Народно благостање
иу осталим земљама, нарочито ход „високе царине -на бензин, на аутомобилне делове, као h BI-
соке таксе и порезе на аутомобиле. Јевтиноћа исхране коња
. такође је допринела њиховој широј употреби.
— Дужина турских железница је у 1932 год. повећана · Ha 3568 KM., a предвиђа се повећање у 1934 год. на: 4000 км. · У последњих 10 година показала је републиканска влада велику предузимљивост у изградњи железница и пристани-
шта. Железница је изградила у дужини од 1985 км. и на то
утрошила преко 200 милијона турских лира. Исто тако је = изградила 3 нова модерна пристаништа. Док је под старим "режимом: до 1922 године просечно прављено 50 км. пруге годишње,. републиканска влада је правила годишње 200 км. " пруге, а све то је рађено у властитој режији и са властитим средствима. : .
— Пасивне пруге у Мара o ће се претворити у активне на тај начин што ће се увести нове локомотиве - са погоном сировим уљима, који је не само много IO од угља него и од електричног погона. |
— Друштво кола за спавање, по. одобрењу Министра саобраћаја уводи од | дец. о; г. на прузи Загреб—Сплит и обратно и одељке Ш класе, у којима се налазе по три постеље једна изнад друге.
— Министар саобраћаја одобрио је нове прописе о "парним котловима на бродовима, којима је циљ побољшање контроле њиховог рада, како би се. спречили несрећни случајеви. Прописи, који су до сада "важили донети су још 1907 г. односили су се углавном на сухоземне котловске инсталације, те нису одговарали приликама и потребама.
— Grčki Ministar saobraćaja vodi u Londonu pregovore
sa jednom engleskom grupom odnosno 1 železničke pruge Atina—Mifisia.
КРИЗА И КОЊУНКУРА
— У Словенији се број трговачких предузећа у 1932 према 1931 г. смањио за 476. а у првих 9 месеца 0. г. за 875. РАЗНО
Конференција _ трговинско - индустријске коморе у Сплиту одржана је 21 ов. м., на њој је распрвљано __ питање о тражењу информација неких иностраних група за извођење јавних радова, затим о земљорадничким дуговима
Li
_НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ.
кг и трошарини И
оних код којих постоје | ' JEapexnunje пошта: у: Сплиту.
| — Основан је у Загребу савез дентиста наше земље И одржана прва дентална изложба. -
_ _— U Beogradu je potpisan ugovor između naše ПА i "Turske o obostranim Бата država popio i njihovih državljana.
— Narodnoj Skupštini upućena. је nova Uredba o organiад poštanske, telegrafske i telefonske službe. Pošte, telegraf | telefon podeljene su u četiri kategorije prema veličini prometa:
u prvu spadaju one sa preko 1.000.000 radnih jedinica, u drugu
sa prometom preko 500.000, u treću od 100.000 do 500.000, ги četvrtu sa ispod 100.000 radnih jedinica. Upravnici, pored |svojih dužnosti vrše još i blagajničku ili koju drugu službu. Ргеду да se ustanovljenje magacina za posredovanje carinjenja 'poštanskih pošiljaka. Žensko osoblje može biti uposleno 10—30% ртета 2уапјипа i spremi.
+ JOVAN K. BURIČIĆ
dircLtoF Beogradske Opštinske štedionice U najboljim godinama napustio je zemaljski život Joca \Đurčić od bolesti koja je došla kao posledica njegovog tempe|ramenta i njegovih nerava. Pokojni Joca je svaki posao radio svim svojim nervnim sistemom. Kod njega nije bilo ničeg poПоупог. Što god je učio naučio je do dna, što god je radio, radio ije stoprocentno. Polutani, koji su imali s njim posla, nazivali su "са nepopustljivim: To međutim nije tačno. Đuričić. se nije dao ni-
ikada blefirati, jer je čvrsto stajao na terenu. Ko je hteo da ga
ubedi u. nešto što njemu nije-izgledalo plauzibel imao je težak za.datak usled njegove intel:gencije i znanja. I zbog toga je mogag čovek biti spokojan za posao koji mu je poverio, jer je on radio пајваџезтије i.sa puno znanja.
Kao penzioner Narodne banke stupio je Đuričić za direk|tora Beogradske Opštinske štedionice i bio je jedan od glavnih
pionira na organizaciji štedionica u zemlji i u propagandi za "štednju. Zbog svog odličnog poznavanja knjigovodstva i trgo-
vačko bankarskih pitanja uopšte Gjuričić je bio biran u nadzorne „odbore velikih akcionarskih društava, i bivao |e izbornim sudijom u velikim sporovima. | „Narodno Blagostanje” gubi u Joci svog odličnog prija теђа. Mi ćemo mu čuvati uspomenu, a njemu nek je laka zemlja!
ERI 2
КОЊУНКТУРА
" СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 НОВЕМБРА 1933 Г.
И ове недеље нема у активи стања Народне банке ни-
каквих нарочитих промена, док нам структура пасиве по-.
казује велике разлике према прошломе стању,
Подлога је порасла за свега 3,6 на 1921.5 милиона због тога, што је за тај износ порастао девизни сток који износи 126.4 милиона динара. Порасле су и девизе које не улазе у подлогу, за 24 на 24.8 милиона. Интересантно је повећање кованог новца за 35.5 на 246 милиона. Пошто претпостављамо да је читава количина сребрног новца већ одавно испоручена, овај прилив од последњих недеља само потврђује наше ранија изнето гледиште да се ово сргбро неће тако лако и брзо моћи угурати у народ.
Ломбардни зајмови су непромењени на 308.5 милиона а есконтни су ове недеље смањени за 8 на 1858:8 милиона. У пасиви имамо прво повећање обавеза по' виђењу за 73 на 1213 милиона. Сви су рачуни у порасту: државно по-
траживање за 6.6 на 13.1 милион, жиро-рачуни за 37 на 586.9 милиона, разни рачуни за 29.5 на 512.9 милиона. Обвезе са роком опале су за 5.3 на 1095.2 милиона а разна пасива повећана је за 24.3 на 359.3 милиона.
Због тих промена оптицај новчаница је смањен за 56 на 4200. 9 милиона, што је до сада најнижи оптицај за по: следњих дванаест и по година (31. јула 1921 год, оптицај је изиосио последњи пут 4220 милиона). Само што тада нисмо имали у оптицају ни једну милијарду сребра.
(Види таблицу на идућој страни) БЕОГРАДСКА БЕРЗА
24.Х0933 27.90. 28.Х0. 29.Х0 30.241 7% Инвестиц. зајам 3850 52—- 52— 52— „53.50
6% Беглуци 3785 38-- 3875 3925 390.00 "4% Аграрци 28.25 — 29 | 20:— 2950 8% Блер — == = — —
7% Блер: . II ~