Народно благостање

| 20, јануар 1934.

зједијћ 6 godina godišnji minimum se kreće: za četiri godine 'u januaru, za jednu u februaru i jednu u martu, a maksimum od · avgusta do novembra. Te sezonske variacije kreću se od 50 do 100 ЕШ ада (1928—29 god. iznose 100 hilj.; 1930 god. 70; 1931

god. 80; 1932 сод. 50 1 1933 god. (10 meseci), 70 hilj.). Naj-

_ veće su u 10928—29 god., a пајтапје и 1932 god. To je розје- dica zaposlenja u poslovima sezonskog karaktera (građevinska · delatnost, podizanje puteva itd.). Prema ovome izlazi da se - broj osiguranih uvek snižava ı mesecima januar-mart, pa 10 _ možemo očekivati i u ovoj godini. Januar je mesec kad je broj · nezaposlenih nazveći, pa sledstveno ı najteži za radničko zbri= пјауапје.

Mi smo u prošloj godini doneli nekoliko različitih procena broja nezaposlenih kod nas, od kojih nijedan nije siguran. “Koliki- je broj nezaposlenih i da li je bio u drugoj polovini 1930 god., kad je zabeležen maksimum osiguranih ne znamo; ali од Тада do danas broj osiguran h opao je za 100 hiljada. Prema iome broj nezaposlenih od kraja 1930 god. do danas porastao je za 100 hiljada 1. |. svaki 6 radnik ostao |e bez posla, kad sč izuzmu sezonska variranja.

Prema jednom grafičkom prikazu koji je izradio Okružni ured za Osiguranje radnika u Ljubljani, od septembra 1930 god. do aprila 1032 год. зм oktužni uredi i privatne bolesničke blagajne zajedno izgubile su 99,2 hilj. osiguranih članova, odnosno 16%. U objašnjenju se dalje kaže da tu nisu uračunati: sezonski radnici (oko 100 hiljada), rudari (60 hiliada) i poljoprivredni radnici, a pri tom bi |oš trebalo uze{i U ODZIT prirodni prirast radništva zbog povećanja stanovništva i druge radnike kao iseljenike, koji su se vratili kući, apsolvente škola i sl. Broj parcijalno nezaposienih je veći hego totalno nezaposlenih. Znači, da je broj nezaposlenih u prvoj polovini 1932 god. iznosio, izuzimajući One zaposlene u poljoprivredi, najmanje 260—300 hiljada. To je na svakih 6 zaposlenih 3. nezaposlena radnika. Ovde ne treba ispustiti iz vida činjenicu, da poslednjih godina poljoprivredni radnici sve više dolaze da traže posla u gradovima, prvenstveno velikim, bilo da ga ne mogu naći na selu, gde je sezonski, bilo da beže od vrlo niske nadnice za poljoprivredne poslove, te povećavaju armiju nezaposlenih varoških radnika. Tako na pr. u Beogradu najveći broj nezaposlenih radnika, koji traže posla |esu seljaci, ne samo iz bliže okoline, nego i iz drugih krajeva, pa i пајида јела (Like, Povardaria itd.).

Prema pomenutom grafikonu, do aprila 1932 god. пајviše je opao broi osiguranih kod Okružnog ureda u Banja Luci (za. 13,3. hil|., odnosno 48%), zatim osečkog (za 19,9 hilj., odnosno 33%), sarajevskog (za 10,7 hili. odnosno 33%), kariovačkog (4,1 hil|. i 27%), skoplianskog (8 hilj. i 26%), velikobečkerečkog (6,5 hili. i 26%), splitskog (4,6 hilj. i 21%), ljubljanskog (17,5 hili. i 18%), niškog (4,8 hilj. i 18%), зотborskog (2 hili. i 13%). Kod subotičkog, tuzlanskog, zagrc· bačkog, sušačkog i beogradskog pad se kreće od 1 do 9%, lok ie kod novosadskog i dubrovačkog porast od 1 do 3%. Nezaposlenost je, prema «оте, najveća na feritoriji onih ureda, koji imaju drvnu industriju.

