Народно благостање

11 фебруар 1634.

Као што се види, развитак је готово паралелан све до 4. марта пр. г. када је стављен претседнички ембарго на извоз злата и када су отпочеле авантуре долара. Откако се од прве половине јула долар донекле стабилизовао према фунти, развитак је опет приближно паралелан.

Дакле, кад се искористе све могућности створене депресијацијом, даљи просперитет могућ. је само ако се понови депресијација, и тако увек наново кад се конзумирају повољне последице поједине депресијације.

в) Реакција кностранства.

Међутим, ово је немогуће у бесконачност проводити због реакције иностранства.

_ Иностранство ће већ на прву депресијацију провести неке реактивне мере, које ће више или мање скучити учинке описане у првом отсеку.

Реакција ће бити хотимична или аутоматска. У случају депресијације из нужде (на пр. код фунте) аутоматске ће мере у главном изостати, јер пад курса тада значи заправо прелаз из једног неуравнотеженог стања у стање равнотеже. Али кад буде депресијација без нужде проведена (на пр. код долара), поред активног платног биланса, онда ступају у акцију разне аутоматске реактивне појаве. Поред њих хотимичне реактивне мере иностранства јаче су у овом случају него код депресијације из нужде, — јер сада постоји и намера за реторзијом, осветом.

Ако се депрецијација буде обнављала, реакција ће бити све жешћа, и брзо ће бити онемогућени сви снови и жеље везане са депресијацијом. Шта више, они могу бити замењени чистом штетом.

Без намере на исцрпност овде ћу навести неке реактивне појаве не чинећи при том разлике између аутоматских и спонтаних појава. Које Не од њих и када наступити зависи од конкретних околности. Уз то су појаве реакције и за то теоретско разматрање испреплетене, јер се уз ове јављају и такве које појачавају првобитно дејство депресијације.

Појаве су следеће:

1. подизање дисконта централних банака у иностран"ству. Ово подизање бива или зато да се заштити метално покриће, које долази у опасност због пасивирања платног биланса услед депресијације проведене у туземтсву, — или зато да се директно утиче на цене у иностранству, дакле, и онда кад нема опасности за метално покриће. Подизање дисконта обара иностране цене или преко смањења новчаног оптицаја или, без смањења новчаног оптицаја, на основу пуког поскупљења новца. Међутим, овде се могу навесте неке појаве које делују истодобно у противном правцу, т. |. које не појачавају реакцију на депресијацију него њену акцију. На пр. инострани капитали не могу се више пласирати у туземству услед валутарне несигурности и кроз то се јефитније нуде на иностраном тржишту новца и капитала. Тада је питање, чији је утицај на том тржишту претежнији, централних банака или приватних капиталиста. Затим у истом правцу делује рачунање ризико-премије, кад иностранство продаје туземству робу на веру у туземној депрецираној валути;

2. депрецијације валута у иностранству, било из нвужде било из освете;

3. завођење квалитативних и квантитативних трговинско-заштитних мера у иностранству ради изједначења последица пада курса туземне валуте;

4. спровођење дефлације трошкова у иностранству да би се одолело туземној конкуренпији, нарочито замењивање варијабилних трошкова константним, рационализација; 5. ако је депресијација јача но што би изискивало

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 117

уравнотежење платног биланса, а прилике су у туземству сређене, нарочито буџетарне, нити има опасности од поновне вештачке депресијације, трговински промет за ту-

земство постане толико активан и краткорочни новац при--

текне у њега у толикој мери, да курс туземне валуте опет почне расти и тиме се постепено ликвидирају добици услед депресијације;

6. порасту курса може туземство доскочити, ако злато купује новоизданим новчаницама; то опет ствара инфлацију и пораст трошкова и цена у туземству преко светског паритета. Из овога се види да постоје вишеструке могућности да се парира жељеним последицама депресијације. Зато је депрецијација упоређена са бумерангом аустралских дивљака, који најпре погађа мету, а затим се одбија и још јаче погађа самог онога који га је завитлао.

Кондлиф наводи у „ЗИшаНоп есопопидие mondiale 1932—33” cnyuaj Ca новоселандским MaCJIOM. Да би помогла националну трговину, влада овог доминиона наложила је почетком год. 1933. својим банкама да купују енглеску фунту до те мере „да новоселандска фунта нотира за 25% испод енглеске, као што је био случај од почетка год. 1931. до депресијације енглеске фунте. Овај корак новоселандске владе изазвао је реакцију на свим странама. Најпре је Данска, главни новоселандски конкурент на енглеском тржишту, депресирала своју круну отприлике у истом степену. Затим је канадска влада ступила у преговоре са новоселандском ради уклањања последица ове депресијације како би избегла завођење посебних такса на новоселандске производе. Најзад је и сама енглеска влада предузела мере да контингентира увоз масла у смислу своје политике

„аграрне обнове. Тако Новоселанђанима нису остале никакве

користи од њихове мере,

У овом приказу последица депресијације са националног гледишта оцртава се уједно и једна важна последица за светску привреду. Већ је речено да пад курса валуте делује као једна протекционистичка мера раг ехеПепсе за туземство. Реактивне мере са стране иностранства имају исто дејство за привреду иностранства. То значи да депресијација а |а Топаџе убија светски промет и појачава тежњу за аутаркијом у целом свету.

П КАД ВЕЋИНА ДРЖАВА ОБАРА ВАЛУТУ

Код активног или уравнотеженог платног биланса, какав је случај код земаља златнога блока, може се валута оборити само форсираним куповањем папирних валута. То се не може чинити златом, пошто би на тај начин папирне земље у кратком року папиром накуповале велике масе сувога злата. Стога ће златни блок најпре морати напустити златно важење и папирним новцем дати се у потеру за страним валутама.

А пошто ће се папирне земље, у првом реду Америка, одлучно бранити од депресијације, то ће на ову повећану тражњу морати повећати и своју понуду. Тада би могло настати такмичење у бацању папирног новца на тржиште с једне и друге стране, које би наравно морало завршити пре или после уговором о стабилизацији курсева и о евентуалном повратку на златно важење.

(во такмичење представљало би инфлацију и на једној и на другој страни и, према томе, међународну инфлацију. Земљама златног блока можда не би успело да своју валуту депресирају. Али би све цене код њих скочиле услед инфлације. А тај скок би био друкчије загарантован него код депресијације. Због светске инфлације не би више било оног иностранства које кроз канал цена међународне размене заражава депресирану земљу иза сваког прилагођења