Народно благостање
__Страна 778 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 49 0 ОБАВЕШТАЈЗНА. СЛУ ЖЂБА | ПОЉОПРИВРЕ ЕДА 5. индустрије дао је 5Л.Р. 400 мил. лира готовог HOPRa. (Ова
= Производња грожђа и вина у Херцеговини је ове“
| "године подбацила за 50%. Поједини срезови су дали 670 ва | гана грожђа и тог Мостар 180, Љубушки 160, Коњиц 150.
“ "Столац 100. Љубиње и Требиње заједно 80 вагона. Вински | центри су дали 380 вагона вина и то Мостар 140, Љубушки“
100, Столац 70, Коњиц, Љубиње и Требиње заједно 70 ваго:
„на. Цене вина се крећу између 2 и 3 динара, а градација из-
. међу. 17. и 19 степени.
- | — Мерење дувана у. Вардарској бановини je завршено: _ Трајала. је месец дана од 20 октобра до 18 новембра o. Kon мерења. су присустовали и органи финансиске контроле,
Te је због појачане O ODEMO PO _сакривање“
с дувана. - E " „Обзор“, доноси да је 5ерба грожђа. у Сев. Дал-! - мацији знатно подбацила и И квантитативном и квалитатив- |
HROM погледу. 3
= Министарство пољопривреде је о дефини-" стивне податке 0 посејаној површини и процени овогоди-“ шњег приноса кукуруза у појединим бановинама и то:
1. Вардарска 167.400 Xa. 1,336.158 M = 2. BpGacka. 230.973. ,, 2,393.456 ,, _-.3: Дравска. | 22241. | 525.605 ,, (4. Дринска. 308.369 „, _ 3,613.616 „
5. Дунавска 963.738 „ · 16,839.640 ,,
(6. Зетска 85.911 „, | QIG555 „
7. MopaBcKa 313.254 4,004.076 ,, · __8. Приморска _ 57.859, 517.614 ,
_ 9. Савска 237.661 „ 6,279.003 „
- У. 1933 год је сито. засејано 2,617.212 ха са приносом | 36.550. 120. мц. према. 2,625.535 ха са 47,929.650 мц. у 1932: 2,496. 074 ха са 32,033.928 мц. у 1931 години. У: | –— Svetska proizvodnja pšenice u milionima kvintala ро-'
kazuje оуако kretanje: 5
Ostali 3 Катрапја Еугора Amerika kontinenti. Ukupno".
_ 1930—31 371 | | | 405 215 1.011: > 1931—32 -- 391 409 200 | 1.000 "1932—33 406 393 205 1.010: 1933—34 455 | 203 197 945-
" Proizvodnja Sjedinjenih Američknh Država u ovoj godini, prema prošloj, smahjila se ža 100 mil. kv., a ona Azije, Afrike: i Okeanije za 8 mil. kv. U istom periođu proizvodnja Evrope: povećala se za 49 mil. kv. Ukupna svetska proizvodnja u·Oovoj . godini smanjila se, dakle, za 6 mil. kv. Stokovi zaliha pšenice" " kretali su se ovako u mil. kv.
91 juli. 1930... 136 31 juli 1931 1. 154 31 juli 1932 160 31 juli 1933 188 31 juli 1934 159.
i · —- Visoke cene stoci u. Nemačkoj izazvale šu vrlo živ promet svih vrsta stočne hrane pa se očekuje da će ovo imati za = u posledicu. brojni porast stočarstva. u: Nemačkoj.
ИНДУСТРИЈА
— У Италији је изведено санирање и реорганизација:
· великор. концерна. 5 ЕР... (Хидроелектричног друштва Пије„монта). Главница' је смањена од. 847,5: мил. на. 339 мил. лира: „= на. тај "начин што је: номинална вредност сваке „акције од:
· 125: смањена на: 50 лира: Сав резервни фонд је. утрошен; Али =: „пошто се. краткорочни дугови нису могли исплатити,“ при-:: у текла. је. у помоћ држва. Државни завод за реконструкцију“.
средства је он набавио издавањем облигација за' 400: мил.
"лира; са 4% каматом, 20 годишњим роком и државном га_ранцијом. Првенство уписа имају акционари 5ДР. они облигације не купе, њих ће преузети · новообразовани
а ако
конзорциј, који стоји под контролом Државног завода за реконструкцију индустрије. После објављивања плана о са-
"нирању акције 5Л.Р., које су биле пале на 20, скочиле су на 36: 5 лира, :
Бо Министар: dipuancnja решио је да електричне · цен- трале државних рудника морају поставити струјомере нај"даље до 15. дец. 0; г., иначе ће им се забранити производња струје | | = : 5 — „југ. Лојд, доноси да је сабрање рад текстилној фабрици Бруннер д. д. у Чаковцу, јер: предузеће није упослило 200 домаћих радника, под којим јог је условима градска општина дозволила рад. ; · — Народна скупштина пита је хитност интерпелације г, Божића о „Криваји а, д.“, коју је одбио Министар
:- шума и рудника г. Матица,
— Због опадања потрошње су многе. фабрике у Ка рлонну смањиле своју делатност и отпустиле велики број радника.
— Савез електричних пете одржао је о 0. M. седницу у Београду.
— Do sredine novembra u Čehoslovačkoj je, s obzirom na nOvi zakon o Капе та, registrovano 550 kartela. Najveći broj
i „kartela odnosi se na gvozdenu'· industriju (23%). Zatim dolaze
električna: (7%), potom hemijska industrija (22%). Na ostale industrije otpada i to: 73 na električnu energiju, 24 na tekstilnu, 16 na ciglarsku, 9 na keramičku i kamenarsku, 9 na industriju životnih namirnica i {. d. — Indijska vlada ratifikovala je sporazum o srebru zaključen na londonskoj privrednoj konferenciji.
— U velikom magacinu tekstilne fabrike Doktor s. o. j. u Mariboru došlo je do velikog požara, a šteta se ceni na dva miliona dinara.
ТРГОВИНА
O Аустријска влада забранила је слободан увоз радвих коња из наше земље, с мотивацијом заштите "домаће пољопривреде, -
— Према подацима Државне огледне и контролне станице у Љубљани извезено је ове сезоне из Дравске бановине 1,553 хиљ. кгр. јабука, од чега за Аустрију 1 мил. кгр.
=У ·Осеку се: од 20 до:27 о. м. одржава недеља јевтивоће. Велики број радњи даваће робу са попустом,
— Швајцарска је повисила наш увозни контигент · jaja
· „за. 1933 г. са 25 на-.33 хиљ. кв.
— Спољна трговина Русије за: првих. 9 месеци покл-
„ вује ове; резултате: увоз: 274.3 мил. рубаља према 522.8 мил. „у прошлој години, извоз 367,4 мил руб. према. 108 „MH.
рубаља. — Novi sporazum o regulisanju tržišta кана -а гута ве minimalne cene, uništavanje zaliha, izgrađivanje smestišta, za-
"= зуодепје чамогпе Такзе тад! pokrića troškova КОЛО i pobolj:.Ššanje: kvaliteta. ·
= —; Uvoz jaja u Nemačku za prvih 10. meseci 0.. | bio je 1144 mil. kom. u vrednosti 60.03 mil. mk. prema 2055 mil.: kom. u vrednosti 107.27 mil. mk. u istom periodu prošle ROD .
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА _
па Веска „Бле Ббгзе". ц broju od 17. 6vombra, Objavila je.interesantan članak svoga dopisnika iz Praga:o izjednačenju