Народно благостање

Страна 44

god. Parlamenat države Misisipi jednim dodatkom ustavu 1875 god. oglasio je plaćanje ovih zajmova protivzakonitim. Pitanje pravovaljanosti ove odredbe može se, prema saveznom ustaYu, pokrenuti samo pred najvišim sudom, ali jedan takav proces ne može da povede privatno lice, već država. Stoga su privatnici, posednici obligacija ovih zajmova poklonili iste državi Monaku koja treba da povede proces. -

— Dug Sovjetske Rusije Nemačkoj za liferacije na početku ove godine iznos:o je 685 mil. maraka.

— Француско удружење поседника румунских рентних папира постигло је са румунским Министром финансија споразум „по коме ће се за купоне чији је рок исплате био 1 окт. 1933 год. исплатити 25% њихове вредности, после одбитка тражбина француске државе. Слично ће се поступити и са купонима, чији је рок исплате 1 јан. 1934. Крајем јануара ће доћи преставници поверилаца у Румунију да испитају могућности плаћања, а тек иза тога ће се започети преговори за закључење коначног споразума о начину плаћања.

— Финансијско стање Мађарске се у новембру прошле

године знатно поправило. Државни приходи су били за 24.6.

мил. пенга већи од издатака.

— 25 januara 1934 godine ističe rok u kome porteri naših, inostranih -obligacija, koji optiraju za plaćanje u internim dinarima, imaju prezentirati n Beogradu sve kupone koji su ska= „dirali pre 26 jula 1933 godine.

SAOBRAĆAJ

— Broj registrovanih automobila a Zagrebu opao je sa 1780 (od čega 464 teretna) u 1931 god. na 1450 (od čega 404 teretna) u 1932 god. U toku 1933 god. odjavljeno je još 120, a prema zagrebačkim listovima krajem god.ne i ovih dana odjavljeno je još oko 200 automobila.

— Prošle godine u Sjedinjenim Američkim Državama proizvedeno je 368.000 putničkin i 373.000 teretnih automob.la. 25% više nego u 1932.

— Između Štutgarta i Ulma pristupiće se izgrađivanju prve linije za auto železnicu, čiji će troškovi izneti 40 mil. mk.

— Posle Turina, sada je u Milanu učinjena proba sa popločavanjem ulica gumom, koja je dala dobre rezultate za sve vrste uličnog saobraćaja.

— Загребачке „Новости' доносе да је у Београду по званичном саопштењу отказано за идућу годину 800 аутомобила; у Марибору 50. ;

КЕСА 1 КОМЈОМКТОКВА

— Sekretar američke Radničke federacije Grem izjavio je, da je broj nezaposlenih u novembru i decembru znatno porastao. Broj nezaposlenih u novembrti cenio se na 10.702.000.

— U privatnim i zadružnim klanicama u Danskoj, u 1933, zaklano je 6.3 mil. kom. svinja prema 7.5 ml. kom. u 1932.

— Savez atstrijskih pekara uputio je memorandum vladi tražeći da zabrani fabrikama hleba proizvodnju sitnog peciva.

— Немачки народни доходак је, према процени државног статистичког уреда, износио у 1929 г. 76.1; 1093 n. 57.15 1932 г. 46.5 и првој половини 1933 г. 22.4 милијарде марака. Највећи је после рата био у 1929 г. У 1932 г. највише су пали приходи од капитала, за 25.7%, на 2.25 милијарди марака. Разлог је законско регулисање снижења камата. Највише пад дохотка погодио је наднице и плате. У 1932 према 1931 опадање износи 20.7% или 6.9 милијарди марака, те су оне износиле свега 26.2 милијарде марака. У првој половини 1933 је приход од надница смањен за 3,6% а од капитала 1.1%.

— У Грчкој се опажа побољшање привредних прилика. На берзи су курсеви свих вредносних папира скочили према децембру 1932 г. за 150%. Грчка Народна банка је 1928 г. располагала са 264 мил. швајц. франака. Напуштањем злат-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _.

