Народно благостање

| бума 2 >? __ |

ликом“ поплаве у пролеће 1933 Ti Bpoj "запослених порастао је пи у шумској PIN OJO других покрајина, на првом месту у Босни.

У другу групу спадају привредне гране, код којих по~ стоји стални пад броја запослених, али је он знатно мањи и умеренији. То су: хигијена, индустрија дувана, градња _ превозних средстава, индустрија папира, приватни саобраћај, >: електричне централе, графичка индустрија. Код ових пад из-

-- носи просечно 5—15%.

У трећу групу долазе: текстилна индустрија, општин-, ски радови и кућно послуживање. Код општинских радова. пораст је преко 50%; код кућне послуге свега за неколико,

процената. Код текстилне индустрије пораст износи за 0 „али је к у односу према 1930 г., наступио тек при крају 1932 _г., па је настављен и до данас, о чему смо недавно писали. Од полевине 1930 до половине 1931 г. је нагао пад, а од тада је спорији пораст. :

- Међу овим привредним гранама по броју осигураних _ радника, на првом месту стоји у последњих неколико година текстилна индустрија (8300—10200 радника), затим дрвна

_ индустрија (6500—7000), металургијска индустрија (6250-—

7000), кућна послуга (8000—8200). Од 2 до 5 хиљада имају: "Индустрија одела, трговина, прерада коже, индустрија хране и пића, градње железница и путова, прераде дрва и столарства, гостиона и кавана. Испод хиљаду је код: индустрије - дувана, градње превозних средстава, јавног саобраћаја, новчаних завода, приватног промета, 5 графичке индустрије. .

wu 004 пабћ дотасћ озјашгааjućih društava došlo je prošlo meseca do jedne vrlo interesantne koncentracije: uprave su predložile a wanredne , glavne skupštine akcionara, održane 16 decembra 1933 godine, rešile: da se osiguravajuća društva „Vardar”, „Herceg-Bosna”

i „Iriglav” fuzionišu и поуо preduzeće čija će firma glasiti кој анале osiguravajuće akcionarsko društvo Vardar—HercegBosna-— Triglav. Ovom fuzijom učinjen je jedan vrlo važn napredak u našoj domaćoj grani osiguranja, koji je povoljan kako za samo društvo tako i za osiguranike. Time će biti postignuto 'Znatno smanjenje režijskih troškova, aparata akvizicije ı novo društvo će biti u stanju da svojim osiguranicima pruža Veće pogodnošti nego Što je do sada bio slučaj. Koncentracija je važna već:i zbog dosadašnje teritorijalne podele osiguravajućeg : posla: dok je „Varđar”, osnovan 1922 godine, imao svoj glavni posao koncentrisan и Уатдатзкој, Savskoj i Dravskoj banovini, „Негсев- -Bosna” (osnovana 1910) je radila najviše u Рипзкој, Vrbaskoj i Dunavskoj banovini a „Triglav” (osnovan 1921 godine) u Primorskoj, Moravskoj i Zetskoj banovini. Sada, fuzionirano društvo biće rasprostranjeno gotovo preko cele. naše zemlje. Glavnice su bile sledeće: „Triglav” 10 miliona, „Vardar” 3 miliona a „Herceg-Bosna” 2.5 miliona. Pod pretpostavkom, da će se glavnice adirati, nOvO preduzeće imaće sada glavnicu od 15.5 miliona, rezerve od 1.5 miliona a

Koncentracija u našem osiguranju

uu ен ama man

tehničke i premijske rezerve od oko 68 miliona. Zbir bilansa sya.

tri preduzeća iznosio je krajem 1932 godine 92. miliona. odnosno tolika su njihova iskazana garantna sretstva. A 10 је za novo preduzeće već vrlo lep iznos i ukazuje na veliki poslovni volumen. Od ovih skoro 100 miliona bilo je plasirano 15 miliona u nepokretnosti, 7.4. miliona u hipotekarne zajmove, 9 miliona na zajmove na polise, 20 miliona u domaće haritje od vrednosti a 40 miliona |e iznosila gotovina odnosno potraživanja kod banaka, reosigurača jtd. |

Društvo „Triglav”. bavilo se do sada зато “elementarnim

osiguranjem, pre svega požara i transporta, dok. su „Vardar” i „Herceg-Bosna” imali pored osiguranja elementara ı VEO raz-

__APOJIHO БЛАТ OVOM RIL

мораторијума

мачким потраживањима из

„покривен BHIHIKOM извоза, који је,

електричних централа и.

