Народно благостање

(1, јануар 1936,

— U Bugarskoj su tvornice vunenih trikotaža i pamučnih proizvoda došle u vrlo težak položaj. Samo u Gabrovu, centru bugarske tekstilne industrije, obustavila je od 1 januara o. S. rad 21 tekstilna tvornica.

— Стандард Оил Компани намерава да на Бахреинским острвима у Перзијском заливу где се дневно црпе 50 хиљ, буради сирове нафте, подигне рафинерију која ће прорадити у лето 1936 и дневно пречишћавати 20 хиљада буради.

- _ _- Шведска је 1935 имала принос шећерне репе "просечно 37 хиљ. кг. по хектару према 36,5 хиљ. у 1934. Просечни проценат шећера био је 17,5% према 16,4%. Сматра се да ће услед ових резултата кампање увоз шећера у 1936 бити непотребан и да ће, шта више, бити и знатног вишка домаће производње.

— Известитељ рударске комисије у француском парламенту тражио је увођење мснопола увоза калија, као и извоза калијева ђубрива. једино извов калијевих производа за индустријске сврхе био би донекле слободан. Држава би имала да пропише максималне цене.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U vezi, sa našim napisom »Više obzira prema izvozu« donosimo obaveštenje »Eildienstak po kome je vest o novom uređenju platnog prometa sa Nemačkom objavljen u »Politici« 2 o. m. u toj formi preuranjena. Tačno je prema »Eildienstu« samo to da su vođeni pregovori između Obračunske blagaine u Berlinu i Narodne banke koji, međutim, još nisu završeni.

— Poznati engleski industrijalac lord Riverdale rekao je u jednom predavanju da i Engleska smatra ukidanje restrikcija potrebnim, ako se želi ozdravljenje svetske privrede. Ipak bi ostali na snazi: protekcionizam u Vel. Britaniji, izvesna zaštita engleske poljoprivrede i težnje za uzajamnošću unutar Vel. Britanije. — U Italiji je zakonom stvoreno mesto državnog potsekretara za spolinu trgovinu i kontrolu deviza. On će biti neposredno pod nadzorom pretsednika vlade. Na potsekretarijat će preći delokrug Ureda za spoljnu trgovinu koji je bio u okviru Ministarstva korporacija i Glavnog deviznog ureda. Zadatak državnog potsekretara je da kontroliše izvoz, uvoz i raspodelu uvezenih dobara i da se stara o najcelishodnijoj upotrebi raspoloživih deviza.

— Engleska je odbila da da Mađarskoj iste carinske povlastice za živinu koje je dobila Jugoslavija na ime otštete za učestvovanje u sankcijama. Odbijanje je obrazloženo time što je povlastica Jugoslaviji data izuzetno na osnovu odluke Društva naroda.

— Активни клириншки салдо Чехословачке износио је 28 децембра 1935 према Југославији 81,8 мил. круна, Румунији 111,8 мил. круна, Италији 26,2 мил. круна итд.

— Стање наших клириншких салда било је 2 јануара следеће (у заградама подаци за дец. 1935): активни са Немачком 393,4 (382) мил. динара, Бугарском 0,2 (0,2), са Турском 1,0 (1,03); пасивни: са Швајцарском 10 мил. динара, Чехословачком 120 мил. . Француском 62 (61,7), Белгијом преко 6 мил. и Румунијом 9,7 мил. динара.

— Министарство финансија упутило је 3 0. м. распис свим царинарницама у коме их извештава да је привремени трговински споразум, закључен између наше државе и "Румуније 4 августа 1930 године, продужен до 30 јуна 1936 године.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 27

— Енглеска је за првих 11 месеци 1935 извезла за 16% више машина него за исто време у 1934. Вредност тога извоза већа је за 5,62 мил. фунти.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Engleska је zakonom uvela i osiguranje poljoprivrednih radnika za slučaj nezaposlenosti, prema izveštaju Beveridge-komisije iz god. 1934. Ovo se odnosi na oko 750 hilj. poljoprivrednih radnika od kojih je sada nezaposleno 71/a%. Nedeljni doprinos od 131/a pensa plaćaće po trećinu radnik, poslodavac i država. Pomoć će iznositi nedelino 14 šilinga, sa dodatkom od 7 šil. za ženu i 3 šil. za svako dete.

— Prema statistici engleskog Ureda za socijalno osiguranje porasli su celokupni izdaci Vel. Britanije u socijalne svrhe sa 262,5 mil. funti u 1924 na 445,5 (+ 70%) u 1932, dok su u 1934 bili opali na 436,5. Od toga otpadaju na pomoć nezaposlenima 48 mil. funti u 1924 prema 122,8 (+ 156%) u 1932 i 101,5 u 1934, a na građenje radničkih stanova 16,6 mil. funti u 1924, 42,3 (+ 155%) u 1932 i 44,8 u 1934.

— Austrija je oslobodila carine uvoz od 70 hilj. metr. centi raži koja će se kao zimska pomoć besplatno podeliti planinskim zemljama i nezaposlenim ili nezbrinutim poljoprivrednim radnicima u planinskim krajevima.

НОВЧАРСТВО

— Švajcarska banka Bank A. G. Leu & Co. tražila je i dobila od vlade moratorium za 3 meseca, izuzev tekuće kamate, kredite od strane banaka i nove poslove. Banka je bila, jako angažovana u hipotekarnom poslu; od zbira bilansa od 307 mil. šv. fr. 31 decembra 1934 g. otpadalo je 110 mil. na hipotekarne zajmove i 123 mil. na ostale dužnike, dok su likvidna sretstva (gotovina, potraživanje kod banaka, menice) bile relativno mala (53 mil.). Oko 1/3 bančinih sretstava bilo je plasirano u inostranstvu. Teškoće banke prouzrokovane su stalnim smanjenjem uloga na štednju, a prvenstveno dospećem njenih obligacija, koje nisu mogle biti obnovljene zbog nepoverenja švajcarskih kapitalista (opticaj obligacija je u toku 1935 g. зтаnjen za 50 miliona sa 134 miliona u 1934 godini na 86 miliona). Smanjenje obligacija bilo je praćeno пагаdovanjem ostalih pozicija pasive. Relativno kratak rok mo ratoriuma od 3 meseca (док је »Вазејег Вапк« dobila 2 god.) moglo bi se tumačiti kao povoljan znak. Ali da bi se imalo nade da će banka platiti svoje obaveze u roku od tri meseca, potrebno je poboljšanje prilika na tržištu hipoteka i nekretnina, za što nema mnogo izgleda.

— Između engleskih poverilaca industrijskog Kreditanstalta i države došlo je do sporazuma. Potraživanje engleske grupe iznosilo je 215 mil. šil. Država je bila obavezna da izdaje 41/=% obligacije. Po sadašnjem sporazumu, međutim, država će u gotovom platiti 60 mil. šil., a počevši od 1937 g. kroz 20 godina 2 mil. šil. godišnje. Sporazum stupiće na snagu, ako ga prihvate 75% imalaca obligacija u što se ne sumnja.

— Златна резерва талијанске Народне банке која је према последњем извештају (20 октобра пр. г.) износила 65,6 мил. фунти стерлинга, цени се сада на 20 мил. фунти.

— Према мишљењу финансијског одбора Друштва народа Бугарска треба да сиизи покриће својих новчаница од 33:/2% на 25%. Ова ће мера служити томе да се извозницима дувана могу отворити потребни кредити и уопште фаворизовању спољне трговине.

Англо-Ччехословачка та Кра ниивеа Ио је ди пне oca NIC Филијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

" Рачун Петанске штедионице, Београд 51005,

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,