Народно благостање

па зануар · 1934. __пре: објављивања "одлуке. Затим | се наводи, да је требало пр узети мере ради обезбеђења потпуног уласка па за извесну робу, а не вршити фаворизирање „допунског“ изво_ за. Употреба скрипта за плаћање допунског извоза из Не-

__ мачке, која се уновчавају. са. 600—65% номиналне вредности,

це немачким производима нарочиту конкурентску снагу. Инострани повериоци стоје на становишту, да је извоз по-

па, које претстављају велику. опасност за трговину поверилачких земаља. Исто тако Рајхсбанци се замера што даје __девизе за куповину немачких иностраних зајмова. Најзад,

"напомиње се, да је депресијација фунте стерлинга и долара_

прилично смањила терете немачких дугова. У моменту када

_ је извозни вишак порастао, а терети дугова смањени са 10%

__одлука - 0 смањењу процента. трансфера сматра се не„оправданом. 5 И овога пута, касну пролеће прошле године, Рајхсбанка је оставила могућност уређења питања процента. по-

|- _ себним споразумима са поверилачким земљама.

Sve od maja 1932 godine vodi se u francuskom javnom Živoi žučna: borba cko sanacije bužeta odnosno državnih finansija. Tada su rashodi državni prvi

___Borba za sanaciju budžeta u Francuskoj

peree rama annnnaroau

. put prešli 56 milijardi franaka, dok su se prihodi javne ruke

___Cenili na ORO 48 milijardi u normalnim godinama — a po od~ bilu primanja od Nemačke. Međutim, od 1932 godine pa na ovamo, Ovi prihodi rapidno opadaju: — i ako je Francuska do sada bila najmanje pogođena privrednom depresijom. Parla-

mentarne vlade su u pogledu izdataka bile neobično široke ruke

što potvrđuje i konstatacija g. Kajo-a, koji je 19 ov. m. prilikom budžetske debate u Senatu podvukao, da su od 1926 do 1932 godine, dakle ха розедпјћ 6. софпа, državni izdatci povećani za 20 milijardi franaka, odnosno 4 milijarde, franaka u zlatu, a za toliko je povećan budžet od 1825 do 1914 godine t. |. u toku ranijih 89 godina!

_ Od juna 1932 “ džetski deficit se popeo na 14 do 16 (prema podacima opozicije) - milijardi franaka, a to je već 25 do 30% redovnih prihoda.

Bilo je jasno da se tako ne može produžiti i sve češće su se po-

javijivale krit:ke koje su nagoveštavale inflaciju ako odgOVOT___ni faktori ne budu u stanju da rasčiste siiuaciju. } mi smo kon'Statovali da će parlamenat pa i francuska demokratija doći u pitanje, ako bude parlamenat nesposoban da reši finasijski | problem. Kratkoročnim pozajmljivanjem pomoću blagajničkih ___zapisa se više nije moglo ići, niti na duži rok pokrivati nastale _ денске. Pretila je ozb.ljna opasnost da se kompromituje dr__ Žžavni kredit a to. bi moglo imati nedoglednih posledica i na ___rancusku monetarnu situaciju.

"Trebalo je pristupiti sprovođenju radikalnih ušteda kao i uvođenju novih prihoda. Ali su na ovom pitanju padale vlade __ = naročito u pogledu smanjenja činovničkih plata.

Za poslednjih 18 meseci četiri su vlade oborene na fom

| pitanju, a za poslednja tri meseca je Šotanova vlada treća koja _ та pred francuskim narodnim preistavništvom da brani od-

_ nosno da traži realan budžet, t. j. stvaranje novih prihoda i sma"“ njenje rashoda. Njeni predlozi se ne razlikuju mnogo od onih

- "Бајадјеа ! Чагба, по зрак 12 еда да. su u glavnome već prošli, ___BOŠUO je senat izglasao nov predlog o uštedama sa vrlo malim

_ izmenama -— ali tek kada je vlada postavila pitanje poverenja — ·

“1 zbog toga, da bi se izbegla nova riza. vlade. To međutim ima

svoje potpuno ehničke razloge, pošto mora budžet do 31 de· i cembra biti pod krovom. I parlamenat je ponovno. izglasao novi

_ predlog — — ali ostaje otvoreno pitanje, da li je time budžet defi-

_ nitiyno uravnotežen — i da li neće i u idućoj godini DON | розгојан“ delicit od 4 do 5, milijardi franaka,

__RAPOJUIO БЛАГОСТАЊЕ

моћу скрипта омогућио. Немачкој широку праксу демпинг

оде, |. |: za розједпић 18 тезесе Би-

Страна 23

U proleće 1932 godine deficit je iznos:o zvanično oko 14 mlijardi — a po drugim procenama 16 do 18 miijardi. Od toga

'je pokriveno oko 8.3 milijardi i to putem pet do sada sprove-

denih reforma, kojima je prvobitno bio predviđen rezultat od 10

: milijardi. To su bile: dve milijarde uštede na osnovu zakona od jula 1932 godine; 1 i po milijarda na osnovu smanjenih izdata · ka; 700 miliona ušteđenih uredbama i smanjenim izdatcima kod

sastavljanja budžeta za 1933 godinu; 3 milijarde kod budžetskih dvanaestina za niart i to potovinom uštedama i povišenim роrezima a oko 1 mulijardš 1 065 poslednjeg finansijskog zakona.

Prema tome radi se sada o manjku od oko 6 milijardi franaka, a za io su srestva sada obezbeđena, prema izjavi g. Šotana u senatu datoj 21 o. m., kada je ovaj, praveći politički pritisalc, izdejstvova0, da je senat sa 206 prema 57 glasa primio vladin predlog kojim se dobija 4.63 milijarde, pošto je 1.3

_ miijarde obezbeđeno novini Hinansijskim zakonom. U stvati iz-

gleda, da se ova poslednja borba vodila, prema pomenutoj iz-

_јау! Šotana, samo ха oko 4.7 milijarde franaka. Predlog vlade

glasio je na 4.768 miliona, pariamenat je izglasao, 4.788 miliona, finansijska komisija senata predlagala је 4.036 milion a senat je izglasao 4.632 m'liona, koje je sa minimalnim izmenama sada usvojio parlamenat. Od toga dolazi 1.7 milijarde na uštede, 1.22 milijarde na vanredne prihode (750 miliona od lutrije — koja se u 1934 godini ima kao: demoralizujuća ukinuti ili reorganizirati, 233 miliona od iskivanja novca za potkusurivanje (dok je bilo predviđeno 650 miliona) a istovremno je iskivanje ograničeno na 3.5 milijarde, a 250 miliona ušteda na državnim ustanovama), 1.2 milijarde na povišenju raznih poreza, trošarina i taksa, a 500 miliona od fiskalne konirole.

Ako se sve ovo ostvari, a pre sveza: ako da poreski zakon, o kome je g. Šotan govorio, 1.3 milijarde, onda izgleda da je deficit definitivno oijklonjen. Francuska vlada tako tvr-

di. Ali je ona i za budžetsku 1933 godinu tvrdila, da je bu-

džet uravnotežen, ı ako se zna,da dosadašnji deficit premaša 3:3. milijarde. i.

Smatramo. da će biti Перл još radikalnih mera i novih poreza, da bi se došlo do stvarnog prilagođenja rashoda prihodima. Ipak izgleda да је jaka kritika janosti — koja je baš u poslednje vreme bila jača nego ikada — uticala na parlamenat — pošto sadašnje mere ne odstupaju od onih koje su predvidele dve vlade, a koje su bile oborene. Nesumnjivo je, da su baš događaji u novembru — kada se nepoverenje u parlamentaran rad i njegovo ozbilino shvatanje potreba finansijske državne organizacije ispoljilo u odlivu kapitala, tezauriranju zlata itd. doprineli da Francusku banku košta za. nepunih 6 nedelja preko 5 m'lijardi zlata. To nam potvrđuje i okolnost, da je ovaj odliv zlata prestao i da se poverenje povratilo čim se primetilo da se·u decembru ozbiljno | pitanju .sanacije državnih fi-

· nansija.

Bez naročitih komentara je лек primila. saopštenje, da je vlada predložila a parlamenat izglasao zakon, kojim se v:ada ovlašćuje, da u toku 1934 godine emituje državni zajam

do visine od 10 milijardi franaka, koji se ima upotrebiti sa 5

milijardi za konsolidaciju blagajničkih zapisa, koji su ove godine sveđeni od 15 na 11 milijardi; ovaj je zajam dalje potreban i zbog toga, što je u oktobru i novembru rok kratkoročnih zajmova iz 1924 godine u iznosu od oko 8 milijardi franaka, a

pored toga predviđeno je 5: milijardi za fEnansiranje redovnih

državnih: rashoda u prvoj polovini 1934 godine, kada: prihodi redovno: podbacuju. e

| U francuskom listu „Elnforamtion”, podvlači о. GervilКеабе, da se prilikom raspisa ovog zajma ministar finansija nalazi u mnogo povoljnijem položaju nego pre godinu dana. Dok je on u 1933 godini morao kazati da mu je zajam potreban

” za pokriće nedovoljnih prihoda iz 1930/31, 1931/32 i 1933. god., #