Народно благостање

17. фебруар 1934.

Боце згебафуо forsiranja izvoza. l, da nije nastalo autarkiziranje u svetu, onda bi smo mi tvrdili nasuprot pretsedniku Malipetru, da bi bio jedini pravilan izlaz iz situacije, u kojoj je danas Čehoslovačka, onaj, koji on odbacuje, naime produženje deflacije, fo jest obaranje plata, nadnica, kamata itd. Ali ta |e-

dina logička mera ne bi dovela do željenog dejstva zbog au-.

tarkiziranja sveta.

_ Sledstveno, ma kako da se razvijaju cene u Čehosloуаској o kakvom poletu izvoza teško da može da bude govora. Đok počne da dejstvuje nameravana mera, autarkija će učiniti dalji progres. Francuska vodi energičnu politiku autarkije, čak ir po opasnost carinskog rata S njezinim glavnim potrošačima: Nemačkom i Engleskom. To rade i ostale zemlje. Baš u zemliama, na čiji uvoz Čehoslovačka eventualno računa, odigrava

da

BAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 121

se isto putem fainih preferencijala i drugih olakšica. Jer carinski savezi nisu ništa drugo nego jedan oblik autarkizirania sveta.

Da su Čehoslovaci proučili malo pažljivije prilike u јиgoslaviji i Mađarskoj, teško да bi se odlučili na ovu meru; jer u ovim su zemljama, u prkos depresijacije palute, cene i dalje pale, a izvoz je napredovao u neznatnoj razmeri.

Mi smatramo, da se prema današnjem stanju тедипаrodne trgovine, ne može izvoz uopšte podići putem makakvih valutnih manipulacija. Pre godinu i po dana, na jednoj sednici ekonomskog komiteta Društva Naroda, doviknuo je mađarski delegat nemačkom, da Nemačka ne bi primila magjarske svinje i kad bi joj bile poklonjene. Nemački delegat je to potvrdio. Ta scena lepo simbolizira stanje međunarodne trgovine.

Prag, 11 februara V. Bajkić

а

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

NERA Pra ГЕТЕ ТРОА ПСВ а KISS IR IE

Politiku kontingentiranja uvoza

žrancuska na pragu carinskog Francuska je počela da vodi jula rata sa svoja dva najveća kupca”

meseca 1931. Prvo ie koningent:ran uvoz uglja, a posle toga

== prešlo se i na ostale proizvode čiji je krug stalno prošiivan. Od 7.000 pozicija u Francuskoj carinskoj tarili odredpama o kontingentiranju obuhvaćeno je do sada blizu 1.500. Pogođeni su najvažniji uvozni proizvodi Francuske. Kontingentiranje je uvedeno sa ciljem da se об от veliki deficit u trgovinskom bilansu, koji se od 1928 stalno цуесауао. Koniingenti se određuju tromesečno i to па bazi uvoza ranijih godina.

Do sada je ova politika prošla kroz dve faze. Do prošle jeseni utvrđeni uvozni kontingenti deljeni su proporcionalno. na pojedine zemlje prema uvozu u prethodnoj godini. Тада је 12-

vršena promena na faj nač.n, da se зато 25% utvrđenih kon-"

tingenata deli prema staroj šemi, odnosno na pojedine zemlje proporcionalno njihovom uvozu u ranijoj godini. Ostalih 75% daje se pojedinim zemljama uz naročite koncesije putem kompenzacionih sporazuma. Ova promena s stema kontingentiranja naišla je na veliki pro'est zemalja zainteresovanih kod uvoza u Francusku. U ovoj meri ove zemlje videle su napuštanje klauzule najvećeg povlašćenja,

Zbog ovoga Francuska je prvo došla u sukob sa Nemačkom. Ishod je bio taj, da je 20 januara o. g. otkazan trgovinski ugovor sa Nemačkom od 17 avgusta 1927. Neugovorno stanje sa Nemačkom počinje 20 aprila o. g. Time je, kao što smo rekli u broju od 27 januara, nestalo onog trgovinskog ugovora, koji je otvorio eru jakog porasta međunarodne trgovine i dugo godina bio osnova evropskog ugovornog sistema.

Drugi sukob, koji je Takođe doveo do neugovornog stanja, izbio je ovih dana sa Engleskom. Klice ovoga sukoba

datiraju još od prošle godine. Zbog depresijacije funte, Francuska je prošle godine uvela naknadnu carinu od 15% i povećala prometnu porezu na robu engleskog porekla. Posle dugih pregovora Francuska je koncem godine odustala od ove mere prema engleskom uvozu. U međuvremenu je od:učila da promeni politiku kontingentiranja, čime je pogodila engleski uvoz, naročito uglja i tekstine robe. Uvozni kontingent engleskog uglja sveden je na 50% prosečnog uvoza u periodu 1928-1930. U sličnoj razmeri reduciran je i uvoz najvažnijih tekstilnih proizvoda. Samo kod ove dve grupe proizvoda engleski uvoz u Francusku imao: bi da se smanji za daljih 1.2 mil. funti. Sem toga, uvođenje novih kontingenata pogodilo je najveći broj ehgleskih izvoznih proizvoda.

Sa francuske strane ograničavanje engleskog uvoza objašnjava se velikim opadanjem francuskog izvoza u Englesku. Sa 56.5 u 1929 ovaj je pao na 19 mil. funti u 1932. Dok je Francuska ranijih godina prema Engleskoj imala aktivan, sada ima pasivan trgovinski bilans.

Engleska se nije zadovoljila ovim objašnjenjem i odmah po objavi novih kontingenata Ministar trgovine Ransimen izjavio je, da će se na novo ograničenje uvoza u krajnjem slučaju odgovoriti represalijama. Napomenuo je, da je poslednjih godina engleski izvoz u Francusku zbog politike kontingentiranja opao za 5 mil. funti od čega na izvoz gotovih proizvoda otpada 3 mil. funti. Zbog toga je Engleska tražila dodeljivanje kontingenata u njihovom ranijem iznosu.

Pregovori, vođeni oko izglađivanja spora, nisu mogli dovesti do povoljnog rezultata. Kao represaliju na smanjenje uvoznih kontingenata Engleska je 13 februara uvela na robu francuskog porekla posebnu borbenu carinu od 20%, koja se, prema čl. 12 engleskog carinskog zakona, može povećati do 100% vrednosti uvezene robe. Sutra dan Francuska je otkazala trgovinsko-pomorski ugovor sa Engleskom od 1882 god.

ОБАВЕ: ПОЉОПРИВРЕДА

— U prošloj godini Mađarska je izvezla 398.000 metc. voća prema 281.000 mete. u 1932 i 508.000 metc. u 1931. Izvoz u 1933 povećao se po količini za 45%, a po vrednosti jedva za 71.15. mil. penga. | |

— JlipeMa |enmHoj BecrM „Eildinst'-a рад Комитета 32 пшеницу, који заседава у Лондону, наишао је на велике тешкоће због немогућности поделе извесног вишка дунавских

ПТАЈНА СЛУЖБА

земаља. Нарочито је Мађарска незадовољна додељеним контингентом. — Štrajk seljaka proizvođača mleka u Savskoj banovini traje i dalje. Širajkači su održali 11 ov. m. zbor u Vel. Grđevcima, ha kom su pretstavnici proizvođača mleka iz svih srezova izabrali akojoni odbor i stavili mu u dužnost, da sprovede orgamizaciju mlekarskih zadruga i poduzimlje sve ostale potrebne mere za uređenje odnosa sa zagrebačkim mlekarama. Ako do