Народно благостање
_24, фебруар OB
DOOM 1932 smanjili su se 2а 292.3 Ol di Obrnuto je kod _ топороја, čiji je višak prihoda bio za oko 28 mil. din. manji _Od onoga u 1932. Ovo neznatno smanjenje prihoda kod mono__роја 5 jedne i ogromnog smanjenja onoga od trošarine i taksa "ne bismo mogli objasniti. I monopoli su u пасјопајпо-екопот·skom pogledu isto što i trošarina. Razlika je samo u poreskotehničkom pogledu, ali nam ona ne može da objasni ovu pojavu. ~ Opadanje kupovne snage je notorna činjenica. Kod trošarine _ imamo dosta prešnijih potreba pa su ipak prihodi znatno pod-
bacili. Na drugoj opet strani o švercu duvana navode se vrlo
- velike količine, po čemu bi se moglo suditi da je legalna po, trošnja duvana morala znatno opasti.
1932—1933 1933—1934
Usvojena Ostvare- Usvojena Ostvareprocena no za procena no za
9/12 _ арг.-дес. 9/12 apr.-dec, 1932/33 1932 1933/34 1933
NAZIV
- Neposredni porezi: u hiljadama dinara
·Opšti neposredni porezi 982.500 1,020.136 1,020.U00 1,212.106 Posebni porezi 227,250 244.093 „279.750 361,935 Dugovani porezi 37.500 61.786. 56.250 74889
ЏЕџрпо: 1,274250 1.332 015 1,356,00u 1,648.930
Posredni porezi:
· Trošarina 641.250 602,895 652.500 441.829 ·Taksa 922.500 654796 922.500 594355 Carine, car. takse i ažija 825.U00 548.480 582,000 477.643
- Ukupno: 2,388.750 1,806,177 2,160.000 1,513.827
Мопорој: · Duvan - 1,052.948 1,048 154 So - 176 052 186.151 Petrolej 98.1-1 83 851 Žižice . 78,104 73,787 Нагије za cigarete 37.054 45 642 Razni prihodi 45.351 22.191
Ukupno: 1,488.210 1,460.356
Višak prihoda držav. Privr:
preduzeća 521.375 431.642
Slično kretanje prihoda od poreza imamo i u Francuskoj: U 1933 prema 1932 prihod od dohoika povećao se za 160, od poreze na luksuznu robu za 157 i od državne privrede za 17 mil. fr. Smanjenje pokazuju: prihodi od taksa za 32, od poreze na alkoholna pića 84 i od carina i trošarine 540 mil. fr. Karakteristično je da su u Francuskoj, koja je bogatija od nas, pod- bacili svi porezi na potrošnju. ===K=zO=====E о (овима онима који толико испадају противу страног капитала и страних банака код нас, можемо јавити, да се Комерцијална банка д. A. у Ебу спрема на ликвидацију. Она је у ствари афилијација Чехословачке легионарске банке у Прагу.
Ликвидација Комерцијалне банке још није званично објављена али је несумњиво да је у Прагу о томе већ донета одлука. То нам јасно потврђује следеће упоређење кретања банчиних туђих сретстава; |
Одлив страног капитала из нашег банкарства.
крајем године _ на књижице · по тек. рачунима
у хиљадама динара
1929 5.816 19.653 1930 5.149 12.821 1931 5.014 11.613 1932 3,948 8.254 1933 398 5.340 |
Видимо дакле, да су туђа сретства, која су. у 1929 години износила 0 још 25.5 милиона, сведена крајем
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 135
1933 године на 5.74 милиона, тако да износе сада свега још
22%, од стања пре пет година. Улози на књижице су, као
што је то веома вероватно, искључиво домаћег порекла. До краја 1931 године смањење је минимално; али имамо у 1932 год. одлив од 1.1 милион ау 1933 години нових 3,55 милиона односно за 90%. Комерцијална банка је била увек ликвидна. У случају да је одлив улога био спонтан, противу воље банчине управе, она је имала могућности, да то спречи. Међутим, банка није тражила мораторијалну заштиту нити се њоме користила уја таси. Колико смо обавештени, управа је сама настојала, путем политике ниских камата, да сама у што већој мери смањи улоге. Исту
слику имамо и код улога по текућим рачунима, који су
за последњих пет година смањени за преко 70%. Ван сумње је, да су то у претежној мери кредити из иностранства
"које је Легио банка ставила на расположење као обртни
капитал. Код ових улога имамо међутим најјачи одлив баш у периоду од 1929 и 1930 године, када код нас још није било ни трага о садашњој кредитној и банкарској кризи. У 1930 години видимо да је Легио банка повукла 7 милиона и то потврђује нашу тезу, објављену већ пре две-три године, да је иностранство почело са повлачењем капитала из наше земље још у 1929 и 1930 години, не само због неповерења у наше прилике него углавноме због тешкоћа, које су постајале све веће у земљама Средње Европе и које су присиљавале новчане заводе на смањење пословног волумена. Од 1929 до 1931 године повучено је са пасивних текућих рачуна готово 50%, преко 8 милиона, који су отишли у Чехословачку, вероватно у лету 1931 го-
· дине, када смо били три месеца. без девизних уредаба.
(Сада имамо већ пуне три године херметички затво-
"рене границе за извоз капитала или девиза: улози по тек.
рачунима код Комерцијалне банке смањени су за ове последње две године још једном са преко 6 милиона, и под
- претпоставком да су то чехословачке паре, било би ин-
тересантно знати, којим путем је извршена ова трансакција. Можда путем финансирања извоза стоке, пошто "је ноторно да је у томе послу Комерцијална банка посвећивала, највећу пажњу.
Данас банка више не улази у нове послове, него форсира ликвидацију ранијих. С обзиром на садашње прилике не би било ни чудно, ако се је Легионарска банка у Прагу дефинитивно дезинтересовала за послове код нас. Можда јој и развој догађаја у Чехословачкој налаже, да повуче сва своја потраживања. Филијала, која је постојала у Љубљани, напуштена је, а и у Загребу је извршена знатна редукција чиновничког апарата. Ако погледамо састав банчине активе, видимо да су сви послови концентрисани на дужнике по тек. рачунима. Менични зајмови су сведени од 1.7 милиона на 115 хиљада, ломбардни од 1.6 милиона на 589 хиљада, хартије од вредности од 817 хиљада на 163 хиљаде и тд. Док је банчин обртни капитал у 1929 години износио још 32 милиона динара, дотле је сада свега 19 милиона, од чега је главница 10 а резерве 3.5 милиона.
С обзиром на нашу народну привреду сматрамо да је штетно и непожељно да се сада ликвидирају страни финансиски интереси у нашој земљи и да се извозе капитали којима се користила наша привреда, већ и због нашег сувише великог сиромаштва у капиталу. За Комерцијалном банком међутим не жалимо, пошто се њеним радом нисмо могли сложити и који смо још пре неколико година критиковали. МЕ
Шрите „Народно Благостање“