Народно благостање

Страна 86

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Naša rudarska i #орошсагзка proizvodnja dostiže najnižu lačku u 1932 g. Međutim, u prošloj godini je porasl proizvodЗете nja kod svih grana, izuzimajući _ uagljarsku. Porast je veći kod rudarske nego kod topioničarske _ proizvodnje. Proizvodnja gvozdene i bakarne rude se podvyostručila, a to je slučaj i sa sirovim gvožđem. Porastao je i = -прћоу зау02.

Mrki ugalj i lignit su najvažnije grane naše rudarske proizvodnje. Mrki ugalj stoji na prvom mestu (sa 70—80%) 'о4 ukupne ugljarske proizvodnje, zat.m lignit (15—20%) i kameni ugalj (4—10%). Mrki ugalj i lignit imaju postepeni porası proizvodnje do 1929 g. (a kameni do 1928 g.), od tada pad. Kod "lignita je izvesno poboljšanje u 1932 g. Za poslednjih 6 godina proizvodnja se kretala:

Stalno pogoršavanje u našoj ugljarskoj proizvodnji

uglja mrkog i kamenog -| tona : (9 meseci) - 28 29 30 31 32 33 4,022.957 4,578.143 4,179.503 3,929.333 3,536.385 2,265.995 1,028.378 1,128.794 1.096.676 1,033.519 1,115.115. 650.340

Od 1929 g. do 1932 g. opala: je proizvodnja mrkog i kame-

nog uglja za 1,041.758 tona, odnosno 20%, i lignita za 13.680

tona, odnosno 1,2%; a u 1933 g. (9 meseci) prema istom peri-

odu 1932 godine, kod mrkog uglja je smanjenje za 300.376 tona,

___oOdnosno 11,5% i lignita za 45.297 tona, odnosno 6,5%. Znači da je proizvodnja uglja opala za trećinu, a lignita u mnogo manjoj _ meri. A prema podacima Saveza rudarskih i topioničkih preduzeća u 1932 g. su i zalihe iznosile oko 10%. od proizvodnje.

- Slovenački rudnici uglja (trbovljanski) daju preko trećinu proizvodnje uglja. U prvom polugođu 1933 g., prema istom periodu 1932 g. njihova proizvodnja je pala sa 634.504 tone na

_ 553.503 tone t.j. za 81.091, odnosno, 13% i od 1929 g. za 48%.

kao i liferacije državi. Međutim, u drugom polugođu položaj -

___slovenačkih rudnžka postaje znatno povoljniji, jer se proizvodnja _ povećala: i za juli—- KOoktobar 1933 g. je samo 9 hilj. tona manja

_ nego u istom periodu 1932 g., a za to vreme porasla je prodaja

_ državnim Žželeznicama i nešto industriji (dok je izvoz Opao), te je to i razlog za povećanje proizvodnje i ako ne veliko. Proizvodnja rudnika u drugim krajevima je i dalje u znatnom opadanju,” a najjače bosanskih .

Izvoz uglja i ligni.a je neznaatn prema uvozu kamenog uglja, koksa i antracita. Ali su + uvoz i izvoz u opadanju. Izvoz mrkog uglja pao. je sa 32.7000 tona u 1931 g. na 10.500 tona u 1932 g. a lignita sa 53 hilj. tona na 47 hilj. tona.

; Uvoz fosilnih goriva (koksa, kamenog uglja i antracita) je od 1926 do 1929 g. u porastu (1926 g. 440.529 tona u vredno'sti 199,24 mil. din.; 1927 g: 449.206 tona i 165,30 mil. din.; 1928 g.: 531.126 tona i 190,37 mil. din., i 1929 g.: 663,98 mil. din.), a od tada do danas rapidno opada. (1930 g.: 583.737 t. i 198.06

= mil .din.; 1931 g.: 450.169 t. i 136,88 mil. din.; 1932 g.: 354.252 t:i 95,78 mil. din.). Od 1929 с. do 1932 g. pad iznosi 309.731 “tonu odnosno 46%. Za prvih 9 meseci 1933 g. uvoz iznosi 202.828

: t. i 62,84 mil .dm., te je za 10% manji nego u istom periodu 1932 godine .

I cene uglja su se kretale u istom pravcu kao i proizvodnje "ik uvoza. Prema izveštaju Saveza rudarskih i topioničkih preduzeća sadašnje cene uglja na privatnom tržištu iznose Samo 85%, a kod nabavke državnih željeznica 75% cena iz 1029 g. Prema Narodnoj banci, cene mrkog uglja (oraha) su u porastu do polovine 1930 g., a od tada opadaju. 1029 g. iznose prosečno 197,5 din. po met. centi; 1930 g. 206,87 d.; 1931 g. 188,13 d,; 1932. 0.

