Народно благостање

Страна 772

П Пореска основица код течевине у предлогу. новеле

Обично се каже да трговачки закон наређује трговцима да воде трговачке књиге. То у ствари није тачно. Закон саветује трговцима да воде трговачке књиге због тога, што им то може бити у жи· воту од велике користи или сачувати их од,велике непријатности и штета, па чак и губитка личне слободе. Законодавство пружа велике предности уредно вођеним трговачким књигама у случају парнице, И случају стечаја ит. д, а невођење књига по себи услов је за тешке казне у случају банкротства. Потреба за вођење трговачких књига не долази отуд што трговац жели да зна с времена на време колика је његова чиста имовина, То је био! први мотив појаве књиговодства. Али је његов значај порастао са ширењем кредита. Трговац који је дужан мора да има евиденцију своје имовине због својих поверилаца. Али трговац који није ни паре дужан, не рескира ништа, ако не води књиговодство.

У пракси је мало већих трговачких радња, које не воде трговачке књиге. То је у главном случај онда, кад је обим радње тако мали, да не може да плаћа књиговођу. |

По најновијој "новели Закона о непорседним порезима има се чл. 53 додати следећи пасус: „Пореска основица за сва индустријска подузећа и за трговачке радње на велико и за остала подузећа, ако су по закону обавезна водити трговачке књиге, утврдиће _ се по билансу за чију проверу важе одредбе прописане за пореске обвезнике који су дужни да јавно полажу рачун (чл. 81). ·

Као што видимо закон претпоставља да свака трговачка радња води трговачке књиге. Па како аутор тог пројекта зна да упркос томе велики број радњи не води трговачке књиге, то је он мислио, да ће ову претпоставку о општем вођењу књига моћи да учини стварношћу казненим санкцијама. По чл. 21 новеле: „Подузећа из чл. 42 закона која су дужна да воде трговачке књиге, па их на захтев власти не покажу, казниће се са 1.000—10. 000 дин. а разрез пореза извршиће пореске управе слободном оценом. Ова ће се казна примењивати и у случају да предузећа не воде трговачке књиге које вакон прописује."

Порески закон дакле чини вођење трговачких књига обавезним под претњом казни. Трговачке књиге се не воде међутим због пореске власти, јер она има и других средстава и других метода, као што смо већ видели, за утврђивање пореске основице. Оно зашто су трговачке књиге незаменљиве, лежи у области приватно- правних односа, а специјално тражбених. Важи као правило правне политике да основни закони за једну материју одређују норме, а да се сви остали закони ослањају на њега. По томе

-не би могао порески закон ' да мења режим трговач„ких књига.

Рекосмо БЕН да је пракса. да КЕ које има ортаке или које се задужује, води књиге. Али код сувише малих подузећа то је неизводљиво. Књиговодство је засебна вештина, која се мора да научи. Књиговодство воде обично професионалне књиговође. Данас је најмањи хонорар за књиговођу 6001000 дин. месечно, што чини 7.200—12.000 динара годишње, Биће врло много пореских обвезника ко-

НАРОДНО 1

Бр. 49.

јима_ би много тежи био терет књиговође, него онај пореске казне за невођење књига.

· - Међутим, основни порески принципи су они јевтиноће и комодитета пореских обвезника. Пореска

власт треба што мање да узнемирава пореске обвез- |

нике и разрез и наплате треба да су што јефтиње. Прво је комодитет а друго је јефтиноћа. Горњи пропис греши против ова два битна пореска начела. Безусловно је потребно да се, у најмању руку, ослободе дужности вођења књига подузећа чији приход не прелази 20 хиљада динара годишње, јер је ту апсолутно немогућно држати књиговођу. Поштујући пословну тајну пореска власт код свију подузећа, која нису обавезна на јавно полагање рачуна, чини као што рекосмо, разрез пореза на основу књиговодства факултативним. Свуда је законима, па и код нас, пореском обвезнику дато право, да се помоћу својих књига брани од разреза који би били већи него што то одговара његовом добитку. Горња

-новела одступа од тога начела, али је то неизвод-

љиво. Разрез пореза на основу завршних рачуна мо„же бити само под условом да вршећа власт има могућности да поједине позиције из завршних рачуна

контролише на основу целог књиговодства и свог

осталог доказног материјала. То начело за друштвени порез прокламује чл. 85 закона о непосредном по„резу, који гласи: „Сви порески обвезници по овом "облику пореза дужни су, на писмен захтев пореске власти, дати на увиђај своје књиге и рачуне, у противном кажњавају се новчано од 1000—10.000 дин. Овај је пропис неизбежан реквизит пропису чл. 81, по коме се пореска основица утврђује на основу завршних рачуна. Али таквог прописа нема код подузећа подложних течевини, Тамо нема власт права увида у трговачке књиге и рачуне. У том погледу није ни пројекат донео никакву измену — у добри час! Али зато је горња одредба остала неефикасна, јер се у највећем делу случајева само на основу завршних рачуна не може извршити разрез.

Даље, пореска власт стоји на гледишту да књиговодство подузећа, која нису обавезна на јавно полагање рачуна, не пружа ону аутентичност, која се има код акционарских друштава и задруга. То нам потврђује чл. 53, који каже: „Порески одбор може да посумња у веродостојност иначе формално уредно вођених књига."

Накратко колико је нама познато пореским законодавствима модерних држава нигде није изналажење пореске основице на основу завршних рачу"на учињено обавезним за пореске обвезнике, ако ови нису дужни да јавно положе рачун. Код нас је још мање индицирана ова новина јер смо ми комерцијално-технички још много заостали према индустријско-банкарским развијеним привредама.

Ш Промене у методама за изналажење пореске основице код друштвеног пореза

Видели смо већ да се код подузећа обавезних "на јавно полагање рачуна основица изналази на основу завршних рачуна, обавезно за пореску власт и за пореског обвезника. Од овога опште усвојеног начела најновији предлог новеле чини изузетак у чл.

11 који гласи : „Члану 81 Закона о непосредним |

порезима додаје се: „Ако се посумња да предузећа, зависна од предузећа у иностранству у ценама или