Народно благостање

5 апузрлол -__________

· дева, који ће служити | 0 | извода из Бугарске. па. — У новом ренин финансијском епа (била је

предвиђена посебна обртна пореза 1% за радње са "једин== " етвеним ценама у циљу спречавања њиховог наглог мно- |

жења. Међутим, сенат је ову одредбу одбацио. - — У Аустрији су сезонске, инвентарске и нарочито повољне распродаје у трговини ограничене на највише: три

пута у години дана. 1 | продаја: ограничено је:

· на 6 недеља. 7 — Увоз вина у Аустрију, У TONY: првих 10 месеци ; 1933, био је 55.000 хл. према 154.000 хл. у истом периоду 1932.

— За првих 11 месеци 1933 г. наш извоз је већи од увоза за 471 мил. дин., од чега отпада на новембар 275 милиона ДИН.

— Izvoz našega vina je DIO. а “u god. 1930 i 1931. Od godine 1927 se kretao ovako: 1027—920; 1928—530; 1920. —520; 1930—1239; 1931—1702 1 1932—932 уасопа. Ukidaпјет 12702. premije u aprilu 1932 izvoz је: rapidno smanjiv an, a 1 čitavoj prošloi godini je iznosio 250 vagona, za polovinu TO nego u najslabijoj, 1929 godini. -

— Udruženje ugostiteljskih а u Zagrebu tražilo je od banske uprave, da se uvede banovinska trošarina. та упо i rakiju, pošto je po novoj uredbi O javnim radovima banoyinama dozvoljeno. Time bi se automatski ukinulo paušalno naplaćivanje irošarine.

_— Prema. zvaničnim statističkim podacima bugarska spoljna trgovina se sa glavnijim zemljama za poslednjih АД meseci i u novembru mesecu ove gođine' kretala ovako (u-, mil. leja):

Izvoz

Uvoz Izvoz Uvoz

Novembar 1933 Jan.-Nov..1933 Nemačka 62 104 112 921 Austrija 19 54 - 122 122. Belgija i А | 24. 55 · 210 Švajcarska 9 14 136 - - 141 Egipat 2 13. 6 63 Čehoslovačka | 11 10 <= 06 93

- 0 ркић једапез! тезес! ove od izvoz je prešao UVOZ, za 581 mil. leva, a u istom periodu prošle godine uvoz je prešao

izvoz za 219 mil. leva. Podaci za Belgiju i Nemačku nisu naj- „

- tačniji, izvoz u Nemačku je veći, jer se mnoga roba označena za Belgiju izvozi u Nemačku. U mesecu novembru prošle godine. uvoz je bio 204,46 mil. ove godine 172,70, a izvoz 336,04 prema 321,71 mil. leva, ov. god: Uvoz: je DD. та 122, а !туо2 та 19. mil. leva. ;

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА | — Između Italije · i Austrije zaključen je novi sporazum,

kojim su proširene podvozne, i kreditne. olakšice za uvoz aAU-

. strijskog drveta u. Italiju, ali su konftingenti ostali isti. Istim sporazumom preferncijalme carine „proširene su na veći бгој · austrijskih proizvoda. Pojedini kontingenti su -skraćeni zbog ·nedovoljinoS iskorišćenja.

— Privredni krugovi Cobe ovackej nameravaju a osnuju Institut za spoljnu trgovinu, koji bi se bavio syima pitanjima · п Vezi sa unapređivanjem ove. privredne grahe. il

— Rekompenzacioni sporazum između Mađarske i Čehoslovačke, pošto kontingenfi nisu. bili iscrpljeni do kraja 1933, produžen je do konca jebruara. Sa- mađarske „strane ireba da .se izveze još 6000 masnih: O .a:sa O те 6000 va_gona. drva. | / 0

· — Ттооуаска HgOVOF а пити 1 пазе zemlje.

kome је istekao rok krajem 1933:e, ртодиХеп је 40 1: jula o. 5: | — Постигнут је споразум између Шпаније и наше земље о деблокирању досадањих“ потраживања наших“ из-

родно | БЛАГОСТАЊЕ _

__курсеве, али је у _. Према прорачуну „Вапкегз Масалпе" вредност 365 водећих

· struko zarađivanje u državnoj službi,

(Страна 27

извоза Рен про-- · возника у износу. од 80 мил. дин. "У будуће Пана ће нам

плаћати 50% у девизама, а 50% за "pan у циљу ком-

"пензације за њене производе.