Како bi bilo, kad bismo za-

180,8 d. i za prvih 9 meseci 1933 g. 161,1 din., ti. za 36,4. din. (18.88%) manje nego u 1929 g., a pad je najveći u 1933 godinmi. Kod ligni.a opadaju tek od 1931 g. Prosečno iznose 1929 8.

116,73 din.; 1930 g. 125,92 d.; 1031 g. 114,50 din.; 1932 g.

100,95 а. 1 га 9 mesect 1943 2. 85,85 din. tj. za 30,88 din. (20,5%).

Mi uvozimo fosi.na goriva sa većim brojem kalorija. Znatno smanjenje uvoza od 1929 g. je usled opadanja potrošnje i Zamene antracita i uglja sa domaćim; dok je uvoz кокза, koji se

upotrebljava u topioničkoj industriji prema 1929 g. čak u po-

rastu (sa ]40 hilj. tona u 1929 g. na 153 hili ft. u 1932 2.). Prema izveštaju Saveza, rudarskih i topioničkih preduzeća, od domaće proizvodnje ugija, Skoro polovina otpada na potrošnju železničkog saobraćaja, a druga polovina na ostala saobraćajna sredstva, indusirju i kućnu potrošnju. Poslednj.h godina smanjuje se potrošnja u svim pomenutim granam4d, ali najjače kod Željeznica. Hernan aas io ee=== | |)vc su Stvari, koje pitanje kave u poslednje vreme stavljaju na dnevni red i nameću se mere Za njegovo rešenje. Prvo, sve češće Таја коуапје Кауе за 5итоgatima, koje je opravdano sa zdravstvenoga, ali ne i sa giedišta nelojalne konkurencije. Drugo, uacionalno-ekonomski. razlozi, zbog uvoza kave, koji pretstavlja znatnu poziciju.

Kava je sa fizioioškoga i zdravstvenoga .gledišva potpuno nepofrebna. namirnica. Po liberalnom shvatanju i u kvazi liberalnoj državi, svaki je prema svomič nahođenju određivao, koja mu je namirnica potrebna, a država se u to nije mešala. Sada pošto se nalazimo u autarkiji, što je naš urednik izneo u svome predavanju krajem prošle godine, država je primorana da preduzima takve dalekosežne mere, koje će zadirati i u obiasti, koje je kvazi liberana država smatrala kao privatne stvari pojedinaca. Do pojave sadašnje privredne depresije, proizvodnja kave. kao i oblasti njene potrošnje su stalno rasli. Na pr. u Francuskoj je po stanovniku potrošnja kave iznosila: 1830 g. 0,25 Ккрт.; 1880 2. 1,8 ког.; 1913 2. 3 Кет. 1 1925 а. 4 Ког. Роведпјћ godina smanjuje se potrošnja Što se vidi po gomilanju zaliha i merama koje preduzima Brazilija, na koju otpadaju skoro ?/s svetske proizvodnje kave. |

branili uvoz kave?

о н =

Uvoz kave u našu zemlju iznosio je u (опата: 1920 25. 4.042; 1921 с. 7.881; 1922 с. 8.026; 1923 8. 9.179; 1924 2. 8.338; 1925 с. 10.004; 1926 г. 9.301; 1927 8. 9.380; 1928 2. 9.612; 1929 «. 9.736; 1930 2. 9,142: 1931 2. 8.922; 1932 9.

6.940; i 1033 g. (za 10 meseci) 5.522 u vrednosti. hiljada dinara: 1920 g. 42.768; 1921 g. 60337; 1922 g. 140.6717; 1923 2. 212.778; 1924 о. 221.083;. 1925 g. 277.649; 1026. o. 235.918; 1927 g. 207.387; 1928 g. 225.404; 1929 g. 222.570; 1930 g. 132.454; 1931 g. 91.179; 1932 g. 81.403; 1933 g. (za 10 meseci) 65.485. - |

Uvoz kave po količinama se od 1926 g .do 1931 о. kretao oko 9 do 9,7 hiljada tona, a od tada stalno opada, naročito u 1932 g., kada pad iznosi prema, 1929 g. za 2. 796 liona ili 20%. U 1933 g. pad je prema 1932 g. neznatan.

Po vrednosti uvoz je već 1930 g. pao za 90.116 hilj. din. ili 40% prema 1929, a nastavljen je usporenim tempom i idućih godina. |

Ipak još uvek je uvoz kave jedna od većih pozicija, koja iznosi oko 3,5—4%: celokupnog uvoza. Znatno smanjenje uvoza” kave može da znači da se ona zamenjuje surogatima, od kojih imaju praktičnoga značaja: ječam, naut, cikorija, soja i smokva. Svi ovi surogati sa zdravstvenoga gledišta stoje ispred. kave,