U 1933 god. (za prvih 10 meseci) prosečni broj Oosigiranih je u opadanju i on je prema 1932 god. manji za 15 hiljada. Do oktobra, u odnosu prema istom mesecu 1932 сод., бгој

osiguranih je u svim mesecima manij; ali u oktobru je veći Ze

5 ада песо и istom mesecu 1932 сод., а za 7 hiljada, nego

u septembru. Prema najnovijem mesečnom izveštaju Središnjeg .

ureda, to se povećanje odnosi jedino na ženske članove, zaposlene u ftekstilnoj industriji i kućnim poslovima.

| Ovai pad broja osiguranih do oktobra u prvom je redu posledica smanjenja zaposlenja u građevinskoj industriji, koja zaposluje manje oko 14 hiljada radnika, od čega Zagreb i Be-

ograd oko 7 hiljada, Zatim je pad kod proizvodnje cigle 1 се~

_ НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ

Страна 55

menta, stolarskih i bravarskih zanata, gradnje željeznica, puteva,

industrije duvana. i soli. Porast pokazuju tekstilna industrija. za G hiliada radnika, na prvom mestu u Sloveniji, zatim šumska industrija u Bosni, za 4 hilj. radnika.

Broj nezaposlenih je u porastu i u OVOJ godini, s jedne strane pridolaskom poljoprivrednih radnika sa sela, a s druge strane izbacivanjem iz procesa proizvodnje radnika u drugim privrednim granama.

Европска штампа је последњих месеци писала врло неповољно. о Рузвелу ми ње говом програму. Привредно | побољшање је приказивала као привидно, о програму је писала да нема јасан циљ, док су извештаји о јачању опозиције били нарочито опширни. Према њима је изгледало да ће се Рузвелт на конгресу наћи у незгодном положају. Међутим, десило се супротно. Обе његове посланице су примљене и на конгресу и у земљи са одобравањем. Изгледа да ће се испунити његова очекивања и да ће му конгрес овога пута дати већа овлашћења него лане. Његов положај је чврст као и пре, то је прво што пада у очи после отварања конгреса. |

Из садржаја Рузвелтових посланица са привредног становишта су упадљиве три тачке. Прва је његова изјава 0 реформи привредног система. Нова економска политика тако је изјавио Рузвелт — не сме бити пролазна мера за оживљавање коњунктуре него пут за трајно преуређење садањег друштвеног система. Не сме више бити: прекомерног повећања индустријских предузећа, пољопривредних производа и сировина, искоришћавања потрошача од монопола произвођача, дечјег рада, искоришћавања радника и шпекулације са туђим новцем. Истина, то захтева ограничење личне слободе, али је због тога грађанин заштићен од искоришћавања. Баш ове мисли су нашле најбољи одјек и на конгресу и у земљи. Са њима је Рузвелт придобио за себе велике масе становништва, нарочито радничке и. малих поседника. Све су оне против одржавања слободног капиталистичког система, Симпатије ових маса су важније него опозиција о којој пише европска штампа, која није јединствена, већ састављена из супротних струја. Банке траже да се валута одмах стабилизује, а фармери противно — HHфлацију. Индустрија је против подизања надница, државне контроле цена и производње.

Од ових привредних рефорама, које ће се по свој прилици постепено остваривати, много актуелнија је изјава Рузвелтова у буџетској посланици о неодложним мерама за оживљавање коњунктуре. У нормалним приликама би она изазвала запрепашћење. Он је изјавио отворено, да пре 1036 г. нема намеру да уравнотежи буџет. Редовни и ван“ редни издатци за текућу буџетску годину, која траје до 30 јуна 1934, захтевају 9.403 мил. долара, а приходи ће износити само 3.260 мил. долара. Дефицит ће бити 6.143. мил. долара, заједно са дефицитом из прошле године 7,3 милијарди долара. У буџцетској години 1934/35 се рачуна са новим дефицитом од 2 милијарде долара. Ове огромне суме треба покрити зајмовима, а пошто у следећим месецима долази рок исплате ранијих зајмова, то Рузвелт рачуна, да ће до краја јуна 0. г. бити потребна емисија државних бонова у износу од 11 милијарди долара. Амерички државни дуг ће убрзо порасти са 22 на 32 милијарде долара. Ванредни издатци су предвиђени за следеће главне позиције: јавни радови 2.010 мил. долара, државна гаранција за осигурање депозита 150. мил., спровођење пољопривредног програма 150 мил, а позиција за Рефико износи 4.000 мил. долара. Сем ове последње, издатци за остале повиције су

· реализације кредита које је конгрес раније одобрио. Тако

је за јавне радове било одобрено 3 милијарде, али је од тога