Народно благостање

· 10. фебруар 1934.

водње у свету. Свуда је усвојена лозинка да тамо, где има бољих метода, но што су оне које практикује трговина, ова има да се уклони.

Истраживање је даље утврдило да код извесних артикала непосредан додир између произвоцача и потрошача смањује трошкове посредовања до 89%. Никад не би обућа у свету могла да постане тако јефтина, као што је, да није произвођач ступио у везу непосредно са потрошачима преко својих продавница. Индустријска обупа би данас била 34 50% скупља, да се служи и даље трговачким апаратом дистрибуције. То исто важи за конфекцију. Према томе индустријске продавнице су један од најјачих фактора смањења цена индустријских производа.

У А сељак7

И код нас је наступило једно велико померање у учешћу у социјалном продукту од стране појединих продукционих фактора и појединих привредних грана. Цене су фактор који одређује висину учешћа у социјалном продукту. Та неравномерност се огледа у тако званим маказама цена. Каже се да су извесне цене високе, а друге ниске. То нам роказују и сви индексни бројеви. Главне маказе код нас су: разлика између индустријских и пољопривредних цена. Те маказе треба затворити. У извесној мери се то може постили смањењем цена индустријских производа. То се може извести и рационализацијом дистрибуције. Код нас су за последње три године пале цене обуће и мушке конфекције у невероватном размеру. Обоје се има да припише великим делом непосредној вези између произвођача и потрошача, преко продавница индустријских предузећа.

БАРОДВО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 101

И баш онде, где смо успели да затворимо маказе између индустријских и пољопривредних производа,

(јер је ноторна ствар да су цене обући и мушкој конфекцији код нас пале јаче него цене пољопривредних производа), почињу поједини интересенти да траже, да се поново између потрошача и промизвођача углави посредник.

Поједине трговачке организације показују апсолутно неразумевање у заштити интереса свога сгалежа. Не може трговачки сталеж да се стави на супрот законима развића. Огромно је поље рада у промицању интереса трговачког реда, али је зато прва претпоставка добро схватити тај интерес. Jep ako се сва снага трговачког реда буде ангажовала у бор-

-би против неосвојених тврђава, онда ће само да се

изгуби. Задругарство на једној страни, индустријске продавнице на другој, претстављају две тврђаве на које се узалуд јуриша. А између тих двеју тврђава има врло много, лако пробојних фронтова. Уосталом потпуно је неосновано гледиште, да индустријске продавнице штете трговину. Врло је мали број артикала, који могу да постану предметом специјалних продавница произвођача. Ти су артикли играли малу улогу код трговаца, из простог разлога, што је потребу за тим артиклима пре тога подмирио такође произвођач, који није био можда индустријалац, кећ занатлија. Даље, та је потреба, док је артикал био скуп, била задовољавана за 70% мање но што је то сад случај. Полет тих стандардизираних артикала има главни узрок у огромном појефтињењу: што се код нас много више троши обуће у последње две године и много више мушког конфекционог одела. то долази у главном услед њиховог појефтињења. А ту је, као што рекосмо, продавница била решавајућа.

пеље 38,

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Imovne opšline su stvorene ul Imovne opštine traže soc;ja- Hrvatskoj i Slavoniji još 1871 g.

lLzaciju gubitaka kada su bivši graničarski puO _______kovi dobili Kao nagradu za svoju вввишаитисиесштттиаштештештиштЕа | cvraničarsku službu i šume. Svaki puk je od šume, koju je dobio u vlasništvo od države, obrazovao imovnu opštinu, koja je bila autonomna. Iz šuma su članovi imovnih opština u prvom redu podmirivali svoje роtrebe u građevnom i ogrevnom drvetu. Ostali prihodi od iskorišćavanja šuma su išli na pokrivanje režija za njihovo održavanje, na pošumijavanje itd., a višak prihoda za razne zajedničke potrebe. Ove velike kolektivne organizacije naslednika i potomaka bivših graničara imaju 432.784 hektara šume. Pravo uživanja su imali samo potomci graničara. Imovna opština je imala svoje skupštine, uprave itd., koje su raspolagale i upravljale zajedničkom imovinom.

Dok je konjunktura u drvnoj industriji bila povoljna, te su opš:ine nekako i prosperirale. Međutim kakav je način isko= rišćavanja nj hovih šuma bio vidi se najbolje po tome, što je deficit svih opština još u 1930 god. iznosio nešio preko 16 mil. dinara. Javnosti je još nepoznato kakvo je njihovo stanje danas. Izgleda, da se znatno pogoršalo, jer Su zatražile pomoć od drŽave za sanaciju. U predlozima za sanaciju one vide jedini izlaz u tome, da država preuzme imovne Wwpštine sa njhovim obavezama prema pravoužitnicima, a u naknadu za to, da se pravoužitničko pravo. protegne na sve stanovnike odnosnih kra-

милионима литара) овако: 1930 г. 16.7; 1931 г, 12,6; 1932

jeva. Drugim rečima, država ima da pokrije sve dosadanje gibitke imovnih opština.

Jedino pozitivno u predlozima za samaciju jeste ukla= njanje preostalog anahronizma, da stanovnici jednog mosta imaju prema jednoj, po prirodi zajedničkoj imovini kao što je šuma, ista prava. Međutim nameće se pilanje, da li je predlog imovnih opština za sanaciju danas uopšte ostvarljiv? U koliko bi i bio, pokušaj prebacivanja štete na leđa dražve, za loše poslovanje sa veiikom imovinom, zaista je simptomatičan. Nama izgleda da je najbolje da se taj preostali anahronizam prepusti svojoj sudbini,

OPE O er urrrr re Zr БЕРНЕ

У „Народнонм Благостању" писано је често пута о важности млека, а нарочито 0 потреби регулисања његове производње и продаје у ци-

Зеленашко искоришћава. ње произвођача млека

-љу потрошње. Нарочито је подвучен значај добре органи-

зације производње и расподеле млека с обзиром на веће градове као главне потрошаче. Док проблем те организације у Београду још увек стоји на мртвој тачци, у За-

гербу се у том погледу отишло даље, али још увек и за 1

данашње прилике премало напред. Према статистици 3за- ;

гребачког тржног надзорништва потрошња млека у Загребу <

напредује. За последње четири године она се кретала (у