Народно благостање

23. децембар 1933.

viti da preko polovine prometa industriskih proizvoda otpada na vezane cene ,ne uzimajući u obzir udeo vezanih cena 51т0vina. Prema austriskim procenama tamo jie polovina industrijskih grana kartelisana. "0 Poljskoj procenat kartelisane indu· strijske proizvodnje ceni se na 37%. Podela po formi kartela ne postoji; ali je svakako da je gro proizvodnje uređen u Veri-kalnim kartelima i ako se to ne vidi iz njihovog brojnog stanja.

· Сепе kartelisahih proizvoda u Nemačkoj kretale su se ovako: za vreme kratke krize 1925/26 pale su vrlo malo; u periodu poleta povećavale su se laganim tempom 1 [0 5уе до _ језел 1929, fo jest u vreme kada je kriza već bila nastupila i cene pošle na dole. Do jeseni 1930. cene se održavaju na ni_моп 1928 а tada nastupa padanje čemu su naročito doprineli dekret zakoni. Od sredine ove godine indeks cena kartelisanih proizvoda pokazuje ponova porast.

Iskustvo poslednjih osam godina pokazuje da kartelske cene nisu baš tako nepomične; one se, i ako možda nešto sla'bi|e „ipak prilagođavaju pritisku konjunkture. U doba poleta

1927/28 god. vezane cene Su išle za skokom cena sirova i polufabrikata sa zadocnjenjem od godinu i po dana. U sadašnjem pobolišanju konjunkture vezane cene pokazuju skok posle desetomesečnog pobolišanja proizvodnje i 11 meseci od пајптес nivoa cena industrijskih sirovina i polufabrikata.

Vrlo su interesanini rezultati ispitivanja odnosa kartelisanih cena i kartelisane proizvodnje. Vezane cene nisu, kao što se io u većini slučajeva pretpostavlia, imale za posledicu stabilizaciju proizvodnje. Kolebanie proizvodnje kartelisanih industrijskih grana od 1925 godine bilo ie vrlo jako. Od počeika 1926 do sredine 1929 indeks kartelisanih sirovina porastao je za 2/3. U toku krize do početka 1932 pao je za 56%. Pre rata vezane cene su prema redukciji proizvodnje padale

” za 5—6 puta više, sada, pak, vezane cene prema smanjenju VOlumena proizvodnie padaju samo za DOO То зе ма! 17 sledećeg pregleda:

Proizvodnja i cene kartelisanih proizvoda u doba ораdanja konjunkture:

Opadanje proizvodnje Opadanje cena

'Tra{anje ·-godina % Trajanje godina % 1900/02 1 4 2 26 1907/09 1 2 2 16 1925/26 -— _— 1 3 1929/32 3 46 35 23

- Iz ovoga izlazi da je pokretna politika cena pre rata olakšavala razvoj proizvodnje. Naprotiv, posle rata stalnije cene morale su biti plaćene jačim kolebanjem proizvodnje. Ali, jače kolebanje proizvodnie ne može se pripisati isključivo Vezanim cenama i ako između ovih i kolebania količine proizvodnje postoji vrlo uska veza. |

ar ram mr E rar Izi ii

Kad je Nemačka pre pola godine uvela moratorium transfera razvila se interesantna rasprava između Nemačke i Švajcarske. Švaicarska je izjavljivala da Nemačka nema nikakav razlog да taj moratorium transfer proširuje na mju. Njega treba primeniti samo na one zemlje koje odbijaju da prime nemačku robu. Nemačkoj se mora priznati pravo da svoje dugove plaća u onolikoj vrednosti u kolikoj mjeni poverioci primaju njenu robu. Švajcarska je uvek bila dobar nemački kupac, njen trgovmski bilans prema Nemačkoj je uvek bio pasivan. Zbog toga se ona trebala iskliučiti od moratormuma translera. U svakom slučaju njen bilams je trebao biti pasivan prema Nemačkoj зато u onolikoj meri m kolikoj Nemačka ispunjava svoje obaveze. ; ZN -

Nova teorija o bilansima plaćanja .

