Народно благостање

Страна 3

о 1054 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

PRIJATELJIMA!

Pred svršetak svoje prve petogodišnjice „Narodno Biagostanje” oseća potrebu da. toplo zahvali svima svojim prijateljima na prijemu, koji premaša sve što je do sada postigao ijedan stručni časopis kod nas. Urednički štab „Narodnog Blagostanja” neće ni # buduće Žaliti napore da bi se što bolie odužio svojim prijateljima.

Ako je ranije još moglo biti diskusije oko toga, šta je sudbina naroda: politika ili privreda, danas više nema samnje, da je to privreda. Njezine nevolje su najteže i najnesno šljivije. To je učinilo naš zadatak težim: sve je veći broj aktuelnih

~ pitanja. Uredništvo iedva održava ravnotežu između njih. Na urednikovoi stolu nalaze se studije i napisi, koji odavno čekaju

IME

па објаун. U prvim brojevima ove godine biće objavljeni sledeći članci:

Prećutni kartel pšenice u Jugoslaviji.

Položaj našega bankarstva posle decembarskih mera.

Naš tegovinskc-politički položaj.

Kritičke glose az zakon o neposrednim porezima. Trgovinsko-politička debata u Narodnoj skupštini.

Problem beogradskog kućevlasništva.

„Zar da smanjimo poljoprivrednu proizvodnju?”, — kritika gledišta g. dr. Mirka Korića. Odgovor dr. Juria Jana na našu kritiku njegovog plana. Naši narodni mislioci o rešenju privredne krize (osam studija).

Naše stočarstvo pred problemon: autarkije.

Zablude i fekta o intelektualnom proletarijatu kod nas. Javni radovi kao konjunkturni i socijamo-politički problem.

Kratka istorija agrarne reforme kod nas.

Uredništvo „Narodnog Bladostanja“

V. Bajkić:

ТРГОВИНСКО-ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

— Методе и средства вођења преговора —

1 Претходно објашњење

Приликом дискусије о најновијим 1 трговачкополитичким конвенцијама у Народној Скупштини отворена је, неочекивано, дискусија о основним трговинско-политичким и трговинско-техничким питањима. Два народна посланика вршила су отворено и енергично критику извесних појава у нашој трговинској политици; а Министар Трговине и индустрије дао је програматску изјаву о нашој трговинској политици. Дискусија је и сувише штуро забележена од првог известиоца рада парламента — од дневне штампе. Извештаји су и штури и нејасни. За последње се дневној штампи не могу учинити прекори пошто се ради о једном стручном питању и нестручњаку је немогуће увек да из брзо изговореног говора упамти оно што је најважније. Ми смо од почетка на чисто с тим, да је трговинска политика за нас више можда него за и једну другу земљу судбоносна. Преко трговинске политике пренела се светска привредна депресија на нашу народну привреду и ту се потенцирала, као што се види из извештаја Друштва Народа, о чему смо реферисали у бр. 44. Ми осећамо потребу и дужност да о проблемима, третираним у тој дискусији, изложимо своје гледиште.

Проблеми о којима је дискутовано, могу се

· поделити у две групе: у трговинско- политичке и у

| ,

оне технике преговарања ради закључење трговин-

ског уговора. М ми ћемо се држати те поделе. По-

чећемо са другом групом питања.

П Телефон као средство општења између делегације и централе.

Народни посланик г. Милутин Станојевић казао је да је немачки трговински уговор закључен телефонским путем. На категорички демант г. Милистра Трговине и Индустрије г. Станојевић је одговорио, да он има у рукама телеграме из Берлина, у којима му се дневно доставља рад на преговарању. Никад се једној комисији за преговоре једног трговинског уговора не могу при поласку дати све потребне инструкције, из простог разлога, што се ситуација мења с времена на време. При свакој промени ситуације потребне су нове инструкције. То је раније вршено шифрованом депешом и куририма. Мора се признати да оба ова комуникапиона сретства.имају великих недостатака. Шифрована депеша не трпи велику опширност, а курир уноси одуговлачење у посао. На први поглед изгледа да је телефон идеално оруђе општења између делегације и централе. Али колико је техлички идеалан толико је неупотребив с обзиром на опасности које собом доноси. Инструкције де-