Народно благостање

Страна 20

utehu za to u faktu da nije učinjeno sve što treba, pa da njegov rad postane elikasnim.

Kao što vidimo, besplatno lečenje nije Dojav iz naše sredine i naših navika. Besplatno lečenje naroda bi bilo mogućno samo pod drugim uslovima i pod drugim uređenjem sanitetske službe. Što se može осектуа-

ti od jednog lekara, koji je dužan da vrši besplatno le--

сепје, kad on zna unapred da u samom Beogradu nema dovolino mesta u bolnicama ni onda, kad je smeštanje u bolnicu jedini uslov za ozdravljenje bolesnika?

O stručnim smetnjama kod lečenja polnih bolesti i da ne govorimo: o dugotrajnosti lečenja, o skupocenosti kliničnoz uređaja za neke od njih, O skupocenosti lekova, o potrebi specijalizacije lekara za taj posao itd.

Mcđutim, besplatno lečenje je neophodan korelat obaveze lečenja od strane obolelih.

Nedostaju nam dakle materijalni i lični elementi za izvođenje postulata da država leči obavezno — a 74 pojedince prinudno — polne bolesti i uklanja uzroke njihovog rasprostiranja. Sletsveno princip prisiljavanja treba da se zameni onim karitativnosti. Ako bi pri današnjem stanju ostao princip prmude, onda bi se stvorilo stanje koje bi dejstvovalo demorališući. Princip prinude predviđa kaznu za neprijavu, nelcčenje i prenošenje zaraze. Osnovno načelo krivičnog prava je, da se može da kazni samo namera gaženja zakona. Namera može biti samo. onda, kad je krivac imao punu mogućnost da se leči. Čim toga nema, njegova je bolest za njega viša sila, a to se ne može da podvrgava krivičnoj odgovornosti. Ko može da kazni muža za zarazu sopstvene žene, kad nema lekara u mestu u kome on živi? Ne može se od čoveka tražiti da pravi put, koji bi mnogo koštao, da bi došao do lekara i da bi time sačuvao druge od zaraze. Ko hoće da štiti celinu od

zaraze pojedinca, — koji su takođe žrtva osustva zaštite i predohrane — (ај тога зат да leči oboleloga.

Prvi uslov za poštovanje zakona je mogućnost njegovoga izvođenja. Ako bi se pri stanju naše sanitetske službe uvcla gornja kazna za polno obolele, stvorilo bi se stanje, u kome bi bio kažnjen svaki dvadeseti od onih, koji su pogazili zakon. Kazna bi se pretvorila u maler za vinovnika , |er bi samo slučaj doveo krivca pred sudiju. Odmazda, predviđena u projektu, za učinjene krivice i propuste, bila bi izvor ucena za obolele, u toliko. veća u koliko su imućniji. Imućni bi bio napadnut iz ucene, a siromašan iz osvete. Naravno da bi i od tih vrlo mali broj bio kažnjen, jer ako napadnut ne bi mogao da savlada potkazivača, još uvek stoji Široko polje za sporazum sa lekarom. Kao što danas na 10.000 slučajeva zelenaštva i 20.000 pobačaja jedan sluča| dođe pred sud, i to većinom najblaži, tako bi isto posle uzakonjenja ovog projekta od svakih 15.000 polno obolelih, koji ne ispunjavaju propise zakona, jedan bio kažnjcn.

e

II Najveća opasnost

Pod ovakvim okolnostima naročito značenje dobija odredba o zabrani braka za polno obolelog. Da ostavimo: na Stranu čisto stručno pitanje o mogućnosti xonstatovania stanja zdravlja kandidata u izvesnim slučajevima. Kod sifilisa naprimer Vasermanova reakcija je

epouzdana, pokazuje pozitivnu reakciju i bez spiroheta, a negativnu i kod postojanja ovih. Kod stare gonoree takođe postoji latenino stanje, koje se lako ne može da utvrdi. Mani” ako se neće svaki čovek podvrgnuti lumbalnoj punkciji radi uverenja za sposobnost

НАРОДНО.

