Народно благостање

Страна МЕ АИ __нхгодно | БЛАГОСТАЊЕ ______

цена на депресијацију — увек наново депресијом која влада у иностранству. Укратко, депресијација конзенкветно: спровађана ca

"стране моћних учесника у светском промету могла би до- ·

вести до интернационалне инфлације, гледе које отпадају главни приговори који се могу чинити депресијацији и национално. изолованој инфлацији, била ова папирна или златна. Разлика између договорне међународне инфлације и овакве, - до које-би дошло „ратом валута“, састоји се у томе што би до прве дошло лакше и брже и без горчине. У коначним резултатима, међутим, не може бити разлике. | Под овим углом треба. посматрати и Рузвелтову борбу “са француским франком и његовим депандансама. Та: је борба тешка, јер баш: у Француској више него и у којој другој земљи сва је десница и левица сложна у одржавању

· депресирани.

а изазвао га je код. нас, "ма. да. ми тада још“ нисмо _били Уосталом, данас "постоји богато искуство и израђена. техника како се. има. доскочити јуришима на ду-

жнике док траје. акутна депресијација. _Та се техника са-

стоји у главном у затварању банке за то време и у бтварању истих иза тога уз држање на расположењу већих количина новца да би се заситили сви они повериоци који први навале на отворене шалтере. Кад је. у Америци још у зраку. лебдила депресијација. и кад је то изазвало банкар-

"ски дебакл, примењена је ова техника и имала је потпуно

успеха. Паметна политика: 'излечила је американско банкар-

ство од слома какав се-у историји не памти. Најзад, депресијација делује штетно на. буџете. др-

жаве и јавних тела, Стварни - издани. "морају порасти ако се

"жели" одржати предвиђено материјално снабдевање. Лични

франка. Левица, то. су: фиксно плаћени, државни и приватни ·

службеници, а десница заступа рентијере,: дакле опет људе са номинално фиксираним прихедима. · Предузимачи, сеља"штво и слободне професије. (парламентарни центар) значе мало у поређењу са оним другим двема групама. К томе ли многи. припадници политичког и ·економског ·центрума имају нузгред извесне номинално. фиксиране приходе. А над свим сталежима и групама лебди као авет успомена на

поратну непрепорно болесну, инфлацију. С тога ће Фран- |

цузи несумњиво дати | OTIIOp Рузвелтовим настојањима, 'Ш ДЕЈСТВО ДЕПРЕСИЈАЦИЈЕ ВАЛУТЕ НА НОВЧАРСТВО _

| И ЈАВНИ КРЕДИТ

Ради потпуности. приказа последица депресијације треба навести и њен утицај на кредит и јавне финансије.

Тај је непрепорно штетан.

Од ње трпи међународни кредит. Али само под два услова: ако депресира дужника земља и ако она услед депресијације не може плаћати своје дугове или ако је она због ње изгубила кредит за нове зајмове. Енглеској на пр. није у том погледу шкодила депресијација, јер је поверилачка земља, а не би шкодила ни Румунији, иако је дужник, јер је и сада, пре осетне депресијације, престала да преноси своје дугове и јер је већ и сад у немогућности да склопи нови какав зајам. _

Затим трпи национални кредит. У часу депресијације може бити извршен јуриш на дужнике, у првом реду на банке. Међутим и то зависи од конкретних прилика. Пад енглеске фунте није изазвао јуриша на банке у Енглеској,

издаци не расту, али зато државни службеници располажу

. са"мањом реалном куповном снагом, · ·

- · IV PE3HME Као што се-види, проблем депресијације врло је сло-

жен. Зато је упутно да на крају рекапитулирамо резул-

тате до којих смо дошли у. току нашег разматрања. То чинимо скупивши их у ових пет теза:

1. са' националног становишта може депресијација претстављати привремену добит, наиме дотле док се цене у туземству не прилагоде на промењене прилике. До тога часа развитак у туземству прати упоредо еволуцију свет-

ске привреде.

2. и пре тога часа не долази у туземству до пуног искоришћења депресијације због реакције иностранства. Ако је депресијација произвољна или ако је понављана, онда постоји опасност да реакција потпуно парира акцију и да је још надмаши; |

3. са међународног

становишта, депресијација не

"значи повећање куповне снаге, него само њен регионални

премештај;

4. затим може депресијација довести до аутаркизирања народних привреда. Го бива онда када реакција иностранства · хиперкомпензира дејство депресијације на извоз туземства, а хипокомпензира дејство на његов увоз. Тада је, наиме, на обим странама смањен и извоз и увоз.

„Када се уважи да ће иностранство из техничких разлога

лакше сузбити повећани извоз туземства него ли сломити његов отпор (услед депресијације) увозу стране робе, онда опасност од аутаркизирања постаје очигледна.

· PRETSTOJEĆI VALUTNI EKSPERIMENT О СЕНОЗТОМАСКОЈ _

— Može li Čehoslovačka podići izvoz obaranjem valute} — |

1 Istorishi govor ртегзедттћа аде 5. Мапрека. — II Kritiba. | | . ЕН па (Pismo iz Oe) _ 1 - 1 |

li. ISTORISKI GOVOR PRETSEDNIKA VLADE G, MALIPETRA |

U subotu, 10 t. m., održao je čehoslovački pretsednik vlade na radiu govor, kome se s razlogom pridaje istoriski značaj. U njemu je prvi put saopšteno da se Čehoslovačka konačno odlučila da obara svoju valutu. Potpisani je bio među

slušaocima, u društvu velikog broja Čehoslovaka koji su pripadali raznim privrednim redovima, a od kojih je najveći broj”

raspolagao velikim novčafim vrednostima. Sa potpunom mir-

noćom saslušano je OVO saopštenje, M mora да ОН штаосе поуса 1 поусатић угедлозн. де зе nije primetila. nikakva nervoža ni špekulativno skakanje cena nepokretnosti ni drugih dobara. Već dva meseca se u Čehoslovačkoj diskutuje ovo pitanje. Podlegle su pristalice stabilnosti. гине, među kojima je ı sama čehoslovačka Narodna. banka. Pobedile su široke: mase. proizvođača, : naročito. poljoprivrednika, кој! ујадаju Čehoslovačkom. Ovi očekuju skok cena svojih proizvoda i

сре