Народно благостање

Страна 52 НАРОДНО strija i Jugoslavija. Jugoslavija je činila pretstavke u Rimu zbog preferencijala, koji je Italija dala Austriji. Medjutim, Italija nalazi da preterencijal nije zadovoljavajući za Austriju samo zbog toga što ona ima najniže carine na drvo ai Evropi, naime od jedne lire od 100 kilograma. Prema tome je preferencijal od 50 čentezima ostajao bez dejstva. Zbog toga Halija sad pregovara sa raznim državama, sa kojima ima vezan carinski stav za drvo, radi povećanja istoga i to za 9 puta tj. na 9 lira. Na taj način preferencijal Austrije biće vrlo dejstvitelan, jer će iznositi 4.50 lire, a to je 45% smanjenja normalnog stava. Malija smatra da će do sredine februara Ovi pregovori biti privedeni kraju i da će onda moći nov preferencijal Austriji da stupi na snagu.” Izgleda da [05 ima ljudi u Evropi, pa i kod nas, koji preferencijalni odnos izmedju Italije, Austrije i Magjarske ne smatraju za preferencijal, već za nekakav ugovor o kreditnim privilegijama. Istina je da ti ugovori nose tai naslov, ali mi smo, mnogo puta napomenuli da naslov ne odgovara sadržini. To |e sporazum o preferencijalu čija je sadržina do dahas nepoznata. On može da ima dva oblika: ili da uvoznik рјаса celu carinu a oprošteni deo kreditiran je izvoznoj državi isto kao što ie preferencijalni ugovor izmedju nas i Čehoslovačke ma žito; ili da uvoznik plaća pri uvozu smanjeni preferencijalnu carinu, kao što je SpOrazum o žitu izmedju nas i Austrije. Sasvim |e svejedno . koji je oblik. Lako je mogućno da Talijani, Austrijanci i Madjari praktikuiu prvi oblik, da bi mogli da ga паzovu sporazumom o kreditnom povlašćenju. U ostalom u ovom gornjem napisu, koji smo izvadili iz časopisa „Die Borze”, jasno izlazi sadržina tog tako zvanog kredimog ugovora. Ona se sastoji naprosto ti smanjenjti carine od 9 lira do 4.50 lice, To je preterencijal.

Mi smo mislili da Italila nije imala namere da povećava: carine na drvo. Sad pak vidimo da Italija Driprema ogromno povećanje, ali isključivo u cilju da pomogne Austriju. Za poslednje 4 год те Jugoslavija i Austrija su зе ufrkivale u uvozu drva u Haliju. Svaka od njih uvozila ie izmedju 30 i 35 hiljada vagona. Mi smo održali naš kontingent iz ranijih godina po cenu strahovitos smanjenja madnica i preduzimačke dobiti. Već u celoj 1033 godini Austriia je uživala dva preferenciiala pri uvozu drva u Italiu: carinski od 50% i saobraćajno-farifski. Posle najnovije izmene naš uvoz drva се дос! и рнате. Istina talijanski uvoz је mnogo veći no što je austrijski kontingent, koji je utvrdjen na: 30 hiliada vagona. Ali i za višak preko toga Austrija će imati preferenci|al u podvozu, koji mi nemamo, ako se ui opšfe pri carini od 9 lira, koja će važini i za Austriju za preko 30 hiliada vagona, dopušta još uvoz drvefa u Ifaliiu. Pri tome podvlačimo da austrijski kontingent od 30 hiljada vagona čitamo w austrijskim novinama. Dali ie on toliki ili veći službeno se ne zna. Možda zna{u naši indusfrijalci drveta, koji su u {ednoi zajedničkoi cenfralno-evropskoj organizaciji s Austrijom. Ali ie isto tako mogućnoi da preferencijal bude i mnogo veći, ier ie celokupan fai trgovinski ugovor izmedju Italije i Austrije državna (ајпа.

II Nove koncesije Mađarskoj i Austriji.

Mi smo se zadržali na ovome slučaju sa drvetom iz dva razloga: prvo zbog toga, što, kad se govori o našim trgovinskim odnosima sa Italijom i trgovinskom režimu, onda stoka i drvo dolaze u obzir kao predmeti našeg izvoza, a drugo zbog toga, što pitanje preferencijala igra takodje vrlo važnu ulogu i za stoku, stočne i druge proizvode.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 4

1 Madjarska uživa za svoj uvoz stoke u Italiju ргеjerencija! čiji je iznos takođe nepoznat. Kako je taj preferencijal dejstvovao u 1932 godini najbolje će nam pokazati sledeća statistika:

Talijanski uvoz goveda

Od toga Ukupni uvoz Iz Jugoslavije Iz Mađarske kom. kom. kom.

1929 265.100 60.191 29.937 1930 265.633 110.641 77.064 1931 | 175.852 83.588 44.474 1932 81.467 29.345 38.242

Mađarski izvoz goveda

Ukupno U Italiju kom. kom. 1929 89.179 33.849 1930 166.772 92.620 1931 101.259 | 47.190 1932 51.888 38.242 1933 70.000 Izvoz rogate marve iz Jugoslavije Ukupno kom.

1929 112.000

1930. 132.000

1931 109.000

1932 47.000

1933 70.000 (?)

Gornje tablice pokazuju nam kretanje ukupnog uvoza rogate marve u Italiju i učešće Jugoslavije i Madjarske u istom od 1920 godine. Kao što smo već videli, uvoz u Italiju rapidno opada.

Nemamo poda{ke za 1933 godinu, ali |e uvoz sva– kako; veći no u 1932 god. Ukupan izvoz rogate marve iz Jugoslavije pada od 132 hiljade u 1930 na 70 hiljada u 1933 godini, a u Madjarskoj od 166,7 hiliada na 70 hiljada. Pad madjarskog izvoza je dakle nešto slabiji no jugoslovenski. Šlo se tiče učešća obeju država u talijanskom uvozu, kod Jugoslavije opada od 110 hili. u 1930 na 30 hiliada u 1032, a madjarski od 77 hilj. u 1930 na 38 hilj. u 1932. Pošto je u 1933 skočio izvoz goveda kako iz Jugoslavije tako i iz Mađarske, to je lako mogućno da se je povećalo i njihovo učešće u talijanskom uvozu, ali suu nama citre nepoznate. Uostalom i uporedjenje od 1920 do 1930 god. pokazuje da od 1930 сод. počinje naglo da raste mađarski udeo, a da opada jugoslovenski. Dok je jugoslovenski bio sve do 1032 za polovinu i više veći od mađarskog, dotle u 1032 madjarski prevazilazi jugoslovenski. Očigledno |ugoslovenski uvoz rogate marve opada dok iz Madjarske raste. Pa kalko proces izgleda: nije bio dovolino brz to se novim ugovorom hoće da ubrza. |

Iz dosadanje analize izlazi da Italija pristupa reviziji carinskih stavova na stoku i drvo ne iz razloga „stočne borbe”, jer je taj akt svršen još u 1932. godini (ukoliko se tiče stoke, a što se tiče drveta oi kakvoj zaštiti domaće drvene industrije u Italiji ne može biti ni govora, pošto ona u opšte te industrije nema ili ima vrlo malo, kao i Madjarska). Najnovijim povišenjem ca-

_ rinskih stavova Italija produžava svoju politiku koju smo

mi u broju 38 (1933 god.) nazvali politikom carinskog saveza izmedju Italije, Austrije i Madjarske. Možda ie tada, kad smo, mi prve prelerencijalne ugovore izmedju Italije, Madjarske i Austrije nazvali carinskim savezom,