Народно благостање
1 Кеа 134
_ритус. Али да " форсирамо привредне гране, чији.
;
извоз није рентабилан, није економски. Онда је
боље да дамо субвенције сточарима или којој.
другој привредној грани, која има више шансе за
извоз. Ми знамо да је г. Министар Франгеш оду-_ шевљени поборник пецара и због тога није ни-
какво чудо што је он и овога пута изломио једно
копље за њих. Али он зна добро из своје раније „акције, колико је она безизгледна. Везивати про-
блем повећања извоза шпиритуса и шећера значи
„комплицирати проблем нашег сточарства до виси- | __ не квадратуре круга. То није решење.
Из свега овога излази, по самом г. Министру
_ Франгешу, да ми немамо услова за развиће интен-
зивног сточарства односно за гајење рогате марве
·" оне врсте, која би могла постићи веће цене, но : што ми имамо данас. _
Не гаји се стока за изложбу, већ да се истера
. што већа зарада. Код нас међутим данас се много. ·„ боље рентира екстензивно сточарство од интен_зивног. Да оставимо на страну то, да данас не би било могућно намакнути капитал за претварање | _екстензивног сточарства у интензивно све и кад би „за то били повољни и остали услови (а зато би
био потребан огроман капитал). Ми _пре свега не-
· мамо штала, а такво живинче мора бити неговано
„хигиј енски првокласно.
У осталом за нас би то била добит, ако има
домаћина, који из сопствених сретстава могу да
_ Највише данас рентира марвогојство у ужичком _ крају где се стока храни на суватима за време лета,
„сти да спреми крму за зиму, због тога је он“ | А. р DNO У ] __ Ми и данас извозимо свеже месо
развијају сточарство у смислу крижевачког статута, како се то практикује веп 30 година у једном делу Хрватске — како то каже г. Министар Франгеш. Али тиме није решен проблем извоза наше
_рогате марве, која пружа највећу зараду. А то је.
она из најекстензивнијег система марвогојства.
тако рећи без трошкова, а у јесен и зиму извози. Продаја једног великог дела извоза наше стоке је
"сезонско курталисавање нашег пољопривредника | „једног дела његовог живог инвентара. На очајно
малом простору живећи наш сељак нема могућно-
"приморан да оно исто бравче које је купио у про" деће на вашару, чим сврши пољопривредни посао, прехрани мало у јесен и продаје, пошто би оно
„преко зиме скапало од глади или би њега руини-
_"рало материјално. Такво једно бравче не кошта
ништа јер онолико колико. га је сељак платио у
„пролеће, толико је оно њему одрадило преко лета,
„нарочитом квалитету,
| |
те му је чиста добит оно што добије у јесен за њега. Наравно да овде не може бити говора о каквом али ми немамо претензије
НАЈ РОДНО БЛАРОСТАЊЕ
да наша стока добије прву награду на изложби, нити да југословенска говеђина фигурира на јеловнику првокласних ресторана. Нашом се стоком храни мали човек у Европи, ми смо задовољни и он је задовољан. Не можемо ми никад конкурисати са квалитетном стоком Данске, која храни
своју стоку крмом, коју купује по целоме свету
врло јефтино, која има одавна већ све потребне инвестиције и која је баш због тога приморана да
| испод цене коштања, данас у кризи, продаје своју
утовљену марву. Г [ољопривредни системи су условљени стањем укупне народне привреде. Питање у коликој ће мери капитал у производњи играти улогу, не зависи само од добре воље домаћива, већ и од много других околности, које утичу на
"рентабилитет. У Србији на пример пољопривреда
је на горе изложени начин везана са сточарством. Гајење рогате марве је споредно занимање наших пољопривредника, сем у планинским пределима, где се искоришћавају готово бесплатни Сувати. За ову стоку тражимо ми тржиште.
У осталом, данас при катастрофално ниским ценама, ми смо приморани да се враћамо екстензивним методама, како је то, ако се добро сећамо, рекао сам г. Министар Франгеш у једном предавању у Савезу српских земљорадничких задруга.
Што се тиче извоза свежега меса, ми налазимо да је економски за нас боље да извеземо живу стоку него свеже месо, јер, на супрот г. Министру Франгешу, ми сматрамо да су боље продати и отпатци при извозу, него кад остану у земљи. При данашњој трговинско-политичкој ситуацији ми немамо куд са производима отпадака, а код
куће их не требамо. код нас је тако јефтино месо, - да за отпадке нема никакове употребе. Наш народ
каже „јефтино месо чорба о плот“. Индустрија хладноће одавна је показала пут за извоз свежег
меса за разлику од смрзнутог. Само што је трго-
винска политика ишла брже од индустрије хлад-
- ноће, јер чим се створи нова могућност извоза . свежег меса, државе увознице потрзале су одмах
и трговинско-политичке и ветеринарске тешкоће. и ако све мање. Извозимо дивљач, затим живину, затим и месо од остале стоке. Али тај артикал наилази на веће тешкоће него извоз живе стоке. У тој области
_ нема хлеба за нашег сточара у најближој будућ· ности.
Ми ћемо се можда још у идућем боју вратити на проблем нашег сточарства, а нарочито рогате марве. Нешто од тога смо антиципирали у одговору г. Министру Франгешу.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Donju tablicu sastavili smo na osnovu zvaničnih podataka Ministarstva finansija ı Uprave državnih monopola. Iz nje vidimo da je prihod od neposrednih poreza i u 1932 i u 1933 bio veći od predviđenog: u prvoj za 84.7 mil. din., a u drugoj za 292.9 mil. din. U periodu
Državni prihodi
веретевринелеиенииеј раздели тоалет
april-decembar 1033 prema istome 1932 ostvareno je više 316.9
mil. din. Veći prihod od neposrednih poreza, koji je služio glavnim argumentom o potrebi novog povećanja, ne može se pripisati uvećanoj poreskoj snazi, već isključivo intenzitetu i tehnici naplate.
Kod posrednih poreza imamo drukčiju sliku. Prihod od
. trošarine, taksa i carina pokazuje veliko opadanje: u periodu | april-decembar 1932 prema predviđanju га 5825, а u istom ре"поди 1933 ха 646.1 mil. din. Za 9 meseci 1933 prema istom