Народно благостање
Орана 54 НАРОДНО :
· скоро никаквог оптерећења за потрошача, с обзиром на _ могуће уштеде при куповини и транспорту.
Завођење монополисаног увоза не би имало за по"уследицу протест трговаца колонијалиста, „што је напоменуто имају сталне потешкоће око набавке девиза, а и због тога, што би трговина у земљи била потпуно слободна. Сва разлика између садањег и новог стања била би у томе, што би трговци имали једног лиферанта.
| Ни евентуално поскупљење овог артикла (у колико би "оно. наступило што у главноме зависи од тога, за колико
__Се цена коштања жели да повиси) —- не би могло имати _ за последицу протест потрошача. — Кафа је артикал, који у главноме консумира градско становништво. Евентуално
_ повишење цена претстављало би за прве неосетно поскуп-.
_љење овог артикла — који се не може назвати нужном на"мирницом — док за друге не би уопште долазило у обзир.
·__ Место сваког даљег аргумента у прилог ове тезе при-
мећујемо, да је Немачка монополизирала увоз кукуруза и да.
се исти артикал у тој држави продаје у детаљној трговини
о
по цени 3 пута скоро вишој од цене у продукционим зем-
љама. Потрошач се у Немачкој не буни против тога и ако је кукуруз артикал који служи за сасвим друге сврхе него кафа.
Према изложеном, овај артикал пружио би монополисаноме 'увознику један годишњи приход од 25,000.000динара. Са овом сумом могла би се извести интервенција
на 5000 вагона пшенице по дин. 20— за 100 кгр. и.
на 15000 вагона кукуруза по дин. 10— за 100 кгр.
· или би се цела сума могла употребити само за један арти"кал, према томе каква је жетва испала, односно где је интервенција нужнија.
| Набавка и плаћање кафе: У погледу количине набавака могло би се обављати тако, да се закључци врше три пута у години и то сваки закључак за ! ј8 приближне годишње потребе, односно за ону количину која би омогућила јевтин подвоз као директна пошиљка. Свака партија купљене робе имала би се упутити и то: одговарајућа коли-
чина за једно наше пристаниште на Јадрану преко којег се данас увоз највећим делом обавља, одакле би се имали снабдевати крајеви према којима то пристаниште најбоље гравитира; један део. преко Солуна за Скопље и Јужну Србију;
пошто они, као ·
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 4
један део преко Браиле ради реекспедиције Дунавом за Београд и његову околину. — У свима тим центрима постоје одговарајућа стоваришта, која би се имала употребити за смештај робе и са којих би се имала обављати продаја у земљи,
Контрола целокупног рада била би веома једноставна,
пошто се ради о артиклу код кога је довољна контрола при
увозу, па да се спрече евентуални покушаји злоупотребе.
Плаћање: у нормалним приликама овај се артикал трговао са кредитом од 60—90 дана. Није искључена могућност, да једна установа с оружјем у руци, које се зове монопол, оствари при куповини много боље YOOBG пла-. ћања него што је то узуелно.
Према нашем мишљењу, интервенција са којом би требало одмах почети, макар само за квантум од 5000 вагона гшенице, допринела би знатном побољшању опште ситуације. Ако би се та интервенција спровела на бази веће
" откупне цене за 20 динара преко светског паритета, кошта-
ла би око 10,000.000— динара. На супрот томе користи из једне овакве акције од много већег су значаја. Прва последица ове интервенције било би делимично умањење постоуећег извозног вишка, чији би се притисак на домаћим пијацама у знатној мери осећао и тако допринело учвршћивању. тржишне ситуације. Домаћи млинови имали би разлога да активније купују, те би тиме и количине намењене домаћој потреби по бољим ценама прешле из руке произвођача у конзум. У времену док би трајао откуп ове количине од 5000 вагона за извоз, домаћи конзум би за то време откупио од произвођача најмање 15—20.000 вагона, што значи, да би произвођач и ту количину уновчио по бољој цени. Извозом ових 5000 вагона ситуација би се знатно олакшала и догађаји идућег. пролећа могли би се много мирније очекивати, Ако на пролеће наступи опште побољшање ситуације, у том случају даља интервенција може много лакше да уследи него ако до тог времена није ништа извежено. Међутим, ако целокупан извозни вишак остане до пролећа у земљи, ситуација може да буде опасна и критична нарочито онда, ако се изгледи за продају у иностранству погоршају, а истовремено изгледи на нову жетву буду обећавали добру родну годину. Таква једна ситуација с пролећа имала би за последицу јачу понуду робе од стране произвођача и проузроковала би рапидан пад цене.
BS BE 68 BU
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Po našem socijalnom zakonodavstvu svaki zaposleni radnik i privatni nameštenik mora biti na vreme prijavljen i odjavljen kod Središnjeg ureda za osiguranje radnika ili bratinske blagajne. Za privatne namešfenike poslove osiguranja vrše još i tri privatne bolesničke blagajne a u sklopu Središnjeg ureda. U osustvu statistike o zaposlenosti, brojno stanje osiguranih kod ovih ustanova jeste najbolje merilo za | kretanje zaposlenosti radnika kod nas. .njemi oceniti i kretanje nezaposlenosti radnika, kao i kretanje broja radnika u pojedinim privrednim granama, fe na taj način i njihovo stanje. _Brol 5 radnika i nameštenika код Згеф јео ureda za osiguranje radnika iznosio je prosečno: 1923 god. - 430,1 Нади; 1924 оод. 459,5: 1925 сод. 466,6; 1926 god. 474,6; 1927 god. 511,5; 1928 god. 565,8; 1920 god. 605,1; 1930 god. 631,1; 1931 cod. 600,2; 1932 god. 537,2 i 1933. god. (za 10 meseci) 541,8 hiljada prema 554,5 za :isto vreme u 1032 god).
Koliko {e nezaposlenih radnika kod nas?
osiguranih
Donekle možemo po.
Znači broj osiguranih je do 1930 god. stalno rastao kad dostiže maksimum: Od 1923 vod. do kraja 1930 god. porast "iznosi prosečno za 112 hiljada, odnosno 25,7%. Najbrži je porast u 1927 i 1928 god. Od 1930 god. broj osiguranih je počeo da opada, naročito u 1932 00 a nastavljen je i u 1933 god. ali u neznatnom obimu. Od 1930 god. do kraja 1932 god. on ie opao prosečno za 04 hili., odnosho 17,6%. Dok je u prvom реriodu za osam godina porast iznosio 112 hiljada, ili 25,76, dotle je u drugom „орадапје зато za dve godine iznelo 94 hilj. ili 17,6%. U 1933 god. opadanje je nastavljeno, ali usporenim tempom (oko 15 hiljada prema 1932 god.). Ako poosledamo kretanje broja osiguranih po mesecima za poslednjih 6 gcodina, vidimo da je maksimum dostignut u septembru 1930 god. sa 655 hiliada, a minimum u januaru 1933. vod. sa 482,5 hili. osiguranika, što je razlika za 172,5 hilj., odnosno 26%. Za ovaj period od 6 godina jedino-se u prva tri meseća 1933 god. broj osiguranih spustio _ 500 hiliada. Znatna su i NILA varitanja broja osiguranih. та ро-