Народно благостање

"5 јануар 1934. ljevaju. U ratu je zabeleženo slučajeva da su Čak komandni elementi na frontu podlcgli korupciji ove vrste. Samo njihovo je polje zloupotrebe vrlo usko, jer oni 10 mogu da više samo putem davanja osustva, a Ono Se lako kontroliše. Kod lekara to je mnogo lakše, jer je simptoтанка obolenja tako labilna, da je retko mogućno dokazati, da je lekar u danom trenutku bio nesavesan. Kao što ima bolesti, koje se mogu da izgube od pregleda do superrevizije, tako isto može lekar pri davanju uverenja o zdravlju, recimo za slučaj ženidbe, da se brani tvrđenjom da se kandidat razboleo u međuvrement. Znači da je rizik pri davanju netačnog uverenja ravan nuli. Znači dalje, kao što smo već istakli, da uverenje zavisi od toga, kako će lekar da obračuna sa svojom savešću, a ovaj obračun često stoji u vezi UZTOČnoj s veličinom iskušenja korupcije.

Sobzirom na sve ovo nemački zakon o sterilizaciji je obratio naročitu pažnju pitanju lekarskog pregleda i Ocene. On stvara naročite kautele u vidu naročitih organa sa kvaliticiranim dužnostima iz straha, da se ne sterilizita čovek bez razloga ili da se ne spase od sterilizacije onaj koji io zaslužuje. Kad lekarski pregled kao javna isprava, postaje dnevna potreba velikom broju ljudi, kao uverenje o plaćenoj porezi školskoj diplomi ili krštenica, onda se tome institutu ima da posveti naročita pažnja. To više nije uverenje za izvinjenje izoStanka već je to akt od koga zavisi veliki deo blagostanja velikog broja ljudi. Preko lekarskog uverenja vrši država svoju funkciju, a država je vrhovno moralno biće. Ona je nosilac pravde. Kroz takvo jedno uverenje mora da izbija najvcći moral i najveća pravda. Ne može država dopustiti da zakon o suzbijaniu polnih bolesti postane oruđem, kojim će bogati moći da se žene i ako su bole-

__ НАРОДНО ВЛАГОСТАЊИ

Страна 21

sni, a siromašni da čekaju na zaiključenje braka dok ne skupe sumu koju traži lekar. _ "Ра гемтитато,

Kao što smo podvukli u prošlom članku, suzbijanje polnih bolesti je u interesu naroda. Polna bolest je jedno socijalno zlo a državna je dužnost da ga leči. Alije zakon za suzbijanje polnih bolesti ovakav, kakav je, neiz-

· vodljiv, iz prostog razloga, 510 пе dostaju pre svega OT-

ganizacija sanitetske službe, nema dovoljno lekara niti bolnica, ni ambulanta, niti je kkarska služba dovoljno socijalizirana, da idealno izvodi princip karitativnošti odnosno dobrovoljne državne pomoći onome koji je пеdužan pao u bolest i proganjanje onih, koji su nesavesni u odbrani društva toga zla. Suzbijanje bolesti u obimu kako to zamišlja zakon može se izvesti postepeno, za dugi niz godina. Pre svega ni u kom slučaju nisu polne bolesti opasnije od ostalih zaraznih bolesti. Prema tome odbrana narodnog zdravlja mora da bude na celom irontu jednaka za sve vrste socijalno opasnih obolenja pojedinaca. Toga radi potrebno je početi na izgradnji materijalnih uslova, na organizaciji iz osnova sanitetske s|užbe. Sada treba dejstvovati didaktičkim sredstvima: poukom, propagandom, pružanjem pomoći obolelima u teškim slučajevima i t. d. Ne može se pri merkantilnoj organizaciji sanitetske službe očekivati od organa akcija, koja pretpostavlia potpuno dezinteresovanje lekara i neku vrstu službe narodu. Bez toga zakon bi postao mrežom, preko koje prelaze bogati, a hvataju siromašni, i u svakom slučaju nov izvor prihoda lekarima .

Из техничких разлога, свршетак чланка „Трговинскополитичка дебата у Народној Скупштини", морао је изостати из овога броја.

M Bi ME 88

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Окружни уред за осигурање радника у Љубљани има најбољу статистику о кретању осигураних радника и по привредним гранам за тери-

запослености У Дравској бановики.

_ Кретање

торију Дравске бановине изузимајући рударство и пољопривреду. Поред месечних извештаја о кретању запослености, за ову годину имамо при руци и графички приказ кретања осигураних по појединим гранама од 1926 г. до почетка 1933 _ г., где је узет месец јуни, а за 1932 г. и поједини месеци дру"гога полугођа, чија смо клишеа донели у „Народном благостању“ од 8 априла 1983 г., уз чланак: „кретање запослености и коњунктура.“ Из ових података и графихона, можемо "пратити кретање запослености по привредним гранама,

У кретању запослености виље се два периода: један за време повољне коњунктуре до 1930 г. код већине и други од појаве привредне депресије у 1930 г. У првом периоду (од 1926 г.) је пораст броја запослених у свим гранама. Највећи је пораст код грађевинске индустрије, који од 1926 г. до 1930 г. износи око 100%, затим код текстилне (око 80%) и шумске (око 50%). И у градњи железница и путева у пораст за више од 100%. Код индустрије камена и земље, и металургијске индустрије, гостиона и кавана инд. хране и пића, пре-

_раде дрва и столарија, банака и осигуравајућих завода као и кућне послуге пораст се креће од 25—40%. Код осталих је _ пораст, и ако општи знатно мањи. Код јавног саобраћаја, из-

градње превозних сретстава, индустрије дувана и приватног саобраћаја пораст износи свега неколико процената. Индустријске гране имају већи полет, него занати, трговина и саобраћај. |

Према кретању броја запослених у периоду привредне депресије (после 1930 г., а код неколико грана после 1929 г.), све привредне гране можемо поделити у три групе: прво оне код којих је већи пад, друго, оне код којих је пад умерен и треће оке, код којих је пораст.

У прву групу спадају: дрвна индустрија, грађевинска индустрија, металургијска индустрија, затим индустрија камена и земље, индустрија хране и пића, градње путева и железница, индустрија обуће, прерада коже, хемијска индустрија, индустрија коже и гума, трговина, Код њих пад изпоси просечно 30—50% од половине 1930 г., односно 1929 -г., до половине 1933 г. Највећи је код шумске индустрије (56%), затим грађевинске (50%), металургијске (59%). Значи, најјаче су погођене после извозне дрвне индустрије и индустријске гране и занати, које производе и прерађују потребније намирнице. Код дрвне, металургијске и индустрије одела, затим трговине, хемијске индустрије, новчаних и. осигуравајућих завода; индустрије кожа и гума пад је знатно испод нивоа средином 1926 г. Најбржи је пад од половине 1931 r. до половине 1932 г., а од тада је спорији. Код шумске и грађевинске индустрије у току 1933 г. пад заустављен. Грађе-

винска, у првом реду због обнове порушених објеката, при-