Народно благостање

25. новембар 19833. да донесе нове мере у погледу забране извоза капитала. Међутим са званичне стране ништа није урађено, а Рузвелт је отишао чак и на одмор, где Бе провести 14 дана. Американска финаксиска штампа сматра да за то време неће бити донете никакве одлуке у погледу долара.

- Интересантна је напомена „Њујорк Хералда“ да је влада ипак утицала на њујоршке новчане заводе да не извршују никаквих налога за трансфернрање долара у корист рачуна странаца. Странци продају хартије од вредности, а добивени новац се одобрава њиховим доларским рачунима, _ док се долар на рачунима странаца може без контроле претварати у девизе. |

___ Ова незванична. демарша американског валутног комесара Кента изгледа да је била уперена углавноме противу инвестмент-трестова, који су у последње време пласирали врло велика сретстава у стране хартије од вредности. Почетком овог месеца осеован је у ту сврху у Њујорку чак

и нов инвестмент трест „Форајн Бонд Асоцијаши“, који је издао 20 милиона долара спенијалних обвезница на основу

портфеља страних папира.

Париски „Информатион' доноси међу осталим и изјаву једног водећег њујоршког банкара, који подвлачи, да влада није предузела никакве мере противу бегства капитала, пошто оне нису ни биле потребле, јер су банке саме престале да траже одобрење за трансфер капитала у иностранству и саме обавестиле своју клијентелу, да их више неће снабдевати девизама у те сврхе. Тврди, да влада уопште није ни имала намеру да донесе било какве одредбе у томе правцу,

"пошто је убеђена — а исто тако и Рузвелт — да се ово кретање капитала административним мерама може до душе ометати али никако ефикасно спречити.

Француска финансиска штампа сматра да је пут до стабилизације још врло дугачек и да имају сви ови незванични покушаји спречавања бегства капитала само циљ да оживе и полраве ситуацију на тржишту американских државних папира, већ и због тога што пе у врло кратком року влада морати апелирати на то тржиште да набави нова сретства за финансирање обнове — ако се неће одлучити на издавање гринбека — непокривених новчаница. Дакле објављује „Информатион“ и вести о демантију гувернера Њујсршке федеранле банке, који тврди, да није тачно да је телефоном известио париске банкаре, да ће се одмах, без одлагања приступити стабилизацији. Демантирање таквих вести је увек интересантно и нешто ће вероватно бити у припреми, као што вам то потврђују последње вести, добивене пре закључења редакције.

Немачка штампа јавља из Њујорка да се експериментисање са доларом приводи крају и да пе до краја ове године долар бити сведен на 50% ранијег паритета и да ће на тај бази бити извршена стабилизација. Пошто износи циришки курс долара данас 309 шв. франака за 100 долара, мораће према томе у току наредних пет недеља пасти још за 50 поена, да би сишао на 259 шв. франака. Рузвелт има намеру да то изврши још пре заседања конгреса, пошто изгледа да овај није баш расположен за стабилизацију, сем ако га буде Рузвелт поставио пред свршен чин. Сви су изгледи, да се и влада уморила са валутним екепериментисањем и да преовлађује убеђење да оно данас више није погодан терен за остварење привредног побољшања.

Свакако је симптоматично, да је Рузвелт одбио да прими демисију др. Спрега, који је познат као одличан струч"њак у практичној валутној политици (био је више година у Лондону као саветник енглеске банке и напустио тај полоDaj на позив Рузвелта) и који је ватрени поборник валутне „стабилизације. Не зна се још због чега је био поднео оставку.

- Изгледа да. су присталице валутне стабилизације и по"вратка ка златном стандарду у последње време и у Америци

( #1 ј А

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· објавити

1 Страна 759 знатно ојачали. Они подвлаче да има до сада врло мало доказа о томе -— супротно очекивањима влада — да је имала американска трговина користи од девалвације. Исто то тврде и банкари а претседништво американских трговачких комора изјаснило се у првом меморандуму противу валутарне политике Рузвелта н тражи од владе, да напусти сва експериментисања и да се-одмах врати ка стандарду злата.

