Народно благостање

1 'bliže okoline dolazi u Državnoj boln:chk za intrašnje bolesti - 170 postelja, a za tuberkulozne 115 postelja. 1924 god. bilo je na ovom odelenju 90 iuberkuloznih bolesnika. i 280. netuberkuloznih, a 1933 god. 270 tuberkuloznih i 887 netuberkuloznih. Preko 20% pregledanih bolesnika bolovali su od plućne tuberkuloze. Od toga otpada na Beograd oko 60%. Od svih tuberkuloznih bolesnika, koji su ležali na ovom odeleniu, 42% otpada na radnike iz Beograda.

___ „Novosti donose da se većina zagrebačkih pekara - izlasnilo za. ukidanje noćnog rada u pekarama.

___GStanari u Oseku, koji plaćaju stanarinu iznad 300 dinara plaćaće 2% socijalnog priteza za potpomaganje nezapo.slenih. Od ovoga prireza dobiće se oko 700 hilj. d:nara.

— Kod suda u Zemunu registrovana je lekarska zadruga iz Beograda, koja će se baviti materijalnim i staleškim pitanjima. decembru prošle godine 6 milijona ,a za mesec januar Ove god. "je predvidela 4 m.lijona dinara.

КОМУНАЛБА ПОЛИТИКА

·— Proračun Liubljane za 1934 god. iznosi 46 mil. din. |

e je od prošlogodišnjeg manji za 9 mil. din.

— Budžet Zemuna za 1934 god. iznosi: rashodi 11,092 nilj. dn. i prihodi 7,734 hilj. dm. Manjak od 3,357 mil. din. po--

депсе зе opštinskim prirezom od 75%. — Proračun Siska za 1934 god. iznosi: rashodi 5 mil. din.

i prihodi 3 mil. din. Manjak od 2 mil. din. pokriće se gradskim ;

nametom. =

— Opštinska иргауа и Хаџгеђи геба је да зе од početka

о. g. smanji za 10% taksa za miesta na gradskim pijacama, od - koje je prihod poslednjih meseci u znatnom opadanju.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Novi predlog grčkog budžeta za 1934/35 predviđa pri-

hode od 9.747.477.350 drahmi, a rashode 10.400.382.606 drahmi.

— Ratifikacija sporazima o srebru od strane Sjedinjenih _ Američkih Država imaa je posredan ucaj na svetsko iržište - srebra jer se veruje da će, posle Amerike, i ostale zemlje · potpisnice sporazuma pristupi. njegovoj ган каст, ра је Ttr= ž.šte pokazalo čvršću tendenciju. | —

· - __ Povodom smatjenja procenta transfera od strane Nemačke engleski poverioci učinili su protest kod nemačke vlade.

— Nagomilavanje zlata u Engleskoj nastavilo se kroz • cehu 1933 godinu. U toku 11 meseci neto uvoz zlata bio је 117.5 mil. funti. Engleska banka ie za ovo vreme povećala stok zlata za TL mil. 'fun'i. Ostatak: od 82 mil. irnti otpada na depoe inostranih novčaničnih banaka u Londonu, na valutarni fond izravnanja, a polovina na privatne ruke.

_— Budžet Vardarske banovine za 1934 g. iznosi 49,7 mil. din. i veći je od prošlogod šnjeg za 11,422 hilj. din. Na tehničko odelenje opada 23.168 hilj. din., polioprivredno 8,300 hil. din., soc. politike 7,071 hili. din., finansijsko 5,035 hilj. d n., одејепје 'trgovine i industrije 2,116 hilj. din., prosvetno 2,712 hil. din., opšte i upravno 1,400 hilj. din. i rezervni budžetski kredit 400 hili. dinara.

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА _— Emisiona delatnost poslednjih pet godina kretala se

омако: ; Engleska 5 А. Francuska па. ил mil. dolara 15]. TE.

: 1029 244 10.026 14.688 1930 235 5,413 22.260 1931 90 2.589 16.442

1932 115 644 5.059 1933. (10 тез.) 109 359 3.321

— Za javne radove dala je zagrebačka opština u mesecu . - poslenih, što prema novembru preistavlja porast od 15.000.

