Народно благостање
4 Бр. 50
„Страна 794
šela. Žitni odbor je obrazovao dva 'pododbora, зргу! се газргау„ljati o stanju tržišta žita, a drugi o mogućnosti potrošhje, pa će. se iza toga odbor ponovno sastati 21. Il. 1934.
ИНДУСТРИЈА
— Фабрика. шећера у Црвенки је обуставила прокзводњу шпиритуса јер је због нових уредаба о факултативној обавези мешања алкохола са бензином производња престала
да буде више рентабилна,
— Изградња творнице квасца у Славонск ом Броду _ одобрена је југословенском кредитном заводу Д. д. из Београда, с тим, да нема права на производњу шпирита и да отпочне рад најдаље до 5 јуна 1934 год.
·__ — Како јавља „Internationale Holzmarkt” у Будимпешти су отпочели југословенско-мађарски _ преговори у циљу отклањања, тешкоћа | y међусобном робном промету. За првих 9 месеци о. г. наш извоз у "Мађарску био је 885, а увоз из Мађарске 86.6 мил. динара.
“Енглеска текстилна индустрија тражила је од вла-.
"де да предузме мере противу извозних. ПреНИја и валутног демпинга иностранства.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
— Чехословачка влада је издала наредбу, да се све
трговине житом морају регистровати код надлежних. берза. „Надлежност берзе се одређује местом становања трговца, га ако овај станује у иностранству, место његове радње у
земљи. Трговци морају пријавити берзама количине жита,
„ако дневна куповина појединих врста износи најмање 75 ми.
— Грчка је забранила увоз пшенице. — Između Bugarske i jedne grupe nemačkih privrednika vode se pregovori o kompenzacionom sporazumu u visini i 900
_ Int: a
— „Journal oi Commerce” javlja da će se u Americi
osnova: specijalna Banka za izvozne poslove sa Rusijom.
— Rumtinski izvoz svinja i.goveda u Italija je ove godine
| znatno povećan. U periodu mart—5septembar o. g. izvezeno je
6324 komada goveda i 2025 komada svinja. Goveda je izve-
. Zena polovina količine, koju Rumuni imaju za izvoz.
— У Пољској се примећује све већа концентрација |
шумске индустрије у јавној руци. Предузећа, која западају у Пи обично преузимају државна шумска предузећа.
— Indeks industrijske proizvodnje u Engleskoj u trećem |
' Tromesečju ostao je nepromenjen na 96.7.
— Savez električnih preduzeća. je predložio na skupšlini -
koja je održana ovih dana, da se omogući racionalizacija industrijskog pogona uklanjanjem {rošarine, uklanjanjem jedno-
stranog određivanja cena električne struje i donošenjem zakona” o elektrifikaciji zemlje. Sem toga. da se omoSšući plasman i da
olakšanje štranom. kapitalu. | .
— Копегепеја prestavnika drvne industrije Jugoslavije, Rumunije i Austrije održana je početkom ovog meseca ı Beču, ali nije dovršena, te će se sas'ati sredinom ovog meseca u Вегlinu i doneti konačne odluke o njenom stavu prema stabilizaciji na srednjo-evropskom tržištu drva..
-— Према најновијим изменама у Правилнику за примену закона о заштити домаће дрвне индустрије, свака промена уговора између домаћих пилана, мора бити поднесена на одобрење Министру шума и рудника.
"ТРГОВИНА
— Увоз Енглеске у Индију после 12 година први пут у овој години не показује опадање. Сматра се да је ово последица Отавских споразума.
·_ — У Сједињеним Америчким. Државама ради се сада на доношењу Кода о увозној трговини, Код ће обухватити утврђивање минималних надница, Радо време и сузбијање нелојалне конкуренције.
· —-" Код увоза живине у Енглеску Мађарска је у октобру са 4121 мети. заузела "прво - место. Друго место има Пољска са 1457 метц.; према 514: метц. у истом ·месецу прошле године,:а: треће Југославија са 1172 метц, За првих 10 "месеци: · Мађарска је извезла:у Енглеску 31.450 мети. живине према 10:686--метц. у прошлој години. Друго место заузима Русија са 21.222 метц,, треће Ирска са 18.686 метц., четврто Холандија са 11.070: метцо ит. JL
— За првих 9 месеци о. г. "Аустрија је увезла 2.52 мил. метц,. пшенице од чега 802.000 метц; отпада на увоз из Мађарске. )
= У: Риму је основан. конзорцијум за увоз каве у форми акционарског друштва са капиталом од 100.000. лира.
=— Америка је одлучила да на увоз алкохолних пића примени квотни систем; Ношто конгрес буде потврдио ову одлуку, квоље за увоз алкохола дозвољаваће се само у размери у којој дотичне земље купују америчку робу.
— Poljski izvoz u BHaliu je u prvom polugodištu ove
godine, prema lanjskom, opao sa 46 na 29 mil. lira, a talijanski
izvoz u Poljsku sa 50,3 na 44,9 mil. lira.
— У ценовнику за осигурање валуте при извозу сни-
_ жена је цена за чамову, јелову и смрчеву резану грађу са
450 на 400 дин. за кубни метар, а за грађу чамову тесану са 270 на 200 дин.
— Удружење трговаца у Загребу тражило је од Удружења индустријалаца, да фабрике не учествују директно при лицитацијама.
— За дозволу извоза алкохолних пића из Енглеске у Сјед. Државе воде се ових дана преговори, а за рекомпензацију би Енглеска увезла свињско месо и путер из Сјед. североамеричких држава. Сличне преговоре води и Ирска за извоз вискија.
— Мађарска је извезла у месецу новембру 1800 вагона кромпира у Италију.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Канадска влада одлучила је да на америчку робу уведе демпинт царину.
— Аграрни одбор парламента у Белгији предложио је увођење помичне царине на пшеницу од 10, 15 и 20 фр, која ће се примењивати према кретању цена. Исто тако предложено је и повећање премије домаћим произвођачима жита са 20 на 25 фр.
— Понова су отпочели трговински преговори између Совјетске Русије и Енглеске.
— Невил Чемберлен у енглеском парламенту са мотивацијом, да депресирани долар није још погодио енглеску трговину, одбио је захтев за предузимање мера противу валутног демпинга.
— После 12 месечне примене Отавских споразума у канадској спољној трговини опажају се веће промене у корист Енглеске. Удео Енглеске, према истом периоду у прошлој години, повећао се код увоза у Канаду за: 5.6%,
у извозу за 6.1%. Удео Сједињених Америчких Држава опаб је код увоза за 4.2%, а код извоза за 5.1%.
— Pod vođstvom James Gerard-a, biv. američkog poslanika u Nemačkoj, osnovan je u Americi odbor „Committee for America Seli Contained”, kome je cili da propagira autarhiziranje, ali ne u smislu OB O u anja uvoza, već ograničavanja izvoza.
НОВЧАРСТВО ;
— Broj čekovnih računa kod Poštanske štedionice porastao je u novembru od 23.105 na 23.226. Ulošci na čekovnim računima porasli su sa 1043.6 na 1148.5 mil. dinara. Broj uložnih knjžica porastao je od 255.810 na·.260:660, a ulošci po štednim knjižicama sa 527 na 536 mil. dinara. Promet je bio 5.6 miliardi od čega 48.59%. bez gotovine.
,