Народно благостање

Страна 4

Бр, 1

легата за трговинске уговоре спадају у највеће државне тајне. Телефон искључује дискрецију. Разговор на телефону може да се контролише. И због тога се он може само изузетно да употреби као комуникационо средство. Без обзира на то како је закључен трговински уговор са Немачком г. (Станојевић има потпуно право кад сматра употребу телефона за велики недостатак комисије одређене за преговоре. |

Il Kako r. M. JlasaapepBHh доказује неспособност наших преговорача.

На трговинском уговору са Немачком г. Лазаревић је посредно доказивао неспособност наше повлашћене комисије за закључење трговинских уговора. То његово гледање кулминира у тврђењу, да је тај уговор једна велика штета за нашу народну привреду и једна велика срамота за нашу земљу.

За доказ тог трвђења г. Лазаревић на првом

месту износи да наша „повлашћена комисија“ није знала у моменту закључења уговора да ће престати да важи уговор (односно један његов део) између Француске и Немачке, y

на воће. Да би читаоци боље разумели ову тачку из говора г. Лазаревића потребно је да имају У виду, да се немачко-француски трговински уговор може отказати делимично и да отказ ступа на снагу после две недеље. Према томе ништа не би било природније, него да наша делегација буде изненаБена тим отказом. (Сасвим је друго питање, дали је наша делегација требала да сматра, с обзиром на ту отказну клаузулу у немачко-фрнцуском уговору, да треба да обезбеди снижени царински став на исте артикле и у југословенско-немачком трго-

винском уговору. О томе није било говора И

скупштини).

Али што је најглавније, тврђење г. Лазаревића није тачно и њега је најкатегоричније демантовао г. Шуменковић, Министар Трговине и Индустрије, тврдећи да је наша влада знала у тренутку закљу“ чења уговора са Немачком за претстојећи отказ односног дела француско-немачког уговора. То је уосталом требао да зна и сам TI. Лазаревић, јер је септембра 1983 год. Немачко Посланство послало исправку „Привредном Прегледу“, у којој се тврди, да је Немачка благовремено обавестила нашу владу и да је чак позвала на преговоре ради попуњења те будуће празнине.

Међутим, г. Лазаревић није покренуо друго једно питање у вези са овим догађајем, које се намеће свакоме, ко их познаје. Ступањем на снагу аутономних царинских ставова немачких на свеже и суво воће и пекмез пало је међу наше привреднике као гром из ведра неба. Наша је влада знала, али нису знали ни наши ни немачки интересенти, јер је вест о промени царинског режима за свеже воће затекла у Брчком и неколико Немаца, који су се спремали били за интензиван извоз за Немачку. Превда захтева да констатујемо, да “је наш извоз свежих шљива одвијен ове кампање веома задовољавајуће, може се рећи да се није ни осетило осуство немачке тражње. Али за то ипак не треба да се пређе преко питања: зашто ми нисмо дали следства немачком позиву и одмах приступили преговорима, већ чекали, да аутономни ставови ступе на снагу, па да онда тек отпочнемо преговоре»

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

у коме су везани ставови

ЈУ Југословенско-немачки трговински уговори.

Првом тачком није г. Лазаревић доказао не-

способност наше делегације за закључење трго- |

винских уговора. Да видимо како је са другим аргументом. Он вели да је огромна грешка што је наша делегација наваљивала на закључење што дужег уговора са Немачком и, друго, што је приста-

ла на клаузулу највећег повлашћења за суво воће |

и пекмез. Г. Лазаревић сматра, дакле, да бисмо могли добити повољнији уговор, а да би његова краткоћа била такођер једна погодност за нас. То своје тврђење г. Лазаревић образложава познатим аргументом о пасивности трговинског биланса. Он вели, да је наш трговински биланс са Немачком у 1939 био пасиван за 200 милиона динара и да је то био гдут у нашим рукама, на основу кога смо могли да приморамо Немце да приме наше захтеве.

Истина је да у последње време, при трговинским преговорима, пасивна страна у једном трговинском билансу има обично јачи положај и може да рескира јачи притисак. Али се то не може узети апсолутно, под свима приликама и околностима. Није стање трговинског биланса једино решавају“ ће за однос снага између двеју уговарајућих страна за један трговински уговор. Има још многих других околности, које могу да учине, да једна држава, која је активна у међусобном трговинском промету, ипак буде јача при преговорима. То зависи на првом месту од односа извоза у дотичну земљу према укупном извозу, од природе артикала који се извозе и увозе (њихово стање на светском

тржишту), од географског положаја дотичних зе-.

маља, даље од тога какви су шанси за обе земље да нађу друго тржиште у замену итд.

Г. Станојевић је казао с пуно права „да се не могу водити трговински преговори без богате документације, нарочито статистичке. То је сасвим у реду, али то важи за свакога, који хоће да разговара о трговинско-политичким проблемима. То важи и за народног посланика. Пасивни салдо наш у трговинском промету са Немачком није износио у 1982 200 већ 161 милион. Али је главно, а то из-

- гледа да г. Лазаревић није знао, да је у 1958 го-

дини наш међусобни трговачки промет постао пасиван на немачкој страни. Наша делегација дакле није могла да се позове на аргумент пасивности из 1989 год. а да не рескира да испадне смешна и да нам не „нанесе срамоту“ пред немачком делегаци-

јом, која би јој лако доказала да у тренутку кад

се воде преговори те пасивности није било.

Овде би било место за разговор о дејству клиринга југословенско-немачког на развиће наше међусобне трговине, али би нас то одвело далеко од предмета данашњег чланка.

хм Што веће искуство у толико већа способност.

Г. Лазаревић је на немачком уговору егземплифицирао неспособност наше перманентне ког мисије за трговинске уговоре. Међутим он налази да је наша народна привреда изгубила од ослобоБења до данас 20 милијарди динара због неспособности исте комисије. Ево шта вели он од речи до речи (према новинарским извештајима): „Од ослобођења до данас ми смо претрпели штету од

преко 20 милијарди динара због неспособности.