Народно благостање

5 јавуар 1934. _ НАРОДНО

дену 574, Тирингији 390, Хесену 340, ет 398, Мекленбургу 172, Олденбургу 122, Брауншвајгу 122, Анхалту 87, Бремену 105, Липе-у 40, Либеку 34 Шаумбург Липе- у 12. Односно расподеле на поједине школе, то је право препуштено државама у оквиру одређеног броја. Зрелост ће бити призната само оним матурантима, који показују споспособности да „духовном и физичком зрелости, вредности карактера и националним поуздањем испуне задатке постављене од стране високе школе". Број матуранткиња ограничен је посредно, наређењем да их ни у једној земљи не сме бити више од 10% укупног броја матураната. Признање или одрицање зрелости неће се уписивати у сведоџбу. О признању зрелости, поред сведоџбе, издаваће се нарочита потврда, која, међутим, неће моћи да буде употребљавана као јавна исправа. Матуранти, којима не буде призната | зрелост, биће упућивани у разне стручне позиве о чему ће се старати Државни уред за посредовање рада и осигурање радника.

Jedan od uslova, da se kriza dalje ne zaoštrava jest prilagođavanje državnih izdataka Krizi. Južnoamerička država Kolumb:ja je možda jedina zemlja na sveta u kojoj je načelo prilagođavanja državnih izdataka krizi najdrastičnije primenjeno. Državni izdaci u budžetu za 1928 bili su 115.4 mil. pezosa. U 1931 su skresani na 52.2, a u 1932 na 33.6 mil. pezosa. } u ovoj godini je još nešto manji.

Kako se državni izdaci prilagođavaju Кел

За време појачане привредне депресије, кризе кредита, банака и т. д. показала је италијан"ска влада дубоко разумевање за прилике у које је запала индустрија и пружила јој обилну помоћ. Као свугде у свету тако ни у Италији индустрија није била погођена само смањењем потрошње, срозавањем цена, тешкоћама извоза и т. д. него и у погледу набавке капитала. Тезаурирање и опште неповерење имало је поразно дејство на тржиште капитала и на новчано тржиште: курсеви акција индустријских предузећа су се срозавали, банке су због навале улагача обуставиле кредитирање и изгледало је, да ће форсирано морати наплаћивати раније дате кредите. Италијанска индустрија, која је можда јаче него у ма којој земљи зависна од новчаних завода, дошла би у очајно стање, да није интервенисала влада. Због индустрије спасене су и банке, а начин, на који је ликвидирана криза банкарства у Италији сматра се још и данас као врло успео. Чим су дошле у тешкоће Банка комерчиале италијана и Кредито италиано, издвојен је из њихових актива сав њихов индустријски ангажман, који је подељен у солвентан и мање добар, а који су преузели на-

Улога државе у санацији итаднјанске индустрије,

рочити холдинзи, основани од државе и јавно-правних преду-

зећа. Њихове главнице су уписали полудржавни lInstituto riconstructione industriele (Iri) i Instituto mobiliaro italiano (Imi), KOjM Cy H3aaM yKyIHIHO: HEKOJUHKO серија обвезница, за преко 2 милијарде и 500 милиона лира, чиме су мобилизиране банке и чиме су индустријска предузећа дошла до нових обртних капитала.

Међутим држава има намеру, да учешће њених предузећа у индустрији не остане трајно, него да преузете облигације опет прода. И то на један оригиналан и по нашем мишљењу врло успео начин. Ових дана расписује Ири нову емисију облигација од 400 милиона лира; за њихову проту· вредност биће преузете акције Туринског телефонског друшштва, и сваки ималац облигације имаће могућност, да у свако доба замени своје облигације за акције поменутог електричног друштва. Облигације носе O 0 0 укама-

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 25

· ћење од 4% годишње, а у случају „да буде дивиденда акција

електричног друштва већа од 4%, повећаће се и укамаћење за 80% дивиденде до 6% а за 60% у случају када ова буде већа од 6%. Поред тога држава гарантује имаоцима облигација исплату ових у року од 20 година.

