Народно благостање
10. фебруар 1934.
В. Бајкић.
ПРОДАВНИЦЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ПРЕДУЗЕЋА
1 Појам „помоћни локал“ по Закону о радњама, ||| Закон о радњама штити општи, а не посебни интерес. —
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 99
— И Појам трговачког посла, ЈУ Ранг трго-
вине у модерној привреди. — УМ А сељак2
1 Појам „помоћни локал“ по Закону о радњама.
На конференцији трговачких удружења Савске бановине 15 октобра прошле године нападан је распис Министарства трговине и индустрије у коме се тврди, да сопствене продавнице индустријских предузећа нису трговачке радње, већ да носе карактеристику главне радње. Један од функционара једне од највећих професионалних организација тврдио је, на наше велико изненађење, да је тај распис противан духу Закона о радњама и да су због тога предузети кораци за његово опозивање. Колико је нама познато, он још није опозван, а уверени смо да неће ни бити упркос моћној интервенцији професионалној, из простог разлога, што је тај захтев апсурдан. Закон о радњама је јасно регулисао то питање у 58 132 и 133, у којем се говори о помоћним локалима (продавницама, пословницама, бироима и радионицама). Он је препизирао и недвосмислено регулисао отварање и одржавање таквих помоћних локала. То се нас сад овде "не тиче. Главно је, да је закон регулисао помоћни локал на тај начин, што га је одвојио од главне радње као засебну појаву и засебни појам. Пе Теве јава, дакле, то су две потпуно одвојене ствари: радња и њезин помоћни локал. Економски пак Закон о радњама је самим називом „помоћни локал“ такву једну радњу огласио за саставни део радње као што је то у осталом у животу. На тај начин закон је помоћни локал учинио идеалним делом главне радње, као што је то удео смесничара у непокретности и ортака у ортачкој радњи. Закон о радњама главне радње класифицира по њиховом предмету у занатске, трговачке, индустријске, грађевинске, електротехничке итд. Међутим између радње и њезиног помоћног локала сасвим је свеједно, дали постоји разлика у предмету њиховог рада. Чак је правило да постоји та разлика, то јест да се главна радња бави једним послом, а помоћни локал другим. Код нас се од стране појединих професионалних организација стално пропагира идеја, да је главна радња она која производи, а продавница она која продаје. Међутим врло је често обрнут случај, тј. да је помоћни локал онај који производи, а главни онај који продаје. На пример: код фабрике кофера у Београду главна радња само продаје, а помоћни локали су радионице. Сва правно релевантна саопштења врше се само преко главне радње, која продаје. Закон о радњама дакле не пита каква је разлика између предмета пословања помоћног локала и радње, којој он припада, већ у каквој су правној или економској вези они међу собом. Кадгод један локал припада сопственику већ постојеће радње и кад стоји економски у зависности од те радње, онда је увек то помоћни локал.
То је сасвим логично и јасно за свакога и у сагласности с оним што нам емпирија показује сваки ' дан. И због тога држимо да је потпуно умесно наше
горње тврђење, да је захтев, да продавница индустријског предузећа буде оглашена за самосталну трговачку радњу, апсурдан. У
11 Појам шрловачког посла,
По економском схватању трг. радња је предузеће, |
које мора да купи, да би могло после да прода. Ку- -
повина и продаја су битан услов за појам трговачке |
радње. Без претходне куповине и доцније продаје
нема трговачке радње. Задатак трговачке радње се.
дакле исцрпљује у продаји робе, која је пре тога купљена. Продавница пак само продаје, не купује.
Она обавља дакле само другу половину посла, коју.
.
мора да обави једно индустријско "предузеће, које се у погледу промета добара разликује од трговачког само толико, што добра која купи преради, па их тек онда даље продаје. И индустријско предузеће мора дакле прво да купи па онда да прода. Узгред буди
речено, продавница се битно разликује од филијале, јер ова има права да обавља самостално све оне Поз =: "слове које обавља и главна радња. Истина приликом _ протоколације филијале могу се извршити извесна |
ограничења круга послова, али правни домашај ака-
та филијале не може се ниуколико сузити. Са гледи-
шта, са кога проучавамо ово питање филијала прет- -
ставља један идеалан део главне радње, одвојен само територијално, док продавница претставља идеални део и по предмету посла. Не може продавница никада радити посао који ради главна радња: не може продавница куповати и продавати, јер кад. то чини, она "престаје бити продавница; она може само продавати робу, коју јој достави главна радња. |.
'ПТ Закон о радњама типипи опшши, а не посебни иншерес. | io
; Присталице егзотичног предлога, да се продав-
нице индустријских предузећа огласе за самосталне трговачке радње нису кицоши, ни сујетни, нити се
труде да образложе тај свој захтев, нити воде рачуна о томе, у којој мери је он подложан критици.
Јер да су иоле критични, они би поставили питање: по
ком основу захтевамо ми, да се продавнице само индустријских подузећа огласе за самосталне трго-
овог излази јасно, да овај предлог није чедо никакве идеологије, никаквог програматског гледишта на
једно конкретно питање из наше економске политике, _
већ да је потекао чисто из интереса. То нам утвр-
ђује још много јасније чињеница, да се из истих крутова чују још два предлога, који имају исти циљ, на-
име, да се онемогуће продавнице индустр. подузећа; један је захтев да се оне сасвим забране, а други,
да се порезују као такве, то јест као да су само- |
сталне трговачке радње. јер и горњи предлог има
| вачке радње, а не и оне занатских и трговачких. Из. >