Народно благостање
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 52
"Страна 826 Пољопр. Индустр. Укупна Удео пољопр. и | производња 1928/29 105 99 100 23.0 =-1929/30 TOV 94 "97 | 24.3 1930/31 . 110 14 82 294 | 1 109 60 11 33.7
Производња свих добара у Европи према. 1928, која ЈЕ | :за 100, кретала се овако: .
Пољопр. Индустр. 1929 108 105 1930 101 98 1931 102 87 1932 106 713 Истоветну слику пружају и ваневропске земље: Пољопр. Индустр. 1929 104 109 1930 104 95 : 1931 98 87 1932 _ 95 77
Док је пољопривредна производња кроз године кризе "остала стабилна, дотле је индустријска производња пре трпела огромно смањење. Број незапослених нарастао је већ толико да се решење могло потражити једино у враћању
пољопривреди и оснивању насељеничких колонија. Реша-
вање проблема незапослености на овај начин изводи се данас скоро у свима индустријским земљама, а Енглеска"у
томе погледу има највећи план. На другој страни, у многим земљама донети су чак и специјални закони, који HMI за циљ да спрече бекство сељака У градове. |
. Реаграризација, међутим, није општа, појава | нити се може уопштити на све земље. Она је карактеристична само за индустријске земље, које је на овај процес натерала стално растућа незапосленост. Међутим, у аграрним, полуин-
дустријским и колонијалним земљама развитак у правцу све
веће индустријализације и урбанизације траје и даље. "Нарочито је напредовао у доба данашње кризе, као што "смо истакли у написима о индустријализацији нових земаља. Криза је утицала да се у овим земљама форсира индусријализација и то изазива стални прилив сеоског становништва у градове. У периоду 1910—1930 у 14 земаља из ове групе број
градова са преко 100.000 становника увећао се са 123 на
237 или за 92.6%. Код четири старе индустријске земље порастао је, међутим, са 113 на 133 или за 17.7%. Већих градова са преко 20.000 становника Југославија је имала 1921 год. 18 са 841.049 становника (7% укупног градског становништва), а 1931 год. 26 са 1.367.417 становника (9.8% укупног градског становништва).
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
· ПОЉОПРИВРЕДА у
: — У Естонији се претварају краткорочни сељачки ду-
-тови у дугорочне. Повериоци добијају 4% заложнице Државне аграрне банке које ће бити исплаћене у року од 10 · година. Да би се повериоци, већином Задружне банке, ослободили опасности замрзнутих кредита, Естонска банка ће
„откупити трећину заложница, ако банке докажу да су за-
пале у тешкоће.
— Министарство пољопривреде дало је банским управама помоћ од 2,15 мил. дин. за унапређење биљне производње; за набавку семена, индустријског и сточног била. садница, тријера и осталих справа.
— Пољопривредници из Војводине траже снижење
· вемљарине, пошто је она утврђена према цени пољопривредних производа у 1926 г., те је превисока.
- — Belgijska vlada odlučila |e da forsira proizvodnju kukuruza u Kongu.
- — Zbog kišne jeseni kukuruz u Mađarskoj nije mogao "да sazri, te se usled toga oseća veliki nedostatak semena za · narednu godinu.
— U Nemačkoj je donet zakon o zaštiti šuma od uništavanja sa ciljem unapređivanja šumarstva i povećanja etata · godišnje seče.
| ___— Zbog obtistave patrobrodskog saobraćaja skočio je ku'kuruz u Beču na 14.75, a zob na 19.25 šilinga po metarskoj centi.
УВИД 5 — Аустрија је предузела кораке да омогући подизање индустрије, која би производила бензин од мркога угља. = Естонска влада поднела је парламенту предлог за·"кона о контроли над акционарским друштвима, изузев кресдитних установа и осигуравајућих друштава. Закон налаже свођење дуплог књиговодства и оснива посебни контролни "биро: при Министарству трговине и индустрије чије издржагвање пада на терет контролисаних друштава. | |. = Министар трговине и индустрије донео је Уредбу о епрописивању дозволе за производњу концентрисане сирћет-
не киселине. Дозволу издаје Министар трговине и индустрије, ако су У питању предузећа предвиђена у чл. 60 став 4 Закона о радњама. За предузећа која нису предвиђена у томе параграфу дозволу издаје бан, пошто претходно затражи упуство Мивистра трговине и индустрије. Дозволе ће се издавати по слободној оцени с обзиром на опште интересе народне привреде. За обављање ове радње важе одредбе чл. 62 Закона о радњама.
— Pottošnja piva u Austriji neprestano opada. U oktobru za 18%, u novembru za 28% prema istom mesecu u prošloj godini. Mnoge su pivare bile prinuđene da рпуетпепо obustave rad. Potrošnja u 1933 ceni se na oko 1.6 mil. hi prema prosečnoj potrošnji od 5 mil. hI u periođu 1925/29.
—- Potrošnja struje u Nemačkoj povećala se ove godine u mecesu oktobru za 13% prema istom mesecu prošle godine. Ali ona je manja za 23% prema: 1929 godini.
ТРГОВИНА | — При Трговачкој комори у Софији основан је комПен бацио биро. ЈЕ
— Između Danske i Rusije zaključen је 72000 O lijerovanju većeg broja stoke, a riaročito Svinja. . — Prema jednoj vesti „Industrie und Handel” Juda
venski savez plinara kupio je u Poljskoj 700 tona koksa.
— U pregovorima između Mađarske i Austrije rešeno je povoljno pitanje drva, ali su teškoće nastale oko penice. Auв ја пица Mađarskoj do januara 1934 dopunski kontingent od 700.000 metz. pšenice no stim da se preferncijali docnije ођга-
| čunaju, na što Mađari ne pristaju.
— Američko Ministarstvo poljoprivrede omlučilo je da za prodaju. otkupljenih 2.4 mil. bala pamuka obrazuje naročiti sin-
dikat, koji .bi vršio prodaje samo. u slučaju da cena dostigne 15
centi po libri. — 5ропа. «гроуша Mađarske u | novembru dala je. SU-
пен od 12.2 mil. penga. Uvoz za li meseci bio {e 287.4 prema
_301.8 mil. penga u istom. periodu prošle. godine, а izyoz 355,1