Народно благостање

Страна 51

20. јануар 1934. |

V. Bajkić

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ.

TALIJANSKO-AUSTRISKO-MADJARSKI

CARINSII SAVEZ |

__— Џ зуебозн пајпоуцев јибовјоуепајко -(аНјапекоб Форипзков sporazuma —V|

I Stoka i devo pod novim ге тог.

Celokupna naša štampa donela je važnije carinske stavove na: stoku i stočne proizvode u Italiju, zaključene najnovijim dopunskim sporazumom k {ugoslovensko-italijanskom trgovinskom ugovoru od 14 jula 1924 godine. Potpunosti radi i mi ćemo ih doneti u najkraćoj Iormi. Carina na volove, krave, bikove i junad ulivrdjena je 85 Hra na 100 kg. (koja će važiti tek sa početkom od šestog meseca od dana kad bude ovaj sporazum stupio na snagu; za prva 4 meseca važiće carina od 70 lira, a petog meseca 80 lira). Za telad su predvidjene dve vrste carina i fo: za ona ispod 300 kg. 105 lira (a prelazna, kao gore, 87 i 100 lira). A za ona iznad 300 kg. od komada 90 lira (72 i 83 prelazna)). Na sveže meso: utvrđena je саппа па 200 Шта од 100 Ка.: za živu živimu 150, a zaklanu 190 lira.

Kad je Italija noiificirala našoj vladi prošle godine nameru da postojeće trgovinske sporazume s nama revidira, mi smo bili veoma iznenadjeni. Moglo je biti još govora O reviziji carina na drvo, koja još nije dostigla čimborašku visinu; ali što se tiče carina na stoku, kod nje ie i sama pomisao na povećanje bila fantastična. Za роvećanje tih carina nije postojao nikakav razlog ni u njihovoj visini, kao ni u razviću uvoza stoke u Italiju. Što se tiče visine postojećih carina, koja |e utvrdjena dopunskim sporazumom .od aprila 1932 godine, a Која је stupila na snagu, ako se ne varamo, u jesen 1932 godine, ona je preko svake mere velika. Može se reći da je Italija' carinske stavove па stoku, utvrdjene ugovorom 1924 godine, udesefostručila u: 1932 godini. Niko ne može po· теб; da su dole te talilanske carine bile relativno niske, ali se isto tako ne može poreći ni to da su one od jednom došle u red najviših u Evropi. Primera radi navodimo samo carinu ta rogatu marvu, koja je iznosila por komadu. 350 lira. Ako uzmemo da је prosečna težina naše rogate. marve, koja se uvozi u Italiju, 650 kg. po komad, onda izlazi da ie carina bila 53 lire od. 100 kg. žive пеге „а to je deset puta više no pre toga. Iznenadno udesetostručenje carinskog stava pretstavlja iednu od najvećih retkosti u carinskoj politici čak i u doba autarkije. 53 lire pretstavljajuu 40—60% vrednosti robe kod nas na tržištu. Ako se pri tome i svi ostali troškovi stave па teret proizvođača, što је često slučaj, onda ije jasno da |e današnja carina već prohibitivna. Ona je u ostalom imala svoje katastrofalno dejstvo na па5 12702, stoke u Italiju, kao što ćemo malo dalje videti. Pa ipak je Italia povećala carine, na primer, ma rogaftu тагуџ та. 60:4%. | o

Nemogućno je ni zamisliti da ovako visoki carinski stav ne smanji uvoz, naročito kad se radi o jednom artiklu koji ne samo da nije monopolskoov karaktera, već je u hiperprodukciji. ;

Ovde onde se čuju glasovi da je Italija morala ponovo pristupiti povećanju carina zbog toga što one nisu imale dovolian odjek na razviće stočarsiva u Italiji. Nama nije poznato, kako su se kretale cene stoke i sto-

čnih proizvoda u Italiji, ali znamo. da su one li poslednje dve godine u svima zemljama jako pale. Ali ono Što znamo, to je kako se kretao uvoz u Italiju. A on je silno opao:: tako ukupan uvoz rogate marve u 1930 godini u набји iznosio je 265.702 komada; u 1931 god. 175.852 i 1032 81.467. Mi na brzu ruku nismo mogli naći po-

·datke za 1933 godinu, ali unapred znamo da o kakvom

povraćaju uvoza na visinu 1930. godine ne može biti ni govora. Ovakvo stropoštavanje uvoza (70%) je revolucionarno. Neverovafno je da ono, nije moglo da dejstvuiče · na povećanje cena stoke u Jtaliji. To je povećanje moglo. izostati samo u dva slučaja: ili Si cene stoke u inostran– stvu pale u istoj meri u kojoj je smanjen uvoz u Italiju, ili da je talijanska proizvodnja skočila u istoj meti, ili i manje, a u kome je slučaju talijanska potrošnja, morala pasti. | O

Najveći uvoznik u Italiju rogate marve bila |e Francuska. Naši čitaoci se sećaju trgovinsko-političkih peripetija izmedju Italije i Francuske pre dve do tri godine,

koje malo što nisu dovele do carinskog rata. Sukob jč bio neizbežan usled jačanja protekcionizma u obema.ze-.

mljama. Srećom se svršilo bez carinskog rata, a Italija

«от prilikom stoprocentino ostvarila svoju nameri One: ·

mogućenja uvoza rogate marve iz Francuske. Od ukup- nog uvoza rogate marve u Italiju 1920 godine skoro 60% je padalo na Francusku; u 1932 godini Francuska - · je uvezla зуеса 64 Котада!!

U našim novinama se piše kako je 1932 godine !talija inaugurisala „stočnu borbu”, pošto ie srećno хаугšila „žitnu”. Italija je stočnu borbu otpočela još pre pet godina. Glavna bitka dobijena je onemoSšućenjem uvoza rogate marve iz Francuske, šve ostalo: je sporedno. Posle

ovako kolosalnog uspeha u stočnom protekcionizmu Ita-

lija ne može da tvrdi da ta rijena politika nije odjeknula na njezinom stočarstvu. Nemogućno je da je od 1920=

.1932 god. potrošnja rogate marve opala za 180:000

komada, mnogo je verovatnije da je unutrašnje tržište uspelo da poktiva jedan deo foga manika uvoza. | Ova kratka analiza visihe sadašrijih carina na stokiı i stočne proizvode u Italiji i kretanje tivoza dokazuju tvrdjenje da Italija nije imala povoda da pristupa роnovnom povećanju carina. Pa kad |e ipak to učinila, nameće nam se pitanje: zašto je to uradila? Bečki časopis. „Die Borze” donosi u broju od 11 januara t. e. jedno Saopštenje pod naslovom „Udevetostručenje talijanske: carine na drvo”, koje glasi: ww M „Čitava {e senzacija da je novi preferencijalni SpO-

·razum izmedju Italije i Austrije stupio 1 januata па

snagu, ali bez njeeovog najvažnijeg dela, onog koji sc odnosi na sporazum o:uvozu drva, koji obuhvata trideset hiljada vagona pod vrlo povolinim preferencijalom. Kaošto saznajemo, to odlaganje stupanja na snagu OVOS SDOrazuma ne dolazi usled novog nesporazuma izmedju Italije i Austrije, već na protiv usled želje Italije da celoku- pan uvoz drveta po mogućstvu prenese na Austriju. Na.

talijanskom tržištu drva najjači su liferanti Rusija, A~”