"Очекује се:да ће влада још у току наредних недеља . свој валутарни програм о стабилизацији и предвиђевој 50% девалвацији курса долара, пошто она ту границу сматра за потребну да подигне ниво цена аграрних артикала у жељеној мери.

Даље изгледа да је влада стекла уверење да куповање злата нарочито у иностранству неможе донети очекиване резултате. Док се прошле недеље плаћало скоро непромењено 33.56 долара за унцу злата, цена је 21 0.м. повишена на 33.76.

Поново се потврђује и раније вести да ће се политиком валутарне реформе односно стабилизације у знатној мери употребити и сребро за законску металну подлогу долара.

Mi smo naše čitaoce već obavestili o rešenju zemljoradničkih dugova u Mađarskoj. Najnoviji broj „Budapester Ostkurier” donosi komentare o tome koji se u mnogom slažu sa našim stanovištem. O izla-

jedan komentar o rešenju pitanja O. dugova 0

· ganja su ugiavnom Ova:

Kod rešenja pitanja zemljoradničkih dugovi mora biti cilj, da se zemljoradniku pomogne, ali ne na štetu drugih privrednih grana. Za rešenje toga pitanja u Mađarskoj je vrlo karakteristično da ono obuhvata i druge privredne grane osim poljoprivredne. Najpre se zakonodavac hteo zadovoljiti sa sniženjem kamate na zemljoradničke dugove na 4—41/,0%. Ali niska kamatna stopa za zemiljoradničke dugove, kod 8% kamatne stope kod drugih dugova, izaziva odliv kapitala iz poljoprivrede u druge povoljnije grane. Zbog toga je bilo nužno ograničiti sobodno kretanje kapitala. Privaini ugovori, sa kojima je bila regulisana isplava seljačkih dugova, morali su biti stavljeni van snage, a moralo se računati sa činjenicom, da su kamate koje poljoprivreda plaća bankama merodavne za određivanje kamata, koje banke plaćaju ulagačima. Ako banke dobivaju manje kamate, ne mogu ni one plaćati ulagačima veće. Mnogi ulagači bi povukli svoje uloge iz banaka, jer nemaju više računa da svoj novac pod tako nskim kamatama plasiraju. Zato je stvoren jedan naročiti fond, koji je bankama plaćao kamate, odnosno gubitke, koji su nastali zbog zakona o zaštiti zemljoradnika. Sasvim je prirodno da glavni teret zato nosi država. Mađarski zakon je sasvim logičan ako se akceptira potreba sniženja kamata.

Naravno može se diskutovati o tome, da li je poslednja tačka ovoga zakona pravilna. Na pr. bivši mađarski ministar polioprivrede Kalaj, zastupao je gledište u Poljoprivrednom udruženju da se pitanje zemljoradničkih dugova treba da reši povećanjem cena svih zemiljoradničkih proizvoda. Time je postavljeno pitanje, da li bi srestva koja vlada sada daje za rešenje Pitanja zemijoradničkih· dugova, u iznosu od 175 miliona penga, bila dovoljna za podizanje cena agrarnih proizvoda do te mere, da više ne postoji pitanje zemljoradničkih dugova.

Izgleda da „Ostkurier” ovo pitanje negira, jer on navodi da će među zemljoradnicima nastupiti umiranje u masama, ako se ne uspe podići cena pšenici. To država ne sme dozvoliti. Pre se mogla. odbiti državna intervencija, jer je u pređašnja vremena funkcija zemljoradničkih dugova bila prema čuvenom

zakonu Arebo-a, u tome da zemlja prelazi u posed boljih ruku,

odnosno, taj zakon počiva na gledištu, da samo onaj zemljo-