До 30 јуна 1936 године облигације ће се замењивати за поменуте акције ал пари а после тог рока са извесном ажијом. То су услови и погодности које пружа нова емисија обвезница. Али и раније облигације, издате за време последње две године биће снабдевене сличним условима поред државне гарантије и утврђеног укамаћења моћи ће се и оне замењивати за одговарајуће износе акција привредних предузећа , које имају привремено у рукама полу државне установе.

Овим начином влада сматра, да ће поново заинтересирати приватну штедњу и мобилизирати тезауриране готовине у корист индустрије, а под непосредном државном контролом. Биће врло интересантно знати какав ће бити успех овога свакако интересантног експеримента. |

Ruzvelt je pristupio izvođenju drugog dela Zakona o lečenju krize. Za izvođenje ovih radova osnovana |e posebna ustanova na čijem se čelu nalazi Ministar OR poslova Harold Aiks. Prema utvrđenom planu imaju se preduzeti radovi u celoj zemlji na izgrađivanju puteva, re gulisavanju reka i pristaništa, odvodnjavanju i navodnjavanju. Naročita pažnja biće poklonjena borbi protivu nezdravih stanova. Iz javnih sretstava treba da se izgrade stanovi i kolonije za siromašne građane. Zakon je jednu sumu od 25 mil. dolara odredio izričito za decenitralizaciju industrije, kola |e zamišljena na tal] način, da se što veći broj malih i srednjih industrijskih preduzeća prenese u sela.

Prebacivanje industrije iz grada u selo u Americi

Poseone odredbe se odnose na sistematsko naseljavanje 1 izgrađivanje Tenezi države, koja obuhvata oko 40.000 kvadratnih milia, a naseliena je samo sa dva miliona stanovnika. Zakonom je stvorena posebna ustanova ,, Fennesse Valley Authority”, koja će se starati o izvođenju celokupne planske izgradnje ovoga kraja. Društvo je privatno-pravnog karaktera, a država mu je stavila na raspoloženie 50 mil. dolara s tim.da u tolikom istom iznosu može zaključiti zajam. Plan radova prvo predviđa pošumljavanje da bi se stvorili povoljniji uslovi za kulturu zemljišta. Zatim se imaju izgraditi električne centrale radi obezbeđenja jevtine elektr:čne energije u cilju privlačenja industrijske radinosti. Od industrijskih grana društvo bi naročito nastojalo da se razviju fabrike veštačkog đubriva.

Voćstvo društva povereno |e Dr. Arturu Morganu, poznatom tvorcu jedne naroči:e pedagoške metode, koja će biti · primenjena i na javnim radovima u Tenezi. Po ovoi metodi radovi će se izvoditi u dva dela; prva iri dana biće posvećena radu, a druga tri stručnom obučavaniu radnika.

Za izvođenje planskog uređenja zemlje predviđeni su izdaci od 3.3 milijarde dolara. Od ove sume do зада је роде епа ledna milijarda i 400 miliona dolara, od kojih |e 400 miliona dolara dato za izgrađivanje puteva.

Pored određivanja opsega radova i sretistava pomoću kojih se isti imaju izvesti, zakon takođe uređuje pitanje radnog vremena, reguliše nadnice i, što je naročito interesantno, govori 0 zameni mašinskog ručnim radom. Radno vreme je predviđeno na 30 časova nedelino. Očevidno, ovde je bio cili da se na |avnim radovima uposli što veći broj nezaposlenih. Odnosno -nadnica zakon veli da iste moraju biti „pravične i razumne”, koje omogućuju „Snošljiv život”. Utvrđene su tri kategorije nadnica ı na osnovu toga čitava zemlja podeljena na tri sektora, sa istoka na zapad. Na južnom sektoru nadnica će biti za kvalifikovane radnike 1 dolar, a za nekvalifikovane 40 centi, u sred-