__БАРОДНО_

БЛАРООТАЊЕ Страна 825

'Mi smo tada ustali protiv švajcarske teze tvrdeći, da je 'ona pogrešna interpretacija ekonomskog pravila, po kome se ino= strani dugovi mogu samo robom isplaćivati. Suština je toga pravila, da zemlja dužnik mota imati višak u celokupnom {irgovinskom bilansu, a ne prema pojedinoj poverilačkoj zemlji. Švajcarska teza je u praksi nesprovodiva. Često puta роуелlačka zemlja nema рофеђе ха опот robom koju ima zemlja — dužnica. Dalje, jedna zemlja dužnica, kao na pr. industriska Nemačka, mora imati aktivan trgovinski bilans prema nekim zemljama, da bi mogla plaćati sirovine, koje nabavlja iz drugih zemalja, i bez kojih uopšte ne bi mogla izvoziti gotovu robu.

Sada Švajcarska tu svoju tezu primenjuje. Njen je ministar pretsednik Stucki zastupao na jednom predavanju u Bazelu tezu, da Švajcarska mora izjednačiti ne samo. svoj irgovinski već i platežni bilans prema pojedinoj zemlji. Ona u buduće neće dozvoliti ni jednoj zemlji da više primi od Švajcarske nego što ova njoj plaća. Ovaj govor je u švajcarskoj štampi shvaćen tako, da Švajcarska mora svoj uvoz iz Nemačke smanjiti do te mere da mora svesti aktivni saldo nemačkog trgovinskog bilansa na visinu salda njenog bilansa plaćanja.

Nama je feško misliti da se frgovinski bilans može izjednačiti prema svakoj zemlji. Već tu postoje velike tehničke poteškoće, na pr. jedna indusiwiska zemlja treba sirovine jedne

kolonijalne zemlje, ali ova nema potrebe za njenu robu, ili, jedna

agrarna zemlja hoće da kupi robu od jedne industriske zemlje, ali industr:ska zemlja nema interesa za robu te agrarne zemlje. Ali nam je još teže zamisliti izjednačenje bilansa plaćanja između “dve zemlje. U frgovinskom bilansu se bilans može izlednačiti ako se reducira uvoz, jer je poznato koliki su uvoz i izvoz. Druge pozicije niti se u svako doba zna tačno kolike su, a ako bi se one mogle i približno predvideti, ipak je nemogućno lako i brzo izjednačavanje. Sve zemlje koje su prema Švajcarskoj u svom bilansu plaćania pasivne, zbog življenja i irošenja njihovih turista u samoj Švajcarskoj, morale bi po gornjoj tezi taj turizam ograničavati do one mere, koja bi bilans plaćanja iz|ednačavla.

Zato bi morao biti uveden kontrolni aparat koji bi u svako doba trebao kontrolisati koliko putnici sa sobom nose novca ı inosfranstvo i koliko. potroše. Slična kontrola bi se morala uvesti i kod drugih pozicija plaćanja, a to je praktično nemoguće.

"У данашњој кризи наступила је велика структурелна промена у односу између пољопривреде и индустрије, однесно града и села. Од извесног времена у колико је бивала оштрија криза у индустрији и смањивао се капацитет производње у толико су градови показивали све слабији прираштај. Данас се примећује појава одлива градског становништва у села. Немачки градови са преко 50.000 становника у 1930 забележили су одлиз од 62.903 лица, који се наредних година увећао. Слична појава запажена је и у другим земљама. Пишући о томе „Оезјегreichische Volkswirt истиче да је у свету наступила реаграризација. Насупрот развитку, за последњих 100 година, који се кретао у правцу све веће индустријализације и урбанизације сада наступа обрнута развојна тенденција: повратак селу и пољопривреди. У вези с тим пита се: хоће ли реаграризација света потрајати дуже или ће је нестати са првим конјуктурним преокретом. С обзиром на изгледе у овоме правцу сматра да реаграризација неће моћи бити потпунр ликвидирана, већ ће се и даље наставити.

Развитак у правцу реаграризације доказају п подаши о кретању пољопривредне и индустријске производње, који за Немачку изгледају овако (1927/28—1928/29—100) :

Кретање становништва сСелг и града у доба кризе.