Народно благостање

" 2 децембар 1933, „на који други“ начин,“ стварне приходе, могу пореске власти предузимати _ исправке у завршним рачунима тако, да куповне или продајне цене смање, односно“ повећају. У случају да се ни на овај начин не може пореска основица утврдити сразмерно предузећима са истим сретствима и радом, може се разрез пореза извршити упоређењем са другим предузећима или другим образложеним исправкама у билансу и рачуну добитка и губитка. На исти начин може се утврдити пореска основица и за она предузећа, код којих је већина акција у рукама сродника или O NO! броја акционара.

Први део овога члана 0 вије о завршним рачунима, резултирајуће из коректуре куповних и продајних цена у билансима Бродузећа. зависним од иностранства.

По себи се разуме да пореска власт има права да контролише цене купљене и продане робе, јер из њих резултирају добит и штета, Пореска власт која врши разрез, има чак за дужност да код подузећа, код којих се не ради по утврђеној цени, у виду штих-пробе, контролише куповне и продајне цене, — кад већ није у стању физички да преконтролише све цене. Због тога сматрамо горњи пропис сасвим у реду, али нам је у толико непојамније, да се он односи на завршне рачуне само подузећа која су зависна од иностранства. И свако домаће подузеће било да ради с иностранством било у земљи, може да учини исту злоупотребу. Због тога је потребно да се пореска власт овласти и да јој се чак нареди да врши контролу цена свију завршних рачуна у колико је то могућно с обзиром на мањи или већи степен вероватноће да цене 1 аутентичне 1 конкретном случају.

Други пасус претставља методу за случај да прва мера не буде довољна. Али се ми питамо, зашто да власт, која врши разрез није у стању да утврди аутентичност куповне и продајне цене2 Данас је највећи део артикала мање више берзанске природе то јест његове цене су службени податак (јер то су берзански курсеви). Али и за артикле који не иду на "берзу, може се утврдити аутентична цена, Прибегавање аналогији са другим подузећима врло је дели-

катна ствар, јер друго је утврђивати цене, које je

једно друштво постигло при купопродаји, а друго је упоређивати два друштва, која се истим послом баве, у погледу на њихову добит. Други је пасус, по нашем мишљењу, потпуно излишан јер је први потпуно довољан. ;

Још мање разумемо трећи пасус по коме се код друштава код којих је већина акција у рукама акционара или сродника, разрез може да врши путем упоређења са другим подузећима или путем "образложених исправки у билансу.

Овај пасус нема везе са првим. Први садржи вентил сигурности против једне лако могућне злоупотребе од стране пореских обвезника, злоупотребе која може да измени битно слику резултата рада. "Међутим то могу да ураде како подузећа која имају мали број акционара, тако и она са огромним бројем акционара. Број акционара и однос између акционара и управе друштва нема апсолутно никакве везе са опасношћу неверног претстављања цена. Али чак кад би се узело да је код фамилијарног или код котери-

О ВЛАГОСТАЊЕ

изузимају од опорезивања _

трака 713

ског Ела акционара искушење · ea, за уношење

неистинских цена још увек се торња одредба не би могла да разуме. Њој би било место само у случају, да је пореска власт немоћна против ове злоупотребе, Како међутим није. ништа. лакше но контролисање цена код једнога DO TO. је 10 одредба излишна. Ако бацимо кратак поглед на досадање проучавање прописа, о изналажењу пореске основице по предложеној новели,. онда. ПОДА 0. до овог | зултата : -

· Док сва модерна. пореска законодавства стоје на гледишту да се код неакционарских и незадружних подузећа пореска основица утврђује на. основу завршних рачуна само уз пристанак пореског обвезника, (а у противном другим методама, као што су аналогија и спољни. знаци), дотле се код друштава обавезних на јавно полагање рачуна пореска основица изналази на основу завршних рачуна. Насупрот овим принципима предлог новеле чини завршне рачуне искључивим средством -за изналажење пореске основице код неакционарских и незадружних корпорација, а код подузећа обавезних на јавно полагање рачуна одступа од тог принципа и уноси потпуно несигурну и произвољну методу аналогије и опољних знакова. На први поглед изгледа да је код првих учињен корак напред, а код других корак назад, међутим је код обе групе учињен корак назад. Код прве је повређен принцип пословне тајне, а код друге принцип апсолутне аутентичности и потпуне довољности завршних рачуна за изналажење основице.

Зашто завршни рачуни код друштава са јавним полагањем рачуна нису довољни за изналажење пореске основице, а довољни су код подузећа која нису обавезна да покажу. све своје књиге и рачуне Одступање од члана 81. значи признање власти која врши разрез, да није у стању да на основу књига и докумената изврши разрез. Међутим код приватних подузећа код којих се никад не могу добити књиге -и рачуни на увиђај, она сматра да су јој завршни рачуни довољни.

1, Пореска стопа. А) Код течевине Предложена новела доноси измене у пореској стопи само за ситне занатлије, за аутотаксе, према томе за прву и другу групу остаје првобитна пореска стопа непромењена, а она износи за прву групу 10% а за другу 8 и 6%; а допунски порез пак креће се између 2—12%, тако да максимално оптерећење овим порезом при приходу од 150 хиљ. и више износи 22%. У погледу пореске стопе новела доноси једну новину, наиме минималног пореза. (који се у сваком слу-

"чају мора платити) у виду минималне пореске осно-

вице. Она се одмерава не.на основу биланса, како то прокламује сама новела у свом 5 7 већ на основу

"спољних знакова. Већ је то мало необична појава, да

се прво прокламују завршни рачуни као обавезна метода за изналажење пореске основице, како за по-

"реску власт тако и за пореског обвезника, па да се "у истоме члану мало даље минимална пореска осно_вица не израчунава по тој методи већ по сасвим

другој и то не ни по оној, која је сада у пракси, наиме по аналогији и спољним знацима, који су у непосредној вези са самим TO E Новела узима