Народно благостање

Страна 20

Трећи узрок опадања међународне трговине лежи у наглом преокрету у платним билансима држава-кредитора и држава-дужница. Најважније су промене у односима између С.А. Д., Немачке, Француске и Енглеске.

С. А. Д. су пре рата увозиле велике износе капитала и инвестирале их у пољопривреду и индустрију, те су већ ради отплаћивања увезених капитала имале врло активан трговински биланс. После рата оне су се претвориле у државу поверилаца и рентијера. Због тога би морале у исто време претворити свој активни трговински биланс у пасиван. Али проширена производња изискивала је продају и извоз. Дошло је до великог парадокса да држава-кредитор годинама има и активан трговински и активан биланс капитала. Последица је била да су се милијарде које су притицале из Европе на име амортизације дугова, камата и политичких плаћања, уколико се нису враћале у Европу, трошиле за интензификацију производње и берзанску спекулацију. Међутим, државе-дужнице постајале су све сиромашније и морале су предузимати мере ради заштите своје валуте.

Француска је после рата ојачала свој положај кредитора примањем великих политичких плаћања, али вишак свога платног биланса није инвестирала, него га је претварала у злато и тезауриргла. Тиме је постала другим средиштем привредних поремећаја, иако на други начин него С. А. Д. Немачка је после рата постала од државе-кредитора држава-дужница, али је до 1930 г. имала пасиван трговински биланс, а своје обавезе покривала је искључиво иностраним кредитима, што је опет донело привредне поремећаје, Енглеска, најзад, остала је држава-кредитор и рентијер. Али баш као кредитор прва је осетила последице тога што државе-дужнице нису могле вршити своју дужност плаћања и први ударац кризе погодио је енглеску валуту (1981).

Промене у платним билансима ове четири државе приказује ова таблица:

Би | 5 || 54 | SG Ba, 55 O 9505 še 552 558 ŠON JJ ia 5“ Би SO O o 5 га => 59 o С..А. Д. (мил. долара) 1908/13 +480,0 —595,0 72,3 12,7 1927/29 +512,3 +40,3 + 102,0 —654,6 1931/33 83,3 +69,0 1112 7 =-265,0 Немачка (мил. марака) 1908/13 —1470,0 +1520,0 —200,0 +150,0 1927/29 —1438,3 —1863,3 —-104,7 +3406,3 1931/33 +1499,7 —1050,0 +811,0 —1260,7 Француска (мил. франака) 1908/13 —816,0 +2628,0 +48,0 —1860,0 1927/29 —247174,0 +13447,7 — 48457 —6128,0 1931/33 —10610,0 62423. 125440 +.16911,7 Енглеска (мил. ф. стерл.) 1908/13 —152,0 +32%0 — 0,5 —170,5 1927/29 = 3738,7 · +4176,0 2,3 —104,6 1931/33 —319,7 +265,0 — 8,7 +1134

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 2

· Д., које су постале највећим кредитором у историји, захтевају плаћање дугова, али само у злату и девизама. Међутим, као што признаје државни потсекретар Ртапсв В. Зауге, све залихе злата у свету нису довољне да се плате у злату сви дугови. Плаћање пак робом С. А. Д. неће, те су због тога чак и повисиле своју царинску тарифу (тарифа Рогапеу—Мс Ситбет 1922 г. и особито тарифа Наумеу—5тоо! 1930 г.). Царински приходи у %% вредности увоза износили су: 1913 г. — 17,7%, 1929 г. — 13,5%, 1983 г. — 19,8% и 1984 г. — 17,7%. Европске и ваневропске државе-дужнице су се браниле и такође су све (осим Јапана) повисиле увозне тарифе (царински приходи у %% вредности увоза):

Немачка Француска Енглеска —: Италија. 1913 6,3 9,2 5,4 11,3 1933 255 15,8 28,6 20,6 1934 25,8 16,4 21,5 21

У Југославији царински приходи (у %% вредности увоза) расли су до 1932 г., а од ове године унеколико опадају:

1919—— 2,30% 1930——21,51% 1922 1150 1932 2588 , 1925 18,06 ,, 1933 71,46, 1028: 2035 1034 — 18,41,

Државе-дужнице нису могле да плаћају своје дугове; отуда с почетка као дефанзивно, а после као офанзивно оружје: контрола девиза, трансферни мораториј, депресијација новца, проблем златног стандарда, и најзад клириншки уговори и контингентирање увоза. Настао је хаос у међународним односима; дошло је до колебања валута, дизања царина, смањивања контингената, замрзнутих кредита и опште привредне несигурности, из које се као нови привредни идеал дигла идеја аутаркије.

Уколико се још врши емисија капитала, то бива само у сопственој земљи или у властитим колонијама; емисија за иноземство нестало је због несигурности. Ево бројева (у мил. домаће валуте и у %%):

Британска G: A. JE Холандска Империја

тузем. инозем, тузем. инозем. тузем. инозем 1929: апсолутно 94198 762,9 3167 2474 2138 84,3

у %% 92,5 7,5. 563 ! 49% 30,9 19,0 1934: апсолутно 1419,5 — 261, — Мт 31 у %% 100,0 =" 1000 == 9719. 2,1

Унутрашња емисија повећава унутрашњу производњу оне робе, која се пре тога увозила из иностранства. То је први корак ка аутаркији. Наведене промене у платним билансима повећавају значај трговинског биланса. Отуда тежња држава да га активирају. То је други корак у истом правцу. На тај начин садашњи развитак индустрије води пропасти спољне трговине.

Због наведених структурелних промена повратак у предратно стање није могућ. Према пишчевом мишљењу излаз је у успостављању међународне поделе рада на новој бази. Велике државе-кредитори морају пристати на то да примају дугове и друга плаћања у роби и услугама. Зато треба снизити увозне царине и задовољити се пасивним трговинским билансом. Резултат би било: повећање извоза из држава-дужница, отплаћивање њихових