod duvana neznatno manji (kod prihoda od 719.7 milina manji su za svega 1.1 milion), kod petroleja prihodi su podbacili za 15% odnosno 5.7 miliona, a kod žižica za 2.9 miliona.

|___________________ 6

Да ли интерес пољопри-

вреде захтева нов привредни поредакг

–

Дугогодишњи начелник одељења за биљну производњу Министарства пољопривреде г. Мил. Ђ. Ђурић објавио је Е чланак, који је важан нарочито с обзиром на пишчеву досадању функцију. Претпостављали смо да човек са тога положаја има нешто да каже пошто је у својој дугој пракси могао да види много више из динамике аграрне политике.

Чланак носи наслов „Пољопривреда је изолована." По наслову нисмо могли погодити шта је хтео да каже. Истина, у привредном животу данашњице има нешто што личи на изолацију националних привреда од светског тржишта. То је аутархија. Али при данашњем ступњу поделе рада не може се у опште говорити о изолацији појединих привредних грана.

Ни из првих редова чланка нисмо могли да видимо шта се хоће. А природно би било да већ сам наслов садржи синтезу изложене тезе. Г. Ђурић вели: „Ако испитамо целокупне прилике у Југославији у привредном погледу, наћи ћемо извесно изоловање пољопривреде. Данас се несумњиво показује извесна штета што је пољопривреда, не својом кривицом, била усамљена. У трговинском и привредно-политичком погледу није се допустило да иде својим сопственим путевима."

Пољопривреда не води ни трговинску ни економску политику, већ држава. Питање може бити само у томе, да ли је држава ову политику водила у интересу пољопривреде или против ње.

· Тек из средине чланка видели смо тезу у колико у овоме чланку може бити речи о једној тези. Она се састоји у штети по пољопривреду услед немања професионалних организација. Тачно је да је пољопривреда занемарена у погледу професионалних организација. Док сви привредни редови имају коморе, она их нема. Ми се с овим у свему слажемо. Али оно у чему се не слажемо јесте питање, какав би био данас положај пољопривреде да је имала професионалне ор-

"ганизације. По r. Ђурићу да су постојале пољопривредне

И.