НОВЧАРСТВО

"— од па Зедији и Апзћу, и ргуој ројоуни десетбга, opali su za 10.5 mil. šilinga.

— Početkom decembra pr. god. stanje američkih fondo-

va, namenjenih privrednoj reorganizaciji zemlje, izgledalo ije

ovako: Sretstva Izdaci Ostatak u milionima dolara Public Works Adm. 3.300 2.948 351 Emergency Relief 500 307 192 · Багт Стедњ Адт. 200 200 Home Loan 200 — 200 · Кећсо | 4.575 4.075 500 Ukupno 8.775 750. | 243

U izgledu je osnivanje novih ustanova: za finansiranje izvoza i poslova sa Rusijom. Postojećim ustanovama, РАЈ, moгасе se dofirati nova sretstva.

— Novčahi zavodi Dravske banovine prema novoj uredbi, maks:mirali su aktivnu kamatnu stopu na 5% iznad eskontne

_ Stope“ Narodne banke, a pasivnu kamainu stopu na 1% ispod. Istu stopu odredilo je i Udruženje vojvođanskih banaka.

— U Parizu je krahirala Banque Parisienne de Bourse

| sa kapitalom od 1.5 mil. fr.Članovi bančine uprave, zbog zlo” upofreba, pohapšeni su. Banka Seyta u Nimu, zbog insolvencije

glavnog kreditora, bila je prinuđena da zatvori šaltere. Isto tako došla je u {eškoće i Credit Municipole de Вауоппе u Бајо

—- Лондонска берза у прошлој години, све до септембра месеца, била је у знаку хосе као последице враћања _ поверења, смањења камате и економског побољшања. У октобру и новембру тржиште акција показивало је лабавије децембру понова дошло до поправке.

папира порасла је за 452.9 на 6532.6 мил. фунти или за

_1.4%. Пораст вредности за последње две године био је 1.064 мил. фунти или 19.5%. Акције индуст рије гуме скочиле су

за 108.8%, чаја за 53.3%, грожђа и челика 21.6%.

— 15 јануара истиче прећутни споразум аустријских банака са американским, енглеским, француским, швајцарским и холандским повериоцима о одлагању плаћања позајмице од 70 мил. шил, Сада се воде преговори о продужењу

"овог споразума.

— Savez novčanih zavoda u Zagrebu odredio је maksimalnu kamatnu stopu od 12 i po ı 6 i po %.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Austrijska vlada sprema zakon kojim će zabraniti, dvokao i istovremno uposlenje muža i žene. Po ovom zakonu žena će odmah biti otpuštena iz službe čim se utvrdi da njen muž zarađuje | 340 šilinga mesečno.

— Početkom ove godine bečka opština ле је plate i penžije svojih činovnika na nivo onih državnih činovnika.

— Novim zakonom u Poljskoj |e radna nedelja produ-

" žena sa 46 na 48 časova. Ministru socijalne politike dato је

pravo produženja kod svih privrednih grana kada se za to ukaže naročita pofreba. Prekovremeni rad plaća se više: za

· prva 2 časa 25% (do sada 50%), za više časova 50% (dosada

100%). Veličina osustva je ostala nepromenjena, ali se'pla-

“-ćaju samo radni dani, a ne i praznici kao, što je do sada bio

slučaj. : — Dr. Mutić, asistent unutarnjeg odelenja Državne bol-

nice u Beogradu izneo je da na 300 hiljada stanovnika Beograda