БЛАГОСТАЊЕ. ПБ

braka! To bi bila nacionalna katastrofa s obzirom na mnogobrojne opasnosti, — и Које dolazi ona 5 od Јитбајпе рипкеје. Ali nezavisno od stanja medicinske nauke za ove ciljeve, ne može se nikako zabraiti brak zbog polnih bolcsfi, ako se bolesniku ne pruži potpuna mogućnost besplatnog lečenja. Ako bi zabrana braka polno obolelog u današnjem stanju bila dekreбтапа, опда bi to bila veća berba za lekare, nego ona za vreme rafa. Lekar bi imao ıi rukama i nož i pogaču. Mladoženja bi imao da bira između skupocenog lečenja ili skupocenopz uverenja bez lečenja.

Tako dolazimo na najdelikatnije strane Ovoga Dpitanja, naime na ono, O lekaru kao centralnoj ličnosti u izvođenju ovoga zakona. Funkcije sviju ostalih vlasti, zajedno sa sudskom, kod ovoga zakona čisto su mehaničke. Utvrđivanje krivice kao subjektivnog uslova za izricanje kazne ili sticanje i gublienje prava, ukoliko se oni zasnivaju na ovom zakonu, u rukama su lekara, jer se ovde uvek radi o čisto stručnim pitanjima. Kao što kod falsifikata potpisa ekspert ima u rukama sudbinu vinovnika, tako bi i ovde bio slučaj. Veliki broj građana bio bi bačen na milost i nemilost lekara. Izrično velimo na milost i nemilost, jer prema dugogodišnjem iskustvu ovde se radi o diskrecionarnoj volji lekara. Ne zbog prirode stručnog pitanja, ier pod gornjom rezervom po osnovu latentnih stanja, bolesti se mogu pozitivno konstatovati. Diskrecioniranje leži u fradiciji lekarskog pregleda i lekarskog uverenja kod nas. U пајуссет дец slučajeva ishod zavisi od toga, kako će lekar da obračuna sa svojom savešću. Lekari nisu ni savesniji ni nesavesniji u vršenju svoga poziva od ostalih; usled čega dolazimo do zaključka, да се от, kao i drugi koji vrše izvesnu javnu ili polujavnu funkciju, u istom procenfu biti nesposobni da se brane od iskušenja korupcije. -

Baš ovih dana je pravni fakultet beograd. univerziteta, jedno od naimiroljubivijih tela u Jugoslaviji, dao glas nepoverenja lekarskom uverenju, Kako {e ono kod nas u praksi, naglašujući da će za svoje školske cilieve primiti samo uverenje školskih lekara. Beogradska Lekarska komora učinila ie nesmotrenost da |e javno kritikovala ovu odluku. Vrhunac nesmotrenosti nalazi se u rečenici komunike-a Lekarske komore, da fakultet · treba da dostavi sve slučajeve lažnog lekarskog uverenja. Fakultet to ne može da uradi, jer on niti рохпаје medicinu, niti ima prava da vrši superreviziju obolelih studenata. Lekarska komora zna to vrlo dobro, pa ipak ie reskirala da dođe u položaj one udavače iz pirotskog okruga, koja je tražila od čobanina dokaze, da ie imao odnošaj s njom. Današnji lekari ne treba nikad da zaborave izraz zabtišant. Sociologija rata ima jedni: glavu, koja još nije ispunjena, naime ona o radu nesavesnih lekara sa gledišta narodne odbrane. Nema učesnika u svetskom ratu koji ne bi mogao da ispriča takvih nekoliko slučaieva koje je sam doživeo. U atrћу! пабео đeneralštaba nalaze se brda akata, u kojima se komanda brani od lekarskih komisija u pozadini. Zabušant nije naš specijalitet, već međunarodni. Znači da naši lekari nisu gori nego njihovi kolege u drugim zemljama. A ne samo to, mi idemo tako daleko da tvrdimo da Ickari nisu cori od ostalih građana i da bi i drugi u istom položaju tako postupali. Načelo državnog uređenja je da se imaoci javnih lunkcija ne treba da dovedu u iskušenje korupcije. Veličina mita, na koje je rešen zabušant, ogromna je, a u koliko je ona veća u foliko je manji broj ljudi koji su u stanju da joj odo-