Народно благостање

1 фебруар 1934.

nosti stranog kapitala, uglavnom engleskog i američkog, postala industrijska zemlja. Americki kap.tai je, naročito poslednjih godina, znaino ulazio u Kanadu. Glavni razlog ovome leži u bekstvu dolara. Otavski sporazum s.vorio je još povoljniju SI· fuaćiju za plasiranje amer.ćkog kapitlala u kanadsku industriju. Ovim pitanjem bavi se engleska privredna štampa ističući da se američki kapital, plasiran u kanadskoj industriji, Vrio mnogo koristi Otavskim sporazumom.

Primenom Oiavskog sporazuma u pravcima spoljne trgovine Kanade nastale su promene. Udeo Engleske u uvozu povećao se sa 18.4 u 1032 na 21.2% u prošioj godini, dok je onaj Amer.ke pao. sa 60.8 na 57.2%. U izvozu imamo za Englesku povećanje sa: 30.2 na 38.9%, a za Ameriku opadanje sa 40.8 па 30.2%. Udeo Engleske u kanadskom izvozu povećao se za пеpunih -30%.

Kada je Engleska pristupila izgrađivanju imperijalnog bloka u Sjedinjenim Američkim Državama počinje se osećati neizvesnost u valutnoj politici. Zbog toga američki kapital počinje jače da prodire u Kanadu, osn.va nova industrijska i trgovačka preduzeća. Uslovi industrijalizacije su vrlo povoljni: visoka zaštitna carinska politika, jevtine srovine, električna struja, naročito radna snaga i imperijaini prelferencijal. Prodiranje američkog kapitala bilo je najintenzivnije u 1932 i 1933. Od 206 novoosnovanih fabrika u 1932, na američke otpada 106. Amerikanci su prenosili i osnivali poglavito industr.jska preduzeća, koja rade za izvoz. Učešće američkog kapitala u investicijama pojedinih industrijskih grana u prošloj godini iznosi: 22.5% u železnici, 27.1% u javnim preduzećima, 34.9% u industriji drveta i hartije, 26.4% u rudarstvu, 46.0% u metalnoj industriji, 16.1% u ostalim industr:.jskim granama, 7.9% u irgovini, 12.4% u bankama. Udeo američkih investicija u 1933 prema 1926 naročito se povećao kod opšte korisnih preduzeća (sa 21.2 na 27.1%) i kod metalne industrije (od 34.3 na 46.0%). Sjedinjene Amer.čke Države investirale su 1.960.3 mil. dolara u 1024 kanadska industrijska, poljoprivredna i saobraćajna preduzeća.

S druge strane, O:avski sporazum imao je za posledicu slabljenje trgovačkih veza između Amerike i Kanade, koje su do pojave sadašnje depresije stalno napredovale. Ni pod kojim uslov:ma dotadanji intenzitet međusobnih trgovinskih odnosa nije se mogao sačuvati, a još manje pojačati. Uvođenjem imper jalnog preferencijala smanjio se izvoz američke industrije u sve delove bri:anskog carstva.

Američki kapital, pak, plasiran u kanadskoj industriji dobio je još povoljnije uslove za napredovanje. To se vidi naročito po tome, što najveće povećanje izvoza, pod dejstvom Otavskog sporazuma, otpada na indus:rijske grane u kojima je najviše zainteresovan američki kapital. Izvoz ovih grana pruža ovakvu sliku (u 1000 dolara):

. 1932 1933 Pisaće mašine 103 992. Mašine uopšte 3675 3938 Ala:i i sprave 107 357 Automob li 3617 5795

· Delovi automobila 714 2016

Ukupno: 8216 11098

Ovime je još više povećano interesovanje američkog kapitala za kanadsku industriju, koji, privremeno plasiran u stabilnim evropskim vrednostima, počinje, u pos:ednje vreme, da se kreće ka Kanadi.

У вези са доношењем Уредбе о максимирању каматних стопа од 4 децембра 1933 године, према којој је највиша ка- мата за активне као и за пасивне банкарске послове везане уз есконтну односно ломбардну стопу Народне банке, наговестио је тадашњи претседних ДУ да ће Народна банка такође спустити своју

Снижење есконтне и ломбардне столе Народне банке

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 105.

камату и да је влада са њом у томе погледу већ отпочела преговоре. То је сада приведено у дело. Одлуком Извршног комитоца Народне банке важиће од 9 0. м. нова стопа и то

% (aa 1|=% мање) за есконтне зајмове као и по зајмовима

al залог злата и вараната и 8% (за 1% мање) на зајмове

по ломбарду хартија од вредности.

Променама званичне есконтне стопе придаје се од увек велико значење — и ако је њена висина код нас раније била мало да не без утицаја на каматне стопе у земљи, Сада међутим, од како су ове уредбом везане уз стопу Народне банке, добија њено снижење нарочиту важност. Пошто камата на зајмове код новчаних завода не сме бити већа од 5% од званичне стопе, то ће се приватна поново мората снизити од 12:ј6% на 12%, а за улоге на штедњу од највише 6:/2% на 6%. Код улога данас већ мало који завод одобрава 6:/2% камату. — Државна хипотекарна банка такође је снизила своју камату за улоге од 6% на 5% али ће то код претежног броја новчаних завода који су камату на зајмове једва прилагодили уредби и спустили је | на 121/>%, изазвати потребу новог снижења за Љ+>% на 12%; велике банке у Београду, Загребу и Љубљани то снижење мање тангира, пошто су њихове есконтна стопе биле са 10% до 12% већ иначе испод максималне висице, али ће се тешко моћи снаћи мали заводи, пре свега из унутражњости, који су још до пре кратко време наплаћивали бруто 16% до 24%. Томе је сада учињен крај и њихови приходи од камата знатно ће се смањити.

Са друге стране ово снижење изазваће још јаче спуштање камате по банкарским пасивним пословима, у првом реду на улоге на штедњу.

Даље је то важно и код зајмова на залоге, код којих је на пример на подручју града Београда утврђена стопа са највише 3% изнад ломбарда Народне банке, односно 12% пошто је она била 9%. Како је ова сада снижена за 1% износи највише дозвољена камата 11%, дакле за 1% мање него по есконту меница.

Наши новчани заводи имају већ и иначе огромне “ро-

"шкове, расходе итд. и веома слабе приходе. Сматрамо, да

би администрација бар ту могла мало да поведе рачупа о њима и уштедити им ове нове трошкове. Они су сада 06јавили у новинама свим својим комитентима на засебним формуларима итд. а то према прописима уредбе о максимирању камата, своје нове каматне стопе. Све то је било стварно без потребе, пошто ће се цела ова процедура морати сада још једанпут поновити.

Наша Народна банка врло је ретко мењала своју есконтну и ломбардну стопу. Од 6 јануара 1913 до 27 маја 1930 износио је есконт 6%, за новчане заводе 5% (од ! јануара 1913 до 22 јуна 1922), затим такође 6%, док је ломбардна стопа била од 1913 до 15 маја 1922 године 6% затим до 1 јануара 1924 године 7%, а од 24 октобра 1924 до 27 маја 1930 8%. Од 28 маја 1930 до 28 јуна 1931 године износила је есконтна стопа 5:/:% а ломбардна 7%, од 29 јуна 1931 до 19 јула 1931 била је 6.5% односно 8% а од 20 јула 1931 до сада непромењено 7.5% за есконтне и 9% за ломбардне зајмове.

LOL e су RO OB за 19551 год „ма родног Блеагостањеа“ КАО Мо додатке

„Анелиза Биланса“ дине јра, динара.

пена је комаду 13.ад обе — — — — 25.—