УРАЊЕ

— Естонски парламент усвојио је закон противу бекства капитала, којим се влада овлаштује: да погодним мерама спречава извоз капитала и да враћа капитале естонских грађана, који се налазе у иностранству. САОБРАЋАЈ

— U Rusiji je izvršena probna vožnja automobila sa veštačkim benzinom. Komisija sfručnjaka izjavila je da veštački

· benzin u svemu Zadovoljava i da će, posle ovoga, njegova upo-

treba moći znatno da se proširi. | — „Novosti” donose da je u Zagrebu odjavljeno 150 automobila saobraćajnom одејепји za ovu godinu.

KPMSA M KODĐSYSHRTSPA _—_ Pod uticajem privredne krize broj industrijskih, trgova– čkih i zanatskih preduzeća u Poljskoj, u prošloj godini opao је а 28:178 па 369.426. · | '__ Sredinom decembra u Austriji је bilo 316.008 neza-

_— Prema „Obzoru”, ı Splitu ima 500 nezaposlenih gra-

· Gđevinskih radnika. i

___„Slovenec”, donosi da je prema anketi Ттоотаско-шnustrijske komore u Ljubljani utvrđeno da pored 20 hi.|. legalnih тапа! ја. и Dravskoj banovini ima OKO 10 hil|{. nelegalnih.

__ Iz sretstava austrjskog luirijskog zajma 18 mil. šilin-

„ga biće upoirebijeno za vodogradnje u cilju melioracije zem-

ljišta. ·

___ „Obzor” donosi da je nova uprava Karlovca otkazala ugovor O kolaboraciji sa Udruženom električnom ceniralom u Zagrebu.

—- Број незапослених у Данској стално расте и већ [6 достагао 127.000. |

— Крајем новембра у Америци, на јавним радовима,

Сило је упослено 3 милиона радника,

— Građevinska se delatnost u Zagrebu prema pisanju „Jugoslovenskog Lojda” poslednjih 12 godina najv še razvila u 1928 god., kada je sagrađeno 458 novih тотада. (бод. 1929 taj broj je opao na 456; 1930 na 418 a 1931 na 409 zgrada.

U 1932 pad je bio znatan, a u 1933 je sagrađeno nešio preko

100 novih zgrada. U poslednjih 12 godina uloženo je и отадеупи delatnost preko 3 milijarde dinara, a sagrađeno je 3625 novih

' zgrada sa 14 hiljada stanova.

___U Beogradu je 1933 god. podignuto 370 zgrada u

_ vrednosti 152,4 mil. din.,. prema 689 zgrada u vrednosfi 286

mil. din. 1932 god. a io je za 319 zgrada, odnosno 46% manje.

: 83 ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akcionarskih društava:

28 januar: Prespanska Privredna banka a. d., Влој.

1 jebruar: Građanska štedionica, Beograd.

3 februar: Industrijska Kreditna banka a. d., Beograd

4 febrnar: Trgovačka Prometna banka, Zaječar. — Smederevska Kreditna banka, Beograd. — Paraćinska Trgovačko zana{lijska banka a. d., Paraćin. — Niška Езкотла banka, Niš. — Vračarska štedionica, Beograd. — Čačanska Oblasna banka, Čačak. — Mehansko-kafanska zadruga, Beograd. — Užička Građanska štedionica, Už ce.

11 iebruar: Činovnička banka, Beograd.

14 febraar: Bezimeno. Društva rudnika uglja u Aleksincu (zbor će se održavati u Brislu, 16 Ru de Muse).

18 šebtaar: Podunavska okružna zadruga a. d., Smederevo

"Trgovački registar: |

Trgovina pamukom i tekstilijarna Avramović a. d., Beograd, ups izmene društvenih pravila i upis Lazara Avramovića za. delegiranog člana Upravnog odbora. — Rudnik uglja „Baroševac” a. d., Beograd, upis likvidacije i upis izabranih likvidatora: Mladena Jankovića, Aleksandra Tadića i Miha:la V. Milekića.