Народно благостање

11. јануар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 19

Проф. д-р Александар Билимовић

ПРОБЛЕМ САНАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕ

У »Ме или већа Шећевз Атсћу« изашао је чланак претседника Међународне трговинске коморе Репfener van Vlissingen- -a O „SCMNOBHMa 32 HHTeHS3HBHF. iy светску привреду“.

Писац констатује рапидно опадање светске ме- _

Бународне трговине које се изражава у овим бројевима: Опсег Вредност у злату Цене 1929 100 100 100 1931 86 58. 68 1932 74 39 53 1933 76 35 47 1934 78 34 44

Ако допунимо наведене бројеве југословенским подацима, добићемо овакве бројеве:

Извоз Увоз Опсег Вредност Опсег. Вредност 1929 100 100 109 100. 1931 62 61 68 63 1932 45 34 53 38 1933 55 43 48 38 1934 - 67 49 52 47.

(Ogi: светске индустриске продукције И

пораст незапослености у истим годинама виде се.

из ових бројева:

Индустриска продукција (1925/29—100) Незапосленост

Укупно Готовароба Сиров. (1929—100) 1929 112 112 11 100 1931 89 89 92 253 1932 78 15). 81 291 1933 88 69. | 30. | 24 1934 95 9. + 91. (221

Ако упоредимо опадање међународне трговине |

и производње, видимо да је прва опала много више него друга.

Занимљиви су подаци О регионалној подели

светске међународне трговине (у %% целокупне светске трговине):

Европа _ Америка Азија · Африка Аустралија 1890 13,2 14,3 3 | 200 OJ | 1913 61,0 21,6 115 3,5 2,4 1929 52,8 25,1 15:00 3,9 2,6 1934 55,8 18,8 15. 6,1 2,8

Већ пре рата улога Европе је падала, а после рата процес деевропејизације светске привреде је још више напредовао; последња криза је само унеколико обуставила пораст улоге Америке, док улога Азије, Африке и Аустралије расте и даље. |

Опадање светске трговине има дубок структурелни карактер. Његови узроци су: 1) индустријализација држава — продуцената сировина и реаграризација индустриских држава, 2) промене у куповној снази појединих производних грана и 3)

велике промене у платном билансу главних трговинских држава.

Индустријализација аграрних и колонијалних држава види се из релативног пораста извоза готове робе из ових држава (у %% целокупног извоза):

Бразилија Janag Холандска Индија 1929 0,37 52,8 2,4 1931 0,64 56,7. 3,8 1933 2,04 64,5 3,9

За Југославију навешћемо ове бројеве извоза и увоза готове робе (у %% целокупног извоза и увоза):

Извоз Увоз

1929 8,68 71,28 1931 12 74,16 1933 6,73 67,95 1934 7,03 66,39

Нагло релативно опадање увоза готове робе сведочи о томе да се и аграрна Југославија полагано индустријализује.

"Реаграризација индустриских држава види се из ових бројева релативног опадања увоза живе стоке и предмета за храну и пиће (у %% целокуп-

ног увоза) у Немачку и Италију:

Немачка Италија 1929 29,5 23,0 1931 30,1 27,4 1933 26,5 17,4 1934 24,7 14,7

Други узрок структурелног опадања међународне трговине лежи у томе што су дохотци ин- · дустриског становништва расли брже него они аграрног и што су мање трпели од кризе. То се

"види из ових података о надницама (1929—100):

· САД. Канада Данска. Пољска Мађарска Пољопривреда

1929 190... 100 100 100 100 1931. 69 70 96 88 12: 1939 | 47 52 94 70(1932) 47

| Индустрија, сасбраћај и др. 1929 100 100 100 100 100 1931 95 98 101 93 95 1933 82 90 100 78 84 1934 | _ 96 91 100 47 —

(Ове маказе између доходака пољопривредног и индустриског становништва смањиле су куповну снагу аграрних држава и њихов увоз из индустри-

ских, а у исто време смањиле су и тражњу инду-

стриске робе од стране аграрног становништва у унутрашњости појединих држава, што је још повећало тешкоће индустрије и смањило увоз индустриских држава.