Народно благостање

10, фебруар 1934.

од климатских прилика и хране. Принос по кошници може.

да достигне и до 35 кгр., а може да буде и свега неколико кгр. Скоро целокупна производња меда и воска се потроши у земљи. Извоз меда је незнатан и кретао се у периоду 1925-33 г. од 20 до 100 тона у вредности 300 хиљ. до 1,6 мил. дин. а восак је достизао највише 2 вагона. У две прошле године рапидно опада и скоро се губи. Међутим за исто време. увоз воска се кретао од 40—>20 тена у вредности ! до 2,1 мил дин. И он је такође у знатном опадању, али је стално претстављао бар за пола већу вредност од извоза. И код меда је пад цена скоро такав, као и код осталих ратарско-сточарских производа. Пре неколико година цене су се кретале изнад 15 дин. по кгр., а данас од 5—710 дин.

код произвођача. Код сељака произвођача вероватно је по-.

расла потрошња из разлога што се мед код истих све више употребљава место шећера, чија је цена знатно већа. А то се може очекивати у извесној мери и код градске потрошње. Изгледи за знатније повећање потрошње било меда, било воска не постоје. Стога даље квантитативно форсирање производње, пошто и садашња подмирује потребе конзума, имало би за последицу још јачи пад цена. Међутим, квалитативно побољшање производње меда, у колико то не би захтевало повећање капитала, било би потребно и корисно, нарочито у јужним пчеларским крајевима, где је пчеларење још у примитивном облику, као и у древним временима. Исто тако не постоје ни најмањи изгледи на повећање извоза меда и воска, а према развоју последњих година може чак да отпадне и онај незнатни досадањи извоз.

То се констатује и у Извештају Завода за унапређење спољне трговине.

Инж. Побегајло износи, да се преко 100 хиљада људи бави пчеларством. Међутим, тај је број превелик, Код нас према званичним подацима, као и оним, који су изнети у поменутим написима, има око 750 хиљада кошница. Према томе на свакога пчелара би дошло 7,5 кошница. На пчеларство са покретним саћима, отпада преко :/3 свих кошница. Не узимајући у обзир и чисто пчеларска газдинства, код којих број кошница често прелази и преко стотине, ови пчелари ретко имају тако мали број кошница. Просек је бар неколико пута већи, него што би излазио по рачуну г. По. бегајла. Исто тако и земљорадници— пчелари са кошницама, у којима су непокретна саћа немају тако мали број кошница. Просек је свакако мањи него што је код прве групе. И код једних и код других ретко има пчелара са 6—8 кошница.

O рентабилности се може говорити код комерциализираних газдинстава. У нашем пчеларству таквих је мали број. Као и у другим привредним гранама цена ће најјаче погодити баш ова газдинства Код осталих сељачких газдинстава може се само говорити о већој и мањој уносности пчеларске привредне гране. А при израчунавању рентабилитета правих пчеларских газдинстава морају се узети просечни приноси за дужи период и цене. При знатном паду цена, као и конкуренцији натурених газдинстава, не може бити ни приближно такве рентабилности какву су је претставили у горњим написима.

Прошле _ године ситуација тшенице била је очајна. Велике залихе притискивале су на цене и ове су после нове жетве почеле катастрофално да падају. Увозничке европске земље, које су имале одличну жетву, почеле су са увођењем житних режима за подржавање цена, али су сретства била недовољна. Најтеже су биле погођене дунавске извозне земље, које нису имале скоро никаквих изгледа на извоз. У таквој ситуацији склопљен је Лондонски житни споразум о коме смо ми у своје

Побољшање изгледа за пшеницу

арена тНРриНЕ ЕНИ Па ПЕТЕ

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

државе извознице обавезале су се на смањење засејаних

Страна 103

време опширно писали. Овим споразумом, поред осталога,

површина, што би временом имало да допринесе ликвидацији постојећих залиха, које су последњих година све више притискивале на цене. Ценећи важност овога факта ми смо били међу првима који су поздравили Лондонски житни споразум као нову етапу у решавању питања пшенице. При томе, пошли смо од чињенице, да ће државе потписнице споразума лојално извршити примљене обавезе.

Ових дана је у Лондону заседавао Комитет претставника извозних земаља пшенице, који је испитивао положај међународног тржишта и изгледе на развој прилика у овој години. На основу података о исходу прошлогодишње светске жетве утврђено је да ће иста бити недовољна за покриће светске потрошње, другим речима да ће ове године, после неколико година сталног пораста, наступити смањење залиха. Овај преокрет изазвале су знатно смањене жетве у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Аустралији. Жетва. Сједињених Америчких Држава износи 14.1

мил. тона или 3.26 мил. тона мање него ли у 1932. Канад-

"ска жетва била је 7.3 према 12.2 мил. тона у прошлој го-

дини. Жетва у Аустралији, према прошлогодишњој, подбацила је за 1.5 мил. тона (6.2 мил. тона). У ове три државе овогодишња жетва била је мања од прошлогодишње за 16.96 мил. тона, а то је знатно више но што износи вишак преко нормалне жетве у Аргентини и Европи.

Целокупни извозни вишак светске жетве у 1933-34 износи 15.69 мил. тона, а потребе увозних земаља процењују се на 1849 мил. тона. То значи, да ће у 1933/34 поред целокупног овогодишњег извозног вишка бити утрошено и 2.80 мил. старих залиха, које износе 17.73 мил. тона. Према томе, залихе би се уочи нове жетве имале смањити на 14.93 мил. тона или за 15.8%. На случај да дође до већих продаја земљама Далеког Истока, залихе ће се смањити још више.

У односу на европске земље Комитет је утврдио, да

„је одлична прошлогодишња жетва редуцирала увозну по-

·ozniji plan sw istoriji javnih

требу на половину према оној у 1930, 1931 и 1932 години. Интересантне су, такође, констатације Комитета, да не треба много очекивати од акције за повећање потрошње пшенице па ма се и цене снизиле. Исто тако није успела ни мера, да се пшеница употреби као сточна храна пошто би, на овај начин друге врсте жита дошле у још тежи положај. Знатно јаче од свих ових мера на побољшање ситуације утицаће смањење залиха. Када се има на уму да се ограничењу засејаних површинр. приступило тек у овој години, онда у наредну кампању можемо гледати са много више оптимизма.

аута | inz |e rekao da će Ruzvelt usRuzvelt sprovodi majgramdi- рен ако ти роде za rukom da

iji iji podigne kupovnu snagu širokih masa. Tri su načina đa зе оуо postigne. Prvi je, da se potrošači podstreknu na veću potrošnju upotrebljujući ! jedan deo svojih ušteda; drugi da se proširi investiciona delatnost u privatnoj industriji i treći, da država putem zajmova favorizira javne

radova

radove. Što se prvog i drugog načina tiče Ruzvelt je pokušavao,

ali bez uspeha. Zbog toga je pri kraju prošle god ne glavno ftežište akcije za oživljavanje konjunkture prebaćčio na javne radove. I fo u razmerama i sa sretstvima kakva se ne pamte u istoriji javnih rađova.

Pri: kraju, prošle godine izrađen je grandiozni projekt javnih radova čije izvođenje treba da rastereti radno tržište, da stvori dopunsku kupovnu snagu i oživi privređu. Smanjenje

„nezaposlenosti sprovodi se na dva načina: prvo. smamje-