Бр. 3

ног важења та је сума опала до краја 1932 на 72, али се до краја новембра 1933 попела на 130 мил. швајц. франака. Покриће у злату и девизама је 1928 износило 53.67%, У дец, 1932 19.58%, а у новембру 1933 се повећало на 37.25%. И трговински биланс се стално побољшава. Увоз је био већи од извоза у 1931 год. 4623; 1932 г. 2356, а за првих 9 месеци 1933 г. 1.100 мил. драхми. Привредни кругови се надају, да ће појачаном индустријализацијом земље моћи покрити домаће потребе и извозити индустријске продукте, =

— Енглеско министарство рада објављује да је 18 дец. 1933 г. било 2,224.074 осигураних незапослених радника, за пола милиона мање него у исто време прошле године. Међу њима је било 54%, који су имали право на помоћ, јер су били мање од три месеца незапослени. 25% је више од године дана незапослено.

— Због великих пореза у Данској је знатно опала потрошња пива. Целокупни промет у прошлој години је износио 38 мил. круна, а од тога је за порезе плаћено 13.5 мил. круна. _

— У Данској је незапосленост почела нагло расти и у пољопривреди, а нарочито у сточарству. Узрок зато је опадање извоза у Енглеску, те се број незапослених само У тој грани привреде попео на 50.000.

— БНентрални одбор за помагање незапослених радника износи да у Београду има 6000 незапослених радника.

— Према подацима Окружнога уреда за осигурање радника у Љубљани, било је прошле године у Дравскј бановини осигураних 75.564 (за 2.090 мање него у претходној години), од чега: 46.800 мушких (мање 2.490) и 28.750 женских (више 400). Боловало је 1.807 или 21% (више 73). Просечна осигурана надница износила је 23,23 дин. (према 1932 г. за 1,15 дин. мање) и то: за мушке 26,27 дин. И женске 18,29 дин. Целокупна осигурана надница 1,755.500 дин. (према 1932 г. за 137.600 дин. мање). Број осигураних износио је: 1923 г. 73.000; 1924 г. 74.333; 1925 г. 72.800; 1926 г. 75.325; 1927 г. 82.540; 1928 г. 88.930; 1929 г. 94.030; 1930 г. 97.690; 1931 г. 91.850; 1932 г. 77.630 и 1933 г. 75.560. Пораст је до 1930 г., а од тада стално опадање броја осигураних, које до 1933 г. износи за 22.125 радника, односно

22,6%. Осигурана надница је, такође расла до 1930 г. (са

20,55 дин. у 1923 г на 26,45 у 1930 г., а од тада до данас стално опадала.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava: и

13. јанчаг: Егапсизко-бграка Industrija Cementa i uglja, Beograd (vanredan).

14. јапшаг: Нојеј-Репајоп Запајогј Ресше 4. d., Sušak.

28. jansar: Prespanska Privredna banka a. d., Bitolj.

11. februar: Požarevačka Trgovačka banka, Požarevac.

15. febraar: Kruševačka Zadruga, Kruševac.

18. februar: Kruševačka banka a. d., Kruševac. — Akcionarsko društvo „Demokrat” u Beogradu.

21, februar: Ohridska Trgovačka banka a. d., Ohrid.

25. februar: Užička kreditna zadruga, Užice.

"Trgovački registar: у

„Krivaja” šumska industrija prije Eisler i Ortlieb u Zavidoviću upis likv:dacije društva i upis postavljenih likvidatora: Dr-a Milana Ulmanskog, Vase RHistića, Nikole šašića, Dušana Budisavljevića, Hidajeta Arnautovića, Petra Taletova, Alije Hadžića ! Пт-а Мџапа Макапса. — „Текзја" а. а. га teksulnu proizvodnju, Zagreb upis novo izabranog člana ravnateljstva Lea Souvana. — Podružnica Prve Hrvatske štedionice u Sušaku upis Milorada Smokvine kao upravitelja Podružnice. — „Čakovačka međimurska štedionica d. d. u Čakovcu” upis novo izabranog