Народно благостање
2. децембар 1933.
B. Бајкић
= 0 пореској основици уопште
Док се национална привреда састојала углавном из пољопривреде и заната, разрез пореза није био тежак вадатак. При примитивној пољопривредној техници принос је био исти на земљишту истог квалитета. А код заната који је радио само за локалну потребу, ни обим производње ни зарада (због тога што је власт утврђивала цену) нису јако диференциране. Изналажење пореске основице вршило се путем аналогије. Узимана су типична газдинства и занати и по томе сви порески обвезници сврставани су у неколико класа према неколико типова. Са развићем капитализма, а нарочито са концентрацијом капитала у предузећима, са развићем саобраћајних средстава, која су цео свет везала у једну светску привреду, са појавом коњунктуре и са све већим ути_ цајем личне способности на резултат рада подузећа
и техника разреза пореза наишла је на несавладиве_
тешкоће. Са типовима се није више могло да ради. Може се рећи да је свако подузеће имало свој индивидуални резултат рада. У колико је било веће подузеће и у колико је био већи његов обрт у толико је теже било проценити његову добит. Пореска се техника служила при томе двема методама: аналогијом и спољним знацима. Ови могу да послуже као индикација (наравно врло неодређена, магловита) добити једнога подузећа. Метод аналогије налази се
још данас код нас у закону о непосредним порезима
и то за зграде у чл. 44 тач. 2. и код течевине у чл.58.
Једна комерцијално-техничка новина, · која је.
истина много старија од модерног капитализма, али која је тек у деветнаестом веку демократизирана,
имала је револуционарно дејство на методу утврђи-
вања пореске основице односно на начин разреза
пореза код капиталистичких подузећа. То је прона- . лазак књиговодства. Његов је циљ утврђивање чи-
сте добити у одређеном периоду, а његови елементи су математички тачни, пошто књиговодство у ствари почива на једној аритметичкој формули. Оно што је произвољно или мање математички код утврбивања добити путем књиговодства то су економске операције при изради биланса. Али је наука о билан-
су поставила правила за то и свела произвољност. на најмању меру: Та математичка прецизност књи-
говодства срушила је све тешкоће са којима је имала да се ббритпореска техника. И тако је у деветнаестом веку први пут прокламован принцим да књиговодство служи као база за порезивање друштава обавезних на јавно полагање рачуна. Пореска основица је добит утврђена завршним рачунима, То је начело усвојено и од стране нашега закона о непосредним порезима у члану 81., који гласи: „Порезу подложни добитак једне пословне године (пореска основица) изналази се на основу биланса (рачуна изравнања) и рачуна губитка и добитка, узимајући у обзир одредбенл ба лид3 овопазакона. . Данас се не може замислити подузеће без уред-
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ премаша обим фамилијарне радње,
· конкретном терену, јер се међ спољним знацима при.
Страна 711
"ЗАКОНСКИ ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗМЕНУ ЗАКОНА 0 НЕПОСРЕДНИМ ПОРЕЗИМА _
но вођеног књиговодства. Али и ако је књиговодство постало неопходни реквизит сваке радње, која ипак принцип из чл. 81. није могао бити примењен на сва капиталистичка подузећа, као што је то случај са друштвима обавезним на јавно полагање рачуна. Сметња лежи у неприкосновености пословне тајне. Код друштва обавезног на. јавно полагање рачуна пословну
тајну у велико је заменио публицитет. Такво је по-
_дузеће обавезно да објави целоме свету и саставне "делове своје имовине и свој бруто приход и расход,
па следствено и своју чисту добит. Ту је, услед његове опецијалне структуре, пословна тајна могла бити жртвована публицитету. Функционирање та-
"квог једног подузећа немогућно је без публицитета
с обзиром на чињеницу, да су сопственици далеко од подузећа. Међутим код свију других облика трговачке радње светиња пословне тајне остала је неокрњена, И како је она још увек важна за подузеће | у данашњем капиталистичком режиму основаном Ha слободној конкуренцији, то је и пореска власт морала стати пред тим императивом. · __
Али то не значи да је свака употреба завршних рачуна код неакционарских и незадружних радњи. за изналажење пореске основице искључена. На против, где год сопственици таквог подузећа желе, да се њиме користе, пореска власт прима то врло радо. | Тако је и у нашем закону о непосредном порезу. ТУ чл. 53. каже он: „Ако порески обвезник поднесе према начину књиговодства потребни завршни инвентар, односно рачуне биланса и губитка и добитка, утврдиће се чисти приход на овом основу, ако порески одбор нађе, да су подаци и рачуни веродостојни, а рачуни да су састављени по законски про, писаним и уредно вођеним књигама.“ Како код.подузећа обавезних на јавно полагање рачуна тако и код свију осталих, завршни рачуни су — наравно, ако -нису неисправни — обавезни за пореску власт при утврђивању пореске основице, Између прве и друге групе разлика је само у томе, што су код првих обавезни и за пореског обавезника, а код других факултативни за истог. Кад се код неакционарских и: незадружних подузећа не може да учини употреба · од књиговодства за изналажење пореске основице
—- било да-то неће порески обвезник било да књи-
говодство није у реду - тек онда настаје понова примена примитивније методе. Чл. 57. каже: „На основу тако прибраног материјала, а и по пореском обвезнику евентуално поднесених књига, оцениће порески одбор чист приход по свом слободном уверењу имајући у виду висину уложеног капитала и обављеног обрта, као и могући приход са свим конкретним чињеницама локалним и општим условима." Овде видимо комбинацију методе аналогије с оном спољних знакова, али при томе се ипак остаје на
даје значај висини уложеног капитала и обављеног обрта. |
1: