Народно благостање

Страна 24

dotle to u ovoj godini više neće biti potrebno ako рапатепа! prihvati predloge za sanaciju. Zajam iz 1934 godine biće upo-

trebljien za konsolidaciju letećih dugova i otkup blagajničkih Za-

pisa čime će biti definitivno obustavlieno njihovo izdavanje. Naibliža budučnost će pokaza da li to nije preterani optimizam. :

пи Приликом одржавања светске привредне и монетарне

Ремонетизација сребра у конференције у Лондону, пет

Америци.

најважнијих држава произво-

и нниизсениљеишеанинш Папа сребра — Канада, Мек= сико, Сједињене Америчке Државе, Аустралија и Перу и три државе са сребрним важењем — Индија, Италија и Чиле — потписале су споразум о сребру чији је био главни циљ спречавање колебања његове цене, Уговор налаже Индији ограничење продаје сребра, а државама произвођачима да у току четири године не продају сребро и 35 мил, финих унција годишње производње откупљују или на било који начин уклањају са тржишта,Учешће појединих држава у откупу овога износа има се утврдити накнадним споразумом између заинтересованих влада. Важење уговора условљено је ратификацијом држава потписница,

Индија је прва ратификовала споразум. А 21 децембра 1933 ратификацију су извршиле и Сједињене Америчке Државе. У своме декрету Рузвелт је истакао да ће америчка влада куповати све произведено сребро, од кога ће једна половина бити употребљена за ковање новца, а друга ће у полугама стојати у трезору. Затим подвлачи потребу подизања међународног нивоа цена, јачања куповне снаге земаља сребрног важења и заштите америчке спољне трговине од депресираних иностраних валута. Нето цена, која ће се плаћати произвођачима, утврђена је на 64.50 центи по унцији (око 21 центи изнад важеће цене). Декрет ће важити од 2! децембра 1933 до 21 децембра 1937.

Највећи поборник за решење питања сребра у Америци јесте сенатор Питман чијом је иницијативом закључен и лондонски споразум. У изјави датој после ратификације, Питман истиче да ће ремонетизација сребра у Сједињеним Државама утицати на брже остварење долара са стабилном куповном снагом, на ојачање спољне трговине и на подизање куповне снаге у државама сребрног важења. Ратификацију споразума поздравили су и сенатори држава произвођача сребра, као и присталице инфлације.

Финансијски кругови, међутим, гледају сасвим друсим очима. Пре свега сматрају, да ова мера не може да послужи за повод неком валутно-политичком узнемиравању, јер ако би се откупила цела производња из 1932 од 24 мил. унција —- то би изнело једва 15: мил. долара. Њихово је мишљење да је Рузвелт овом мером хтео чисто психолошки да дејствује, изазивајући уверење да ће се повећати оптицај сребрног ковца.и да ће цене скочити. Поред тога, истиче се и политичка страна овога акта, којим је Рузвелт желео да придобије за себе седам држава, у којима се производи сребро.

Kako „Frankfurter Zeitung” jaBma и Канада је вољна да у најскорије време изврши ратификацију споразума о сребру. После тога сигурно је да ће исту извршити и остале земље.

Agrarni protekcionizam i moraforijuim trdnšfera Nemačke ı 1033 god. doveli su ovu u trgo"vinske šukobe sa mnogim zemljama. Do najveće zategnutosii došlo je u trgovinskim odnosima sa Holandijom i Švajcarskom, dvema zemljama koje u spoljnoj trgovini Nemačke igraju važnu ulogu, naročito. prva. Sada je sukob s obema zemljama

%

Revolucionarna trgovinmskopolitička, novina u Nemačkoj

O - _-

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Бр. 2

likvidiran. Između Holandije i Nemačke sklopljen je novi irgovinski ugovor, koji će, bez obzira na ratifikaciju, b:ti primenjivan od 1 januara. Sa Švajcarskom je sklopljen dopunski sporazum uz ugovor od novembra 1932, koji reguliše pitanja graničnog prometa, saobraćaja stranaca, nekih carina i t. d. Nemačko-holandski trgovinski ugovor zasnovan је па principu reciprociteta. Holandija je dobila povolinije carinske stavove i kontingente za svoje poljoprivredne proizvode, uglavaom povrtarske, slaninu, Бикег, sir i jaja, a Nemačka je bolje obezbedila uvoz svojih gotovih pro:zvoda. Ugovorom su stvoreni

'naročiti odbori, koji će regulisavati sva sporna pitanja uvoznih

kontingenata i agrarno-političkin. Posle 1 januara obe vlade stupiće ı pregovore radi unapređivanja razmene robe između

Nemačke i Holandske Indije.

Pošto je u Nemačkoj izvršeno momnopolisanje prometa i utvrđivanie cena mnogih acrarnih proizvoda, koji dolaze u Obzi za uvoz iz Holandije, to je ugovorom predviđeno detalino mani-

' pulisanie uvoza da se ne bi poremetilo funkcionisanje reglemen-

'tiranog tržišta poljoprivrednih proizvoda u Nemačkoj. Ugovor sa

Holandijom je, prema tome, prvi, koji se prilagođava novoj OTganizaciji tržišta u Nemačkoj. U njemu su sprovedena dva principa: iskorišćavanje konfiingenata prema stvarnim potrebama T1r-

·žišta i ošiguranje cene. Uvoz butera, sira i ja|a u Nemačku oba-

уђасе зе па bazi dozvola. Princip vezanih cena sproveden je kod velikog broja proizvoda. Uvezena slanina, na primer, sme se

· prodavati samo po ceni koja važi za nemačku slaninu. Prodavci

holandske slanine nemačkim trgovcima mogu nuditi cenu franko prijemna stanica najviše za 20 Tfeniga nižu po kilogramu prema važećoj ceni u Berliuu. Za provođenje ovoga stara se naročiti paritetni odbor. Dozvola za uvoz jaja davaće se samo za Onu

robu, koja kvalitetom i težinom odgovara prvoj klasi i t. d.

Holandsko-nemački ugovor pruža sliku budućih ugovora Nemačke sa ostalim državama. U odnosu na uvoz u Nemačku

isključuje slobodnu konkurenciju podvrgavajući holandske po-

ljoprivredne proizvode istm uslovima unovčavanja. isto tako, uvoz ovih proizvoda neće biti više slobodan, pošto se obavlja ршет dozvola i prema stvarnim potrebama nemačkog tržišia. Zbog velike komplikovanosti razvijanja trgovinskih odnosa pod ovakvim uslovima, moralo je bili stvoreno više odbora čiji je zadatak da rešavaju sporna pitanja i oiklanjaju zapreke. Stoga razvijanje nemačko-holandskih trgovinskih odnosa u buduće zavisiće dobrim delom od funkcionisanja ovih organa i njihove sposobnosti za brzo rešavanje spornih pitanja. Ovai ugovor pretstavlja, u odnosu na regulisanje uvoza u Nemačku, prvi pokušaj planiranja u međunarodnoj razmeni -dobara.

Kao što smo u poslednjem broju javili, Nemačka je monopolisala uvoz i promet sira, butera i |aja. Nas interesuje poslednji artikal. Svakako će morati da dođe do novog trgovinskog, ugovora, koji će omogućiti razmenu dobara pod novim okolnostima. Априла 25 прошле године у Немачкој је донет закон DP сузбијању препуњености Високих школа. То је био први корак на путу решавања пи-

Митегиз сјаш5и5 на увиверзитетима у Немачкој.

пмелелваниичаенне прастаре ЕАУ ЕР ЛИГЕ ИЕ ЕН ИЕ ONJA

__ тања хиперпродукције интелектуалног пролетаријата, која је

у Немачкој била узела највеће размере. Док је годишња потреба за новим свршеним студентима износила око 10.500, дотле је прираст последњих година био 25—30.000. У зиму 1933, по подацима Р. Блихера, у Немачкој је било 140.000 сувишних свршених студената. : Сада је објављена. прва наред лба за спровођење горњег закона, којом се уводи нумерус клаузус за универзитете. У овој години препустиће се на универзитете само

"15.000 матураната, Појединим земљама додељено је: Пруској

8984, Баварској 1670, Саксонији 1339, Виртембергу 611, Ба-