- rpanc(pepnpane. · буду уплаћени код Конверзионе благајне на име камате по

podjednako

~ Bp, Ž

. O, posao osiguranja. OLI код "jednog i kod drugog 'dru_ Štva dostižu osigurane glavnice životnog odeljenja preko 120

miliona a u elementaru, kod sva tri preduzeća osigurane Slav-

| nice premašuju daleko milijardu dinara.

'Bruto prihodi sva tri društva dostižu krajem 1932 godine 76 miliona, od čega neto-premije 40 miliona, dažbine 6 miliona,

· Катаје 2,3 miliona itd. Na ime šteta isplaćeno je preko 16 miliona. Otpisi (na kursnoj razlici drž. hartija od vrednosti, sumnjivim potraživanjima itd. iznosili su 1932 godine 2.75 miliona,

što ukazuje na vrlo rigorozno bilansiranje. Čista доби је. iznoзла 177 hiljada koja je u celosti preneta na novi račun, čime su pojačana sopstvena. sreistva. ere ЕНИ Годишња потреба Немачке у

девизама за службу по спољ-

ним зајмовима износила јеу

1933 г. 1.497 мил. мк. Ова

сума била је покривана неиностранства са 520 мил. мк. Остатак од 977 или месечно 81 мил. мк. требао је да буде међутим, за првих пет месеци 1933 износио 52 Мил. мк. И ако је у међувремену, благодарећи депресијацији страних валута, износ за интересну службу помоћу вишка извоза смањен на 74. мил. ипак извозни вишак није ни ову суму могао покрити. У немогућности одговарања обавезама Немачка је 6 јуна 1933 објавила мораторијум трансфера за све дугове према иностранству, који је ступио на снагу 1 јула. У овом међувремену поведени су преговори са заинтересованим државама и коначним споразумом утврђено је, да се у будуће инте-

Немачка на путу потпуног трансфера.

ресна служба за иностране дугове врши половину у готову,

а половину у скриптама. Остатак од извозног вишка имао је да послужи појачању покрића Рајхсбанке.

После смањења процента трансфера на 50% извозни вишак од јула до новембра изнео је 327 мил. мк. или просечно 65 мил. мк., а покриће Рајхсбанке од 7 јула до 15 децембра увећало се за 127 мил „мк. Што се тиче повећања извозног вишка напомиње се, да он није сав плаћен девизама, већ и везаним маркама, немачким обвезницама емитованим у иностранству и т. д. Најзад, код увећане подлоге у периоду јули—децембар, 100 мил. отпада на конфискације по закону о привредној велеиздаји. Према томе, смањење процента трансфера на 50% допринело је увећању подлоге Рајхсбанке само 27 мил. мк., што за оздрављење немачке валуте не претставља скоро ништа. |

Из тих разлога Рајхсбанка је одлучила да од 1 јануара до 30 јуна 0. г. смањи проценат трансфера од 50 на 30%. Према заничном саопштењу, у овоме периоду трансфери ће се вршити овако: !) суме предвиђене за вршење службе по Дозовом (7% 1924) и јанговом (5:/2% 1930) зајму биће у целини; 2) од свих других износа, који

иностраним немачким зајмовима, трансферираће се у будуће 30%; 3) обустављен је трансфер износа свију амортизација

"сем по Дозовом зајму.

| На-тај начин Немачка настоји с једне стране да појача златно покриће Рајхсбанке, а с друге да повећа допунски извоз на основу скрипта. У својој изјави др. Шахт је напоменуо, да: ће Немачка онога часа повисити проценат тргнсфера чим дође до оживљења светске трговине. У. про-

. тивном, биће принуђена да потпуно обустави | што _ ће вероватно и учинити 30 јуна.

Одлука Рајхсбанке. о. снижењу Оена трансфера

„на. 30% изазвала је и овога пута узбу ђење у државама по_ вериоцима. Немачке. Рајхсбанци се; пре свега, замера што је“

одлуку донела на своју руку, без припита поверилаца, који су податке о стању Рајсбанке добили на неколико дана