Народно благостање

13, јануар 1934.

536,6 мил. дин. на 5641 мил. дин. Сигурно да је овај знатни пораст и због урачунавања камате. Промет је био 5,3 милиарде дин. од чега 49.09% без готовине.

= (О раду великих енглеских банака у прошлој години већ су објављени први извештаји. Барклеј банка је постигла добитак од 1.60 према 1.57 мил. фунти у прошлој години, Мартенсова банка 0.65 према 0.64 мил. фунти, дивиденду су обе исплатиле као и прошле год. 14%. Од дисконтних банака Александрова је поделила дивиденду од 19%, а Национална и Унион дисконтна банка од 20%.

У привреду су банке уложиле 36 мил. фунти мање него 1932 г., свега 737 мил. фунти. Кредитна камата је износила 4:ј,% према 5% У 1932 г. Просечни годишњи менични портфељ је био 360 према 300 мил. фунти у 1932 т. Главница је порасла за 150 мил, на 569 мил. фунти. Отписи на сумњива потраживања су били мањи, а послови девизама и ефектима већи него у 1932 г. Камате на улоге су у провинцији пале са'2ј на Грфа у Лондону на ,%.

EKONOMSKA POLITIKA

— Risila je spremila drugi petogodišnji plan, koji ima za cilj da realnu nadnicu i potrošnju podigne za Ја до iri puta. Na kraju ovoga plana (теђа да bude završeno izgrađivanje sovjetske privrede. Godišnja industrijska proizvodnja ireba da dostigne vrednost od 103 milijarde rubalja (prema cenama 1926 i 1927), dok je u poslednjoj godini prvog 5 godišnjeg plana iznosila 43 milijarde rubalja. Poljoprivredna proizvodnja i stočarstvo freba da budu dvostruko povećani. Naročita pažnja biće posvećena izgradnji saobraćajne mreže i sretstava. Postavljen je cilj da na kraju ovog drugog petgodišnjeg plana nepismenost mora: da iščezne. Privredni program za ovu godinu predviđa: povećanje proizvodnje teške industrije za 21%, proizvodnje električne struje sa 19 milijardi kVvČ., proširenje kulture industrijskih biljaka, naročito pamuka, lana i šećerne repe, podizanje 540 novih traktorskih stanica, povećanje brojnog stanja fraktora za 42%. -

— Претседник и генерални секретар Међународне трговинске коморе у Паризу упутили су новогодишњи апел преставницима привреде свих држава на свету у коме доносе да оживљење привреде, које се у последњим месецима 'опажа зависи од влада, али и од енергије и разумевања привредних кругова свих држава. Настојања за што већом аутаркијом се морају узети у обзир, читав низ питања се више не може решавати на застареле начине. Привреда мора пратити нове идеје, дали су добре, исправне и спроведиве. Неуспеси влада иза толико међународних конференција, па и последње Лондонске, нагоне међународне привредне организације да свој рад за међународни споразум тим више појачају и-наставе у интересу целине.

SOĆIJALNA POLITIKA

— Zagrebačko udruženje za individualno vaspitanje omladine uputilo je opštini u Zagrebu predlog, u kome traži da se centralizuie sav humani i dobrotvorni rad, osnivanjem: „Socijalne radne zajednice za grad Zagreb”, koja bi proučavala so-

· cijalne politike, potpomagala privatnu inicijativu, brinula se o podeli pomoći, prikupljala statističke podatke, određivala ciljeve karitativnoga rada itd.

— Socijalni otsek zagrebačke opštine, prema ocenama i svojoj kartoteci ceni broj nezaposlenih radnika u Zagrebu na 8000, dok su ustanove socijalnog osiguranja i radničke sindikalne organizacije nadležnima predali podatke da ih ima 4.710. „Hrvatska straža”, donoseći ovu vest, tvrdi da „Suzor” daje uvek manji broj nezaposlenih, nego što je u stvari.

— Američkom kongresu podnet je na odobrenje predlog, da: se odredi suma: od 100 mil. dolara, koja bi se upotrebila za hitne vanredne pomoći.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 43

— Amerikanci sti izmislili otiginalan način da stvofe posao za nezaposlene arhitekte, koje je teško pogodila kriza отадеvinske delainosti. Ministar unutrašnjih poslova Нагоја Ајк5 одlučio je, da se osnuje „National Advisory Committees” sa zadatkom da izradi plan za jedno veliko istorijsko delo o američkom građevinarstvu. Na izradi ove monografije treba da bude uposleno 1200 arhitekta.

— Белгијски министар индустрије и рада Исакер одржао је предавање о великим тешкоћама, које белгијска влада има са незапосленим радницима. Број незапослених износи 287.000, држава је преузела бригу за њих од општина и издала у 1930 г. 40 мил., 1931 г. 435 мил., 1932 г. 1 милијарду, а у 1933 г. 1.400 мил. франака. Предузете су мере да се државни издаци смање појачаном контролом незапослених, повећањем приноса за осигурање против незапослености и додељивањем помоћи само онима, који су у највећој нужди. Г. Исакер је изјавио да је политиком јавних радова немогуће све незапослене упослити. ;

KOMUNALNA POLITIKA — Budžet Skoplia za 1934 god. iznosi 22.350 hilj. din. ı veći je od prošlogodišnjeg za 4.647 hili. dinara.

ове су корице за 1932 год. „Мародног

Блегостањеа“

као и додатка

TOO

[OT

„Анализа Биланса“

Цена је комаду 12.— динера, а обе

— — — — 25.— динара. от FSR HI А БН АНТА Ел Вина 2 TRGOVINSKA POLITIKA — Uskoro će otpočeti trgovinski pregovori između Austrije i Bugarske. Posle Nemačke, Austrija ie najbolii kupac bugarskih poljoprivrednih proizvoda, pa će, ovom prilikom, nastojati da obezbedi što. šire mogućnosti i povoljnije uslove izvozu svojih proizvoda u Bugarsku. Ла prvih 11 meseci 1933 Austrija. je uvezla iz Bugarske za 272.71 mil. leva, dok njen uvoz U Bugarsku iznosi jedva 50%. ____Tiranski list „Besa”, povodom nove albanske Trgovinske politike, piše da je ista pozdravljena od svih albanskih privrednika.

JAVNE FINANSIJE

— Austrijski budžet za ovu godinu stavljen je na snagu putem uredbe. Prihodi su predviđeni 1913.7, a rashodi 1912.9 mil. šil. Prema budžetu 1933 prihodi su smanjeni za 15.2, a rashodi za 71.8 mil. šil.

— 28 februara ističe nemački sporazum o odlaganju bplaćanja, koji se tiče kredita u iznosu od 2 i po milijarde mk. Ovaj kredit iznosio je pre godinu 3.8 milijarde mk., a jula 1931 god. 6.3 milijardi mk. Znatan deo ovog smanjenja ima se pripisati depresijaciji stranih valuta. Poverioci su za 5 februar sazvani na predkonferenciju.

— U cilju budžetskih ušteda rumunska vlada odlučila je da ukine autonomnu režiju, čije će poslove preduzeti direkcije nadležnih ministarstava .

— Prema pisanju stranih listova kneževina Monako. namerava da tuži američkom sudu državu Misisipi za neodgova-– ranje obavezama prema zajmovima od 1831 i 1838, čiji je ukupan iznos 7 mil. dolara. Ukamaćenje ovih zajmova prestalo je 1841