Народно благостање

Страна 88 ВАРОДНО } возним премијама, било увођењем 10—15% девизне премије за извоз, који треба надокнадити одговарајућим мерама на увозне производе, сем увоза сировина као што предлаже план бившег министра финансија Др. Енглиша, који је на себе привукао највећу пажњу јавности. Сви планови полазе већином од тврђења да је ниво: цена у Чехословачкој већи него у иностранству. Она је истина хтела спроводити дефлациону политику, али није могла. То је, као што смо већ наговестили, велика заблуда. Правилно је само то, што утицај дефлационе политике на цене није потпуно деловао, јер је био ометен заштитном аграрном политиком, која је повећавала цене аграрних производа и моћи картела, који су успорили пад цена картелисане индустрије. Упркос томе је општи ниво цена ипак лао. Индекс цена на велико, према Државном статистичком уреду, је износио просечно у год. 1981: 107: 1932: 99. а у септембру и октобру 1933 год. 96. Ово непотпуно дејство дефлационе политике није главни узрок опадању извоза. То вреди само за извоз аграрних производа, који су како смо рекли заштићени. Сигурно то не вреди и за извоз картелисаних производа, јер је добро познато да у целом свету картелисана индустрија високе цене на домаћем тржишту искоришћује за спровођење демпинга. Главни разлог за опадање чехословачког извоза лежи у трговинској политици осталих држава, које ограничавају количину чехословачког извоза контингентима, клиринзима,

компензацијама ИТД. Чехословачка трговинска комора изра- .

чунала је да је тим мерама погођено 70% чехословачког извоза. |

Сасвим је јасно да због тога сви ови планови не могу имати много успеха. Они могу у најповољнијем случају вредети за 30% извоза, на који се горе наведене мере не односе, За план Др. Енглиша се међутим ни то не може рећи. Увођење девизних премија за извоз и њихово надокнађавање одговарајућим мерама на увоз не значи ништа друго него депресијација валуте. Ту не мења ништа име, које је Др. Енцлиш изабрао за свој план, јер је и он сам пре био присталица дефлационе политике и неће отворено да призна да је постао присталица инфлације валуте. Она доводи околишним путем до одговарајућег подизања нивоа цена на унутрашњем тржишту. Теорија девизних курсева још није оборена. Др. Енглиш то не признаје. Он мисли да је целокупни унутрашњи промет Чехословачке 10 пута већи од извоза. Ако се извоз олакша са 15% премијом, онда ће поскупљење цена у земљи износити само 1.5%. Он се код тога позивље на Енглеску, у којој, како он тврди, упркос јаке депресијације валуте, није порастао ниво цена. Ми мислимо да овај рачун није исправан. Тачно је, да у Енглеској није ниво цена порастао према одговарајућој депресијацији, али само због тога, што су цене у иностранству даље падале.

Кризу чехословачког извоза проузрокује, како смо већ нагласили, прелаз к аутаркији у оним земљама које купују чехословачку робу. Место, што Чехословачка изграђује планове који о томе не воде рачуна, било би боље да се позабави питањем како ће се прилагођавати аутаркији, којој и сама доприноси својом аграрном политиком, о чему бисмо могли доста писати. За то је сувишна депресијација валуте. Ми смо увек били противници дефлационе политике, али у земљама са златном валутом моеж се редефлација провести само међународним мерама.

= Досадање“ практичне мере _ нове америчке економске по-

Мера на шаксн литике — Нире — конценGK трисане су на непосредно

оживљење конјунктуре и то на основу теорије куповне снате. Према тој теорији оживљавање коњунктуре зависи од повећања куповне снаге широ-

БЛАГОСТ Albi

ких маса, нарочито радника. Повећање куповне снаге радни-

ка делује као импулс за повећање производње. Због тога је Шира прве практичне мере спроводила у области повећања

надница. Али, како ово није могло имати одмах за последицу и повећање броја упослених, то је Нира истовремено повела и акцију за смањење радног времена. О резултатима ове акције, нарочито у погледу упослења радника, скраћивања радног времена и повелања куповне снаге радника, саопштени су подаци на основу једне анкете спроведене у извесном броју предузећа.

До почетка децембра било је издато већ 150 кодова, који регулишу радно време, упосленост и наднице. Само специјалне индустријске гране остале су изван ових кодова, До краја фебруара биће издати закони и за њих. -

Према подацима U. S. Bureau.oi Labor Statislics HHдекс упослености, надница и радног времена у америчкој индустрији изгледа овако: -

"Јануар Јуни Септембар

Сума надница 100 120.4 148.9 Упосленост 100 111.0 130.6 Радних час. у недељи 100 113.6 96.3 Недељна зарада 100 107.9 111.9 Зарада по сату 100 98.1 120.4

Горњи преглед показује да је упосленост у септембру према јануару порасла за 30.6%. Највећи пораст показује сума исплаћених надница (48.9%) што је последица повећања производње. Повећање упослености и суме исплаћених надница долази највише од смањења радног времена, које у периоду јуни—септембар износи 1!5.3% и повећања часовне наднице (22.8%). Поменупа анкета која је извршена у држави Новој Енглеској и обухватила 364 индустријска предузећа „показује у октобру, према јуну, ове промене (изражене у процентима) :укупни број упослених радника порастао је за 21.3%, радних часова 2.2% сума исплаћених надница 28.4%, часовне зараде 25.6%, недељне зараде 5.9%, док се код недељног радног времена показује смањење од 15.6%. Као што се из овога види, насупрот великом порасту упослености, суме надница и часовне зараде, производни волумен, изражен у радним часовима, порастао је само за 2.2% као последица знатног смањења радне недеље (15.6%).

Друкчију слику пружа примена нове економске подитике у односу на намештенике. И овде углавном запажају се исте промене као и код радништва „али у мањем опсегу. Промене у периоду јуни-октобар процентуално изражене изгледају овако: број упослених намештеника повећао се за 8.1%, повећање радних часова износи 3.6%, суме исплаћених надница 11.8%, часовне зараде 7.9%, недељне зараде 34%, а 44% смањење радне недеље. Мање промене код намештеника тумаче се њиховим посебним положајем, који је био и раније знатно повољнији од онога радника.

Подаци анкете показују да је Мира постигла знатне резултате у области повећања упослености и куповне снаге радника. Америчка федерација рада у свом најновијем извештају наводи, да је применом нове економске политике упослено четири милиона радника или скоро 40% укупног броја незапослених у Америци. Куповна снага радника повећана је за 25—30%. Међутим, питање је колико је ово повећање допринело оживљавању коњунктре с обзиром на велики пораст производних грошкова, који су деловали на повећање цена. Као доказ да је дејство Нире у овом погледу било слабо наводе се следећи подаци анкете о кретању производње, уновчавања и залиха (април — 100):

Број фирми које су Производња Уновчавање Залихе

дале податке количине

136 125 68

Април 100 100 100 Мај -151.9 1481 95.4