Народно благостање

9. децембар 1933.

Страна 793

мачкој Рајхсбанци. Изнимку код консолидирања овог кредита чини само удео федералне Резервне Банке у износу од 20 милијона пенга, јер ова према својим статутима не сме преузети касене облигације место менице. Она је зато тражила да њен удео и даље остане у облику реесконт кредита. Та сума се мора повратити у року од три године, али ће ма-

барска Народна банка одмах отписати од своје златне залихе:

пели износ од 20 милијона пенга, да би имала јасну ситуацију са својом златном залихом. |

Ситуација за биланс мађарске Народне банке је слична оној коју је имала немачка Рајхсбанка, кад је на захтев Д-ра Шахта у прошлом пролепу исплатила реесконтне кредите, које је била добила од иностраних новчаних банака. Биланс Бе изглелати неповољнији. Новчана залиха ће бити смањена за 20 милијона пенга и стање меница ће бити повећано у висини реесконтног кредита. Тиме ће биланс имати ту предност, да ће бити стваран али мађарска Народна банка не верује, да не то изазвати неповољно деловање у јавности. Она је и до сада признавала, да је њен менични портфељ већи за износ реесконтног кредита код новчаних банака, а исто тако да јен њезина златна злиха заложена за тај кредит.

Отпис 20 милијона пенга од златне залихе чини нужним смањење законског покрића, што је већ предложила управа банке.

Консолидација реесконтног кредита може бити од велике важности за мађарску кредитну политику. Можда се налази на раскршћу између дефлационе и инфлационе политике. У сваком случају отпадају запреке за либералну политику, које су до сада постојале због залагања једног дела златне 34лихе и због немира, да би јој кредит могао бити отказан.

Свет је постао страшно неповерљив. А нарочито капиталисте. Они са зебњом узимају у руке новине и траже - недељна“ стања. Француске банке, за које раније нису ни знали да постоје. Има неколико недеља од како је неупућена јавност алармирана вестима, да је Француска банка почела да губи злато, које се тезаурише и бежи у иностранство, да је то последица американских куповина злата и борбе долара са француским

Оллив злата из цуске банке.

_ НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ.

франком односно златним блоком н да ће Француска у кратг ком року бити принуђена да забрани извоз злата, да напусти златно важење и да ће и француски франак поћи путем фунте и долара. у -

| Што је овде тачног Неоспорва је истина, да Француска банка већ све од 20 октобра непрекидно исказује одлив злата, до сада за неколико милијарди франака. Само овај одлив. пије последица бегства капитала нити долази од какве „борбе". Куповина злата од стране американаца износи, од како се обавља и у Европи, у најбољем случају до. 100 милиона франака, а то је износ, који на општи развој није могао утицати. Француска па и остала страна финансиска штампа подвлачи, да нема трага од бегства француских капитала у иностранство. Главни разлог одлива злата лежи у чињеници да су известна потраживања пресељена из Париза у Лондон односно претворена у злато. Го је у главноме извршено по на"логу и за рачун енглеског девизног фонда који је куповао франке и претварао их у злато односно продавао фунте, за више стотина милиона франака, да би тиме ублажио: ме-

" ђународну хосу фунте, до које је дошло због прилива капи-

тала из Америке. У почетку новембра исплатиле су француске државне железнице преко 390 милиона франака као 06-: татак зајма добивеног у Амстердаму, даље је влада опет преко новчаничне банке, вратила 5 милиона фуната 'енглес-= ким банкарима, од зајма склопљеног у августу ове године. Остатак и последња транша од даљих 5 милиона фунти ликвидиран је између 10 и 15 0. м. Само ових 10 милиона фунти изазвао је одлив од око 820 милиона фр. злата. Али ту нема ничег ненормалног. Оптицај новчаница увек је још покривен у злату са преко :00% а покриће свију обавеза по виђењу износи 19.6% а то је рекордно стање. После валутарних пертурбација Француска данас неће ни да помишља на то. да својим капиталима бежи из Француске. Оно што може отићи то су инострани капитали, који су привремено добегли у Париз. Али се ти износи цене на. свега 10 до [2 милијарди франака,ја то ће Француска банка без тешкоћа моћи исплатити. Па чак и много више а да за то неће морати напустити златно важење. Њеко је стање данас такво да нема те снаге која би Француску банку могла да натера на напуштање златног важења ако то сама неће хтети, а за то данас пема разлога.

ОБА

ЕШТ

ПОЉОПРИВРЕДА

— Румунска влада одобрила је кредит од 300 мил леја за подизање 43 силоса са капацитетом од 9660 вагона.

— Пољска је увела таксу на заклану стоку у циљу образовања · пољопривредног _ интервенционог фонда за подржавање цена. Такса оптерећује говеда, телад и свиње, које се не кољу за властиту употребу. Сретства фонда употребиће се првенствено за подржавање цене жита.

— Међународни комитет за чај одлучио је да се извозне квоте у наредној години редуцирају за 12:/,%.

— Произвођачима дувана у Америци, који су пристали да према 1931—33 редуцирају засејану површину 2а 30% у циљу ограничавања приноса на 500 мил. фунти, исплаћена је одштета у висини 17 мил. долара. |

— Пољопривредно живинарско друштво у Београду организује од 16 до: 21 дец. 0. г. земаљску .живинарску изложбу. | — Аргентинска влада основала је државни житни

уред, који има за задатак да купује жито по утврђеним менама и продаје извогним фирмама по ценама светског тржишта. Утврђене цене франко вагон поморско пристаниште износе: за тшеницу 5.75, кукуруз 4.40, ланено семе 11.50 пезоса 100 кг. |

— Pod pretsedničtyom američkog poslanika ovih dana je zasedao u Londonu Internacionalni žitni odbor. Na dnevnom redu je bilo konačno u'vrđivanje izvoznih kontingenata. Za. četiri. prekookeanske zemlje utvrđene su za žetvu iz 1933/34 ove količine pšenice za izvoz:

Kanada 200 mil. bušela S. A. |. 47. mil. bušela Argentina 110. mil.. bušela Australija 105. mil. bušela

Za Mađarsku, Rumuniju, Itahiu i Jugoslaviju ustanovljen

· је kontingenat od 50—54 mil. bušela pšenice, a za Sovjetsku

Rusiju i druge manje izvozne zemlje preostalo je 